Stoltenberg našao novi posao: Evo šta će sada da radi bivši gensek NATO

Bivši generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg postaće novi ministar finansija Norveške, kao deo rekonstrukcije vlade.

"Duboko sam počastvovan što su me zamolili da pomognem svojoj zemlji u ovom kritičnom trenutku. Nakon pažljivog razmatranja trenutnih izazova sa kojima se suočavamo, odlučio sam da prihvatim zahtev premijera Jonasa Gara Sterea i prihvatim da budem ministar finansija u njegovom kabinetu", rekao je Stoltenberg i dodao da će se vratiti Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji kada istekne njegov ministarski mandat.

Preporučujemo

Stoltenberg, iskusni političar iz Laburističke partije, bio je premijer Norveške od 2000. do 2001. i od 2005. do 2013. godine. Predvodio je zapadnu vojnu alijansu deceniju, uključujući i tokom prvog mandata američkog predsednika Donalda Trampa, a sa funkcije je otišao prošle godine.

Ovaj 65-godišnjak je po obrazovanju ekonomista i bio je ministar finansija od 1996. do 1997. godine. Široko je prepoznat kao pragmatični centrista.

Dok je bio na čelu NATO, Stoltenberg je nazvan "Trampovim šaptačem" jer je uspeo da ubedi Donalda Trampa da ostane uz alijansu, nakon što se američki predsednik žalio tokom svog prvog mandata da saveznici troše premalo na odbranu i pretio povlačenjem iz saveza.

Norveška, koja nije članica EU, ima 5,5 miliona stanovnika i izvozno orijentisanu ekonomiju, te strahuje da bi mogla biti pogođena u slučaju transatlantskog trgovinskog rata. Njeni glavni izvozni proizvodi su nafta, gas i riba.

Norveška evroskeptična Partija centra napustila je vladu u četvrtak zbog neslaganja oko usvajanja energetskih politika Evropske unije, ostavljajući Laburističku partiju da vlada samostalno, osam meseci pre izbora.

Laburisti zaostaju u anketama uoči izbora u septembru. Stoltenberg je uživao veliku popularnost među Norvežanima tokom svog mandata u NATO i nakon toga, što bi moglo poboljšati izglede Laburističke partije.

Godine 2022, Stoltenberg je trebalo da postane guverner norveške centralne banke, ali nije preuzeo tu funkciju nakon što ga je tadašnji američki predsednik Džo Bajden zamolio da nastavi da vodi NATO.

Tokom svog prvog mandata kao premijer, Stoltenberg je uveo takozvano fiskalno pravilo, koje nalaže da norveške vlade ne smeju koristiti više od 4% ukupne vrednosti državnog investicionog fonda za nacionalne budžete.

To pravilo je od tada smanjeno na 3% kako je vrednost fonda rasla.

(Telegraf.rs)