Zvali su ih "svinjama" Evrope, sada svi hoće recept za uspeh: Sve se okrenulo, ovde će se odlučiti budućnost?

Pre više od deset godina, u Evropi je naslovne stranice relevantnih medija punila je grupa zemalja označena uvredljivim, ponižavajućim, posprdnim i zluradim akronimom PIGS (engl. svinje) - činile su je, naime, Portugal, Italija, Grčka i Španija (Spain).

Te zemlje tada su muku mučile da dokažu sumnjičavom ostatku tzv. razvijenog sveta da može da se ima poverenja u njihovu kreditnu sposobnost, a sve u uslovima u kojima se naziv PIGS itekako uvrežio.

Preporučujemo

Ipak, kako sada u svojoj analizi ocenjuje Financial Times, to je bila fraza koja je sama po sebi zvučala bezazleno s obzirom na koren svojeg nastanka - ono što je zapravo bolelo bilo je ono kako su te zemlje  zapravo doživljavane, a doživljavane su kao "periferija".

Hiljadama godina mediteranski svet je posmatrao većinu onoga što se dešavalo severno od Alpa kao nešto sporedno i slučajno. Sigurno je bilo veoma bolno kada je došlo do preokreta te paradigme i kada je, umesto severa, jug Evrope odjednom došao u položaj da mora biti ponizan.

Međutim, sada je na delu svojevrsna osveta Mediterana, piše Jutarnji. Španija je u 2024. godini, prema oceni The Economista, bila najuspešnija bogata država na svetu. Grčka se pred kraj prošle godine zaduživala jednako jeftino kao i Francuska, a strane delegacije sada povlače političku elitu u Atini za rukav, ne bi li dobile barem naznake rešenja za sprovođenje bolnih i plodonosnih reformi. Portugal, pak, raste brže od Nemačke još od vremena pre pandemije.

Šta ovo govori?

Ekonomske brojke će se, svakako, menjati i fluktuirati gore-dole, međutim, ono što se neće promeniti, kako smatra autor Janan Ganeš, jeste postupno pomeranje političke moći prema jugu evropskog kontinenta. Na primer, jedini evropski čelnik koji je prisustvovao inauguraciji Donalda Trampa bila je šefica italijanske vlade Đorđa Meloni.

Ipak, u tome ima nešto više od, kako navodi autor, oportunizma jedne žene ili činjenice da Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku trenutno vode "posrnuli lideri".

Nakon Bregzita, prirodno se otvorio prostor za još jednu veliku zemlju da se potvrdi kao faktor u Evropskoj uniji, a od očitih kandidata - Poljske, Španije i Italije - dve su mediteranske zemlje.

Čak je i najveći problem s kojim se suočava južna Evropa - njena izloženost neregularnim ilegalnim migracijama preko Sredozemnog mora - svojevrsni je adut u rukavu. Naime, ostatak kontinenta moraće da podstakne zemlju da ne bude benevolentna prema putovanjima tih ljudi dalje prema severu - EU, inače, u tom smislu već ima dogovor s Turskom.

Južna granica kontinenta sada ima stratešku vrednost i važnost koju je bilo teško zamisliti prilikom osnivanja EU, a s obzirom na stope nataliteta u Africi u odnosu na one u Evropi i povremeni haos u Sahelu, ta će strateška važnost i prednosti koje donosi samo rasti, a ne smanjivati se.

Ipak, čak ni to ne dopire do samog korena sve većeg uticaja Mediterana. Na kontinentu koji ubrzano stari i beleži slab ekonomski rast, ‘caka‘ je u tome da se prodre u delove sveta snažnije dinamike. Stoga je važno s kojim zemljama ste istorijski i jezično povezani.

Madrid tako sada parira Majamiju kao mesto gde se kapital takođe oseća kao kod kuće, a slično je i s talentima s španskog govornog područja iz Latinske Amerike. Tek će se videti ima li Lisabon potencijala da fungira kao slična spona za Brazilce, ali temeljna, jezična poveznica, je tu.

Istovremeno, sever Evropske unije, sa svojim slučajnim istorijskim usponom, sve manje liči na svet koji dolazi. Na globalnom horizontu nema velesile u kojoj se govori francuski, holandski ili nemački. Španski je, na primer, srušio francuski kao jezik koji se najviše uči na A-nivou u Velikoj Britaniji, a pogotovo globalno.

Toliko o periferiji

Kada je Marko Polo stigao u Kinu, opisao ju je, navodi autor, kao dva sveta. Takva je, naime, bila razlika između severa i juga. U Indiji se situacija s jezicima koji se govore, zarađenim prihodima i opcijama za koje glasaju kaste duboko menja kako se putuje preko plodne Severne ravnice prema jugu. Amerikanci su vodili građanski rat duž manje-više iste geografske širine.

Svako veliko naseljeno područje, poput Nigerije, sklono je rascepu sever-jug, koji često ima koren u odlučujućim faktorima kao što su prosečna temperatura i prinos useva. Evropa je, pak, kako navodi Ganeš, mala, a kako je gotovo ceo kontinent bogat, zbijen, a većina stanovništva su hrišćani, prema svetskim standardima, navodi autor, mogla bi da se smatra jednom državom.

Međutim, to je sigurno činilo nekadašnju severnjačku skrušenost pred jugom još bolnijom, a i sada je tako. Britanske elite strahuju da će njihova zemlja "postati Italija", kao da narod ne može da zadesi neka gora sudbina. Ipak, sada lakonski uopštene teorije o jugu koji se ne može reformisati, lepom mestu tek za vikendicu na selu i ništa drugo, izgledaju vrlo neobično i zastarelo.

I dok se ekonomski dobici od 2010. godine 'pumpaju', strateški trendovi koji osnažuju Mediteran mogu proći neprimećeno, ali budućnost evropskog kontinenta biće u velikoj meri odlučena i formirana južno od 45. paralele, kao što je to bila i njegova daleka prošlost. Toliko o Mediteranu kao periferiji, zaključuje Janan Ganeš u Financial Timesu.

(Telegraf.rs)