IZBORI U NEMAČKOJ Od ogromne su važnosti za celu Evropu, ali i veoma komplikovani: Šta sledi i šta očekivati?

Nakon 5. novembra prošle godine, kada je Donald Tramp u predsedničkoj trci ubedljivo pomeo Kamalu Haris i obezbedio povratak u Belu kuću, oči sveta ponovo će biti usmerene na jedne veoma važne izbore. Ovog puta, na one koji će se 23. februara održati u Nemačkoj.

Tog dana biće održani vanredni izbori, do kojih je došlo nakon kraha takozvane "semafor koalicije" koju su činili Socijaldemokratska partija (SPD) Olafa Šolca, Slobodna demokratska partija (FDP) Kristijana Lindnera i Zeleni, na čijem čelu je Robert Habek.

Preporučujemo

Ono što ove izbore čini posebno važnim, a zbog čega i privlače veliku pažnju celog sveta, jeste veliki uspon ekstremnodesničarke Alternative za Nemačku (AfD), stranke sa izuzetno tvrdim stavovima po pitanju imigracije, ali i drugim pitanjima, piše ZDF.

Kada se održavaju izbori za Bundestag 2025?

U Nemačkoj se novi Bundestag bira na svake četiri godine, a poslednji izbori su održani u septembru 2021. Zbog toga su izbori za Bundestag 2025. prvobitno bili planirani za septembar.

Međutim, nakon raspada vladajuće koalicije koju su činili SPD, Zeleni i FDP, savezni kancelar Olaf Šolc postavio je 16. decembra u Bundestagu pitanje poverenja vladi na čijem je on čelu. Očekivano, nije dobio podršku. Nakon toga, nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer raspustio je Bundestag i zakazao vanredne izbore za nedelju, 23. februar 2025.

O čemu se odlučuje na ovim izborima?

Bira se novi nemački parlament, poznat kao Bundestag, i to 21. po redu u istoriji Savezne Republike Nemačke. Nakon reforme izbornog zakona 2023. godine, parlament će imati tačno 630 članova, odnosno više od 100 poslanika manje nego trenutno.

Nemački građani glasanjem direktno utiču na savezni nivo vlasti – nijedan drugi ustavni organ u Nemačkoj nije predmet neposrednih izbora.

Među ključnim zadacima Bundestaga su:

• donošenje zakona koji važe na teritoriji cele Nemačke,
• odlučivanje o saveznom budžetu, odnosno raspodeli državnih finansija,
• izbor novog saveznog kancelara ili kancelarke.

Zašto svaki građanin s biračkim pravom ima dva glasa?

Od izbora za drugi saziv Nemačkog Bundestaga 1953. godine na nemačkim saveznim izborima daju se dva biračka glasa, objašnjeno je na internet stranici Bundestaga.

Prvim glasom direktno se bira kandidat iz izborne jedinice birača. Nemačka je podeljena na ukupno 299 izbornih jedinica, od kojih svaka ima oko 250 000 stanovnika.

Drugi glas birač daje stranci po svom izboru. Od najmanje 598 poslaničkih mandata u Bundestagu 299 poslaničkih mesta se osvaja preko tzv. pokrajinskih izbornih listi. Samo političke stranke smeju da podnose te izborne liste. Liste određuju redosled po kojem kandidati popunjavaju poslanička mesta koja je njihova stranka osvojila u određenoj saveznoj pokrajini.

Redosled kandidata na listi se unapred određuje na kongresima stranke. Ako neki poslanik napusti Bundestag, onda se sa pokrajinske liste stranke preko koje je ušao u parlament bira sledeći kandidat koji ranije nije bio izabran. Ako na listi nema više nijednog preostalog kandidata, poslaničko mesto ostaje upražnjeno.

Svaka stranka mora na nivou države da osvoji najmanje pet procenata važećih drugih glasova birača da bi bila zastupljena u Bundestagu.

Pravila o izborima poslanika za savezni parlament regulišu postupak održavanja nemačkih saveznih izbora. Bundestag proverava ispravnost izbora u skladu sa Zakonom u proveri izbora.

Novina na ovim izborima je ukidanje dodatnih i kompenzacionih mandata. Ako neka partija osvoji više direktnih mandata nego što joj pripada prema ukupnim rezultatima drugog glasa, pojedini pobednici iz okruga mogu ostati bez mesta u Bundestagu.

Građani mogu glasati na biračkom mestu ili putem pošte. Informacije o biračkom mestu nalaze se na obaveštenju o izborima, koje stiže poštom i treba ga poneti sa sobom na glasanje na dan izbora. Takođe, preko ovog obaveštenja može se zatražiti glasanje putem pošte. Onlajn glasanje nije moguće.

Kako je ranije najavljeno, Savezni centar za političko obrazovanje 6. februara objavljuje Wahl-O-Mat, alat za poređenje političkih stavova birača sa partijskim programima.

Dodatni i kompenzacioni mandati

U prethodnim sazivima Bundestag je stalno rastao zbog tzv. dodatnih i kompenzacionih mandata, koje smo prethodno pomenuli. Prema starom sistemu, svi kandidati koji su pobedili u svom izbornom okrugu ulazili su u Bundestag, čak i ako njihova partija nije osvojila dovoljno mesta prema drugom glasu.

Kako bi se očuvao balans, ostale partije su dobijale kompenzacione mandate, čime se broj poslanika značajno povećavao. Tako je umesto 598 poslanika, koliko je predviđeno zakonom, Bundestag poslednji put imao čak 734 člana.

Izborna reforma iz marta 2023. uvodi ograničenje na 630 mesta i ukida prekomerne i kompenzacione mandate.

Ko ima pravo glasa na izborima za Bundestag?

U Nemačkoj ne postoji obavezna izlaznost, odnosno zakon ne nalaže obavezu izlaska građana na izbore – glasanje je dobrovoljno.

Pravo glasa imaju:

• svi državljani Nemačke stariji od 18 godina,
• osobe koje imaju glavno prebivalište u Nemačkoj najmanje tri meseca ili uobičajeno borave u zemlji,
• građani koji su upisani u birački spisak (za osobe registrovane u Nemačkoj to se dešava automatski).

Najvažniji problemi u Nemačkoj

U anketi je postavljeno i pitanje koji su najvažniji problemi s kojima se trenutno suočava Nemačka. Rezultati su, očekivano, veoma interesantni.

• Migracija i izbeglice 41%
• Ekonomska situacija 32%
• Energija i klima 15%
• Cene i plate 11%
• Jačanje AfD i desnice 10%
• Penzije 6%
• Društvene nejednakosti 6%
• Nezaposlenost 5%
• Nepoverenje u politiku 5%
• Zdravstvo i nega 4%
• Rat u Ukrajini i Rusija 3%

Koji kandidati i partije učestvuju na izborima?

Na glasačkom listiću sigurno će se naći partije koje su od poslednjih izbora neprekidno imale najmanje pet poslanika u Bundestagu ili pokrajinskim parlamentima.

Pojedinačni kandidati i druge partije moraju prikupiti određen broj potpisa podrške kako bi ih Savezna izborna komisija odobrila za izbore. Ovo ne važi za partije koje predstavljaju nacionalne manjine.

Na izborima za Bundestag 2025. SPD, Unija (CDU/CSU), Zeleni i AfD izlaze sa kancelarskim kandidatima. Takođe, partija BSW imenovala je svog kandidata za kancelara. Iako birači ne glasaju direktno za kancelara, kandidati ovih partija služe za mobilizaciju biračkog tela.

U Nemačkoj važi izborni prag, odnosno cenzus – partija mora osvojiti najmanje pet odsto glasova da bi ušla u Bundestag. Međutim, ako osvoji tri direktna mandata, i dalje učestvuje u raspodeli mesta u parlamentu. Ova pravila su ukinuta izbornom reformom 2023, ali ih je Savezni ustavni sud vratio na snagu za ove izbore.

Partije* i kandidati na izborima 2025:

• Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) – Olaf Šolc
• Hrišćansko-demokratska unija (CDU) – Fridrih Merc
• Zeleni (Bündnis 90/Die Grünen) – Robert Habek
• Slobodna demokratska partija (FDP) – Kristijan Lindner
• Alternativa za Nemačku (AfD) – Alis Vajdel
• Hrišćansko-socijalna unija (CSU) – Aleksandar Dobrint
• Levica (Die Linke) – Jan van Aken i Hajdi Rajhinek
• Savez Sara Vagenkneht (BSW) – Sara Vagenkneht
• Južnošlezvijska partija (SSW)
• Slobodni birači (FW)
• Savez Nemačka (BD)

(* Partije su navedene prema rezultatima izbora za Bundestag 2021.)

Šta kažu ankete i koje su moguće koalicije posle izbora?

Prema aktuelnom ZDF Politbarometru, vodeća je Unija (CDU/CSU) sa 29% podrške. Sledi AfD sa 21%, dok je SPD na 15%. Zeleni bi osvojili 14% glasova, dok BSW i FDP (po 4%) ne bi prešli cenzus. Levica se nalazi na granici sa 5% podrške.

Prema istraživanju Forschungsgruppe Wahlen: ZDF-Politbarometer, bivša "semafor koalicija", koju su činili SPD, Zeleni i FPD, nakon novih izbora neće biti moguća.

Moguće koalicije, prema najnovijim anketama o mogućim rezultatima izbora 23. februara, izgledaju ovako:

• Velika koalicija: CDU/CSU + SPD
• Crno-zelena koalicija: CDU/SDU + Zeleni
• Crveno-zelena koalicija: SPD + Zeleni
• Koalicija "Kenija": CDU/SDU + SPD + Zeleni
• Crveno-crveno-zelena koalicija: SPD + Zeleni + Levica

Matematički su moguće su i mnoge druge koalicije, ali su nerealne. Od partijske konferencije 2018. godine, na primer, na CDU se primenjuje "rezolucija o nekompatibilnosti". To znači da stranka isključuje koalicije i slične oblike saradnje sa AfD-om i Levicom. Pored CDU i CSU, SPD, Zeleni, FDP i Levica takođe ne žele da rade sa AfD, prema sporazumu zaključenom krajem decembra 2024. godine.

S obzirom na te političke principe, reklo bi se da AfD, bez obzira na to što je projektovano da će biti na drugom mestu po broju osvojenih glasova, neće uspeti da napravi koaliciju s kojom bi preuzela vlast u Nemačkoj, već da će postati ubedljivo najjača opoziciona stranka čiji će se glas sada čuti mnogo jače nego prethodnih godina.

Anketa je obuhvatila i pitanje novog saveznog kancelara, koje je pokazalo da najviše Nemaca (30%) smatra da če to mesto pripasti Fridrihu Mercu iz SDU. Na drugom mestu je Robert Habek iz Zelenih (24%), a tek na trećem aktuekni kancelar Olaf Šolc (20%), dok je četvrta Alis Vajdel (13).

Da li će to imati značaja za izbore 2029. godine zavisiće ne samo od toga, već i od rezultata vlasti koalicije koja će posle ovih izbora vladati najmoćnijom i najbogatijom evropskom državom.

(Telegraf.rs)