ISTRAŽIVANJE CNN Sve više Amerikanaca gine u Ukrajini: Dopremanje njihovih tela nazad je kompleksan zadatak

Više od 20 američkih boraca vode se kao "nestali u akciji" na frontu u Ukrajini, dok je broj žrtava na vrhuncu u poslednjih šest meseci, a strani borci popunjavaju prazninu u odbrambennim snagama Ukrajine, navodi se u istraživanju CNN.

U poslednjih šest meseci tela najmanje petorice dobrovoljaca iz SAD, koji su se prijavili u ukrajinsku armiju, nisu mogla da budu odnesena sa fronta nakon pogibije.

Preporučujemo

Tela dvojice poginulih su tek prošlog petka prebačena ukrajinskim zvaničnicima posle dugih pregovora. Potresna svedočenja saboraca nastradalih, kojih je sve više, pokazuje da američki borci i dalje imaju važnu ulogu u ratu koji je predsednik Donald Tramp nedavno nazvao "smešnim" i koji želi da okonča "diplomatskim putem" u pregovorima sa Vladimirom Putinom.

Rođaci nestalih Amerikanaca govorili su za CNN o uznemirujućem nedostatku jer ne mogu da sahrane svoje sinove, o pravnom nedostatku nemogućnosti da zvanično proglase svoje voljene mrtvima, kao i o mukama koje su naneli ruski internet trolovi koji ih maltretiraju na mreži.

Intenzitet borbi duž linije fronta na istoku Ukrajine znači da leševi vojnika sa obe strane često ne mogu da se sakupe. Prema navodima preživelih i rođaka krajem septembra prošle godine dvojica američkih dobrovoljaca su ubijena u jednom incidentu nedaleko od Pokrovska.

Njihova tela nisu pronađena. Bivši američki vojnik Zakari Ford (25) iz Misurija i još jedan Amerikanac bez vojnog iskustva, čija je porodica tražila da bude identifikovan samo po njegovom pozivnom znaku "Gunter", ubijeni su u napadu drona dok su bili na zadatku dizanja u vazduh mosta u blizini sela Novohrodivka.

Pakao prve linije fronta

Preživeli Amerikanac, koji je tražio da bude predstavljen po pozivnom znaku "Rednek", opisao je misiju sa ograničenim šansama za uspeh, gde je grupa od trojice američkih dobrovoljaca bila brzo zarobljena ruskom vatrom u rovu oko 500 metara od cilja na mostu.

"Ruski dronovi su se obrušili i pokušali da se probiju do krova bunkera. Imao sam sačmaricu i pokušavao sam da ih oborim", rekao je "Rednek" koji se u međuvremenu vratio u SAD.

Ford je javio komandirima preko radija da odustaje od misije, ali je dobio naređenje da nastavi i da evakuacija nije moguća tek do sutradan, otkrio je "Rednek".

Tokom napada, Ford je teško ranjen, što je zahtevalo da mu rana bude podvezana na dva mesta, kako bi se zaustavilo krvarenje, rekao je "Rednek". U međuvremenu, ruske snage ubile su ukrajinske vojnike koji su pokušavali da brane položaj koristeći bacač granata i džavelin sistem protiv oklopnih vozila.

"Ford je znao da nećemo preživeti drugi napad i tražio je od mene da ga ubijem kako ne bi bio živ zarobljen. Odbio sam i rekao mu da ćemo pronaći način da se izvučemo. Potom se ućutao i posle nekoliko minuta mi je rekao da je odvezao podvezanu ranu. Poslednje što mi je tražio jeste da još jednom vidi sunčeve zrake pre nego što umre. Okrenuo sam mu glavu ka ulazu u bunker kako bi video sunce. Držao sam ga za ruku i poslednje što mi je rekao jeste da ne budem tužan zbog toga što su ga đubrad ubila".

"Rednek" kaže da je Ford bio zadužen za dobro raspoloženje među stranim borcima. Uvek je sa sobim nosio mali plavi zvučnik na kome je puštao omiljenu pesmu britanskog umetnika Artemasa "Sviđa mi se kako me ljubiš".

"Rednek" navodi da je verovatnoća da strani dobrovoljci prežive na liniji fronta zavise od njihovog nivoa iskustva, ali i od zadataka brigada kojima su se pridružili. Dok su neki oficiri strancima i Ukrajincima davali jednake zadatke, rekao je, drugi će vas "prodati i ubiti isto tako brzo".

"U ovom trenutku ne možete reći da ovo nije američka borba", rekao je on.

"Kritičari pokušavaju da kažu, 'pa, ovo je problem Ukrajine. Ako sada možemo da se pomirimo, nećemo morati da se bavimo ovim.' Istina je da to neće stati", dodao je "Rednek".

Za gubitke u svojoj brigadi okrivio je "lošeg oficira, koji zapravo nije video razliku između bilo koga. To je bilo meso za mlin, a on je samo slao koga je mogao da dobije".

"Rednek" je rekao da je njegova jedinica evakuisana iz tog područja i da je kasnije video snimke Fordovih i Gunterovih tela preko drona. Područje gde su se borili sada je pod ruskom kontrolom.

Izvlačenje tela

Proces izvlačenja mrtvih sa prvih linija fronta je naporan i emotivan. Bivši američki marinac Korei Navrocki (41), iz Pensilvanije, poginuo je u borbama u ruskoj oblasti Brjansk u oktobru.

Njegovo telo snimali su ruski vojnici i objavljivali snimke na Telegramu, ali je nakon složenih pregovora ono predato ukrajinskoj strani. To je jedno od gotovo 800 tela koja su vraćena u Ukrajinu prošlog petka. Među njima je i telo još jednog američkog državljanina.

Njegova majka Sendi Navrocki je plakala dok je opisivala da oseća "vrtlog emocija", olakšanje, ali i tugu.

"Teg mi je skinut sa ramena jer sada ne moram da brinem šta bi tamo mogli da mu urade".

Ona je Navrockog, mornaričkog veterana sa dve decenije u uniformi (šest tura u Iraku i dve u Avganistanu), opisala kao "pametnjakovića", koji je voleo da je nasmeje i koji je otišao da se bori u ukrajinu kada je video razmere patnje civila.

"Nevini ljudi ginu, bebe se kolju. Mislim da mu je to zaista smetalo", rekla ona.

Navrocki je umro pošto je upucan dok je pokušavao da pomogne povređenom kolegi.

Slike njegovog tela i oružja bile su masovno deljene na ruskim društvenim mrežama i medijima. Kako kaže, njena adresa i snimak njenog doma takođe su objavljeni. Kada je pokušala da obavesti Navrockijeve marince na društvenim mrežama o njegovoj smrti, proruski trolovi bi "objavljivali sve ove gadne komentare i nasmejana lica", rekla je ona.

Sendi nije želela da njen sin ide u Ukrajinu, ali ovo je "bio ničim izazvan rat", rekla je.

"Ovo je svačiji rat. Ako Rusija pobedi, pobedi Ukrajinu, to utiče na Poljsku, to utiče na sve evropske zemlje".

Komplikovana repatrijacija

Repatrijacija mrtvih Amerikanaca je kulminacija složenog i emotivnog puta za one koji su uključeni. Loren Gilaum, Amerikanka koja živi u Kijevu i radi za neprofitnu fondaciju "RT Weatherman", pomaže stranim porodicama u pronalaženju svojih najmilijih, često provlačeći se kroz mrtvačnice sa ukrajinkom Irinom Horošajevom, koja radi za fondaciju.

"Pozitivna identifikacija je moguća kombinacijom metoda vizuelne identifikacije i DNK testiranjem", kaže Gilaum.

Ukrajinski zvaničnici kažu da je zadatak identifikacije mrtvih složeniji kada se vraćaju ostaci sa ruske strane.

"Nakon razmene tela, možda ćemo dobiti torbu sa 10 posmrtnih ostataka koji pripadaju različitim ljudima", kaže Artur Dobroserdov, ukrajinski komesar za nestala lica pri Ministarstvu unutrašnjih poslova.

On je potvrdio da je više od 20 Amerikanaca nestalo u akciji. Kaže i da će posmrtni ostaci biti predati porodicama poginulih tek kada se identifikuju i prikupe, jer ne žele da porodice sahranjuju deo voljene osobe samo da bi im kasnije dali još ostataka.

Jedan od prvih slučajeva u kojima je Loren Gilaum uspela da pomogne bio je slučaj veterana američke vojske Sedrika Hama iz Teksasa, koji je ubijen u severnom pograničnom regionu Sumi u martu.

Identifikacija po tetovažama

Hamova porodica uspela je da identifikuje jedinstvenu mešavinu tetovaža Asteka i američke vojske na njegovom telu u video-snimku uživo koji je ona postavila direktno iz mrtvačnice. Telo je potom vraćeno u San Antonio u decembru.

"Vrlo sam ponosna na svog sina“, rekla je njegova majka, Rakel Ham, koja je izjavila da joj se sin borio u Ukrajini jer je želeo da iskoristi svoju vojnu prošlost.

"Njegova smirenost, čak do samog kraja, me je pogodila", rekla je, opisujući kako joj je rečeno da je on "spasao još jednog mladića" tokom pucnjave kada je ubijen.

"Iskreno, očekivala sam da moj sin nikada neće biti pronađen. Moj sin je platio najveću cenu na bojnom polju za ukrajinsku slobodu i to će zauvek živeti sa mnom. Moje dete nije umrlo uzalud", istakla je Rakel.

"Bio je veoma nesebičan “, rekao je jedan američki borac povređen u bici u kojoj je ubijen Sedrik Ham, govoreći za CNN iz SAD gde se oporavlja. Tražio je da bude predstavljen pod pseudonimom Mičel iz bezbednosnih razloga.

Dokazi o smrti

Loren Gilaum je rekla da se stranci mogu proglasiti mrtvima putem fizičke potvrde, poput DNK testiranja njihovih ostataka ili putem sudske presude, ako postoje značajni dokazi o njihovoj smrti.

"Potrebno je vreme da se identifikacija potvrdi", rekla je.

U martu je njena organizacija imala 16 slučajeva. Sada se bavi sa 88 mrtvih ili nestalih stranaca 18 nacionalnosti. Polovina od njih su Amerikanci.

Pravi broj žrtava među američkim dobrovoljcima u Ukrajini ostaje nejasan. Sve je više mrtvih i nestalih stranaca koji se šalju u teška područja na frontu gde je potrebno njihovo prethodno vojno iskustvo.

"Smatramo da strani operateri popunjavaju praznine u veoma teškim, visokorizičnim operacijama. Njihovi životi i njihova žrtva nisu uzaludni", zaključuje Loren Gilaum.

(Telegraf.rs)