Pojavila se pukotina na tektonskoj ploči na granici sa Turskom, tlo se ponovo uzdiže: Šta se tačno dešava?
Od istočne Turske do Persijskog zaliva postoji nevidljivi šav, granica između arapske i evroazijske ploče.
Pre 60 miliona godina, ploče su bile razdvojene vodom prvobitnog okeana. Međutim, zbog tektonskih pomeranja, okeanska ploča je gurnuta ispod Evroazije i potpuno potonula u Zemljin omotač pre oko 25 miliona godina. Arapska i Evroazijska ploča su se sudarile, zemljina kora se savila i formirala planinski venac. Geolozi sa Univerziteta u Getingenu sada su detaljnije istražili šta se tamo danas dešava.
Preporučujemo
Par dana nakon 12. rođendana, klizačica koja je imala "najbolju godinu u životu" poginula u padu aviona
Zaharova: Tri žrtve pada američkog aviona imale su ruske pasoše, proverava se još jedan putnik
Njihov zaključak: Zbog svoje ogromne težine, okeanski ostaci povlače Zemljinu koru nadole milionima godina. Ali na jednom mestu se sada pojavila pukotina. Prema Turskoj tlo se ponovo uzdiže i depresija postaje ravnija.
"Ovo ukazuje da se okeanska ploča već odlomila u ovoj oblasti i da se njena sila vučenja smanjila", kaže glavni autor dr Renas Koshnav.
Međutim, malo dalje ispod planine Zagros u severozapadnom Iraku, ploča nastavlja da vuče podnožje planine dole. Nastala je duga depresija, duboka 3 do 4 kilometra i ispunjena nanosom. Iznenađujuće mnogo, kako pišu istraživači.
To znači da je sleganje Zemljine kore veće nego što se ranije mislilo. Otuda pretpostavka da je okeanska ploča još uvek vezana za arapski kontinent.
„Ova ploča povlači region sve dalje, stvarajući prostor za dalje naslage sedimenta. Čini se da se pukotina sada širi prema Iraku, kao stranica koja se otkida sa kalendara“, kaže Košnau.
Rezultati pokazuju da unutrašnjost Zemlje utiče na naš svet iznad. Oblik pejzaža odražava skrivene podzemne procese.
"Cela stvar nije pretnja. Tamo gde se ploča već odlomila u severozapadnom Iraku, ima još manje zemljotresa nego tamo gde je još uvek pričvršćena. Iznad svega, cela stvar napreduje tako sporo da se gotovo ne menja u ljudskom vremenu", kaže prof. dr Jonas Klei za Bild.
Prema rečima stručnjaka, ovakva istraživanja otvaraju put za praktične primene, kao što su traženje rudnih ležišta i geotermalne energije ili procena rizika od zemljotresa.
(Telegraf.rs)