Mirovni plan od 100 dana, spominje se Uskrs? Tramp odobrio sve detalje, na vezi sa Putinom već ovog meseca

Rusija i Ukrajina proglasiće primirje duž cele crte bojnog bolja na Uskrs, koji se ove godine slavi 20. aprila. U isto vreme, Ukrajina mora povući trupe iz Kurska, a onda se krajem aprila očekuje Međunarodna mirovna konferencija koja će formalizovati sporazum između Rusije i Ukrajine uz posredovanje Sjedinjenih Država, Kine, evropskih zemalja i zemalja globalnog juga. Tada će Ukrajina i Rusija razmenjivati ​​zarobljenike po principu "svi za sve".

U grubim crtama, navodno ovako izgleda plan koji je izradio tim američkog predsednika Donalda Trampa koji je najavio okončanje rusko-ukrajinskog rata za stotinu dana, objavio je ukrajinski portal Strana.ua, uz dodatak kako se o spomenutom nacrtu "poslednjih dana aktivno raspravljalo političkim i diplomatskim krugovima Ukrajine".

Preporučujemo

Amerikanci su dotični plan predali evropskim diplomatima, a od njih je stigao u Ukrajinu, ali se ne otkriva na koji način i kako ga je dobila redakcija Strane. Iako još nema potvrde da je dokument autentičan, iz redakcije su naveli da se neke tačke plana podudaraju sa izjavama samog Trampa i njegovog posebnog izaslanika za Ukrajinu Kejta Keloga, piše Jutranji list.

Poništenje dekreta

Prema onome što je poznato, američki mirovni plan uključuje telefonski razgovor između Trampa i Vladimira Putina već ovoga meseca ili u februaru, a zatim raspravu o daljim akcijama s Kijevom. U sledećoj fazi Volodimir Zelenski će morati da poništi dekret kojim se zabranjuju pregovori s Putinom, a zatim će u februaru ili prvoj polovini marta biti sastanak Trampa i Zelenskog sa Putinom. Još uvek nije odlučeno hoće li biti bilateralni ili trilateralni, ali tada bi trebalo da budu odobreni glavni parametri mirovnog plana. Sve dok traju pregovori i neprijateljstva, kako tvrdi Strana.ua, Donald Trump neće blokirati slanje vojne pomoći Ukrajini.

Deklaracija mirovne konferencije o prekidu rata mora biti spremna do 9. maja, a od Ukrajine se traži da nakon tog datuma, ne produžava vanredno stanje u državi i mobilizaciju. Kao poslednja faza navedeno je održavanje predsedničkih izbora u Ukrajini, krajem avgusta i parlamentarnih izbora, krajem oktobra.

Na šta će morati da pristanu Ukrajinci i Rusi?

Ukrajina će se morati da se odrekne članstva u NATO-u (i ta odluka mora biti odobrena na samitu saveza), ali će zauzvrat, postati članica EU do 2030. godine. Ujedno će Evropska unija preuzeti odgovornost za njenu obnovu. Isto tako, Ukrajina neće smanjivati ​​brojnost svoje vojske, a Sjedinjene Države nastaviće da podupiru modernizaciju tamošnjih Oružanih snaga.

Osim toga, Ukrajina će odustati od vojnih i diplomatskih pokušaja povratka okupiranih područja, ali neće priznati ruski suverenitet nad njima, što je ustupak Kremlju. Odvojeno će se razmotriti i tačka o evropskom mirovnom kontingentu nakon završetka neprijateljstava, budući da Kijev to zahteva, ali Moskva je kategorički protiv, pa to treba uzeti s rezervom.

Bitna stavka u sporazumu je odredba prema kojoj će se ukrajinskim političkim strankama koje se "zalažu za odbranu ruskog jezika i za miran život s Rusijom" dopustiti učestvoanje na izborima. Takođe, moraju biti zaustavljene sve akcije protiv Ukrajinske pravoslavne crkve i ruskog jezika. Istovremeno, nakon sklapanja mirovnog sporazuma, sankcije Rusiji će biti ukinute, pri čemu će neka ograničenja biti ukinuta odmah, druga tokom tri godine, zavisno o poštovanju sporazuma od strane Rusije. Ukinula bi se sva ograničenja na uvoz ruskih energenata u Evropsku uniju, ali će njihov uvoz biti podvrgnut posebnoj carini, a prihodi od toga će se koristiti za obnovu Ukrajine.

Kijev nije potvrdio plan

Treba napomenuti da je ukrajinsko vođstvo odbilo da potvrdi postojanje plana. Andrij Jermak, šef kancelarije predsednika Ukrajine, izjavio je da "mediji nemaju nikakve 'mirovne planove' za 100 dana", i da bi iza objave možda stoji Rusija. Volodimir Zelenski nije komentarisao objavu plana, međutim, dobro obavešteni The Wall Street Journal je 22. januara objavio da je Tramp naložio svom posebnom izaslaniku za Ukrajinu, Kejtu Kelogu, da okonča rusko-ukrajinski rat za 100 dana.

"Međutim, sklapanje dogovora s Putinom biće mnogo teže nego što se činilo u Trampovim predizbornim obećanjima", glasio je skeptičan zaključak WSJ-a.

Ali da se iza kulisa nešto dešava, videlo se po tome da je na Trampovoj inauguraciji bio i David Arahamia, čelnik frakcije Sluga naroda u Vrhovnoj radi, koji je predvodio ukrajinsko predstavništvo na pregovorima u Istanbulu 2022. godine. Britanski Independent je od Trampovih saradnika saznao kako je poziv Arahamiji "važan korak koji pokazuje Trampovu nameru da osigura da Ukrajina dobije dobar sporazum", ali i da predsednik SAD-a "ne odustaje od svog cilja, a to znači, okončati rat do proleća".

Treba uzeti u obzir da se ne zna što o svemu misli Putin, koji tvrdi da želi mir, ali pod svojim uslovima, koji uključuju znatno smanjenje ukrajinske vojske, i legalizaciju okupacije petine te države. Ipak, u nedeljama koje dolaze mogli bi biti početak kraja daleko najkrvavijeg evropskog rata nakon 1945. godine.

(Telegraf.rs)