Balkan čeka udar "Melanijinog efekta" sad kad je Tramp ponovo u Beloj kući

Postoji jedna priča koju ceo svet napamet zna... Devojčica sa sela jedne komunističke države porasla je i doživela da, bar u poslednjih sto godina, bude prva dama SAD koja nije rođena na teritoriji Amerike... Ipak, ako pitate Slovence, veliki deo Melanijinog života, pogotovo njeno detinjstvo i istorija male zemlje "pocepane" između Centralne Evrope i Balkana, bio je u velikoj meri egzotiziran za američku publiku, piše Politico.

"Pogrešna karakterizacija i pogrešna interpretacija naših ljudi svakako ljuti nas u Sloveniji. Kvalitet života i stepen razvijenosti naše zemlje nije predstavljen na činjeničan način", kaže Srečko Ocvirk, gradonačelnik Melanijinog rodnog grada Sevnice.

Preporučujemo

Ocvirk se priseća kako su se pre deceniju filmske ekipe i reporteri iz celog sveta spuštali u njegov živopisni zaseok, između bujnih šuma i planina uz reku Savu, željni da otkriju "sočne priče" o detinjstvu žene nekada poznate kao Melanija Knavs.

Kada njihova potraga nije urodila plodom, oni su se obavezali na poznatu priču o bogatstvu koja se često pripisuje pojedincima - posebno ženama - poreklom iz istočne Evrope.

U svojoj nedavno objavljenoj autobiografiji, Melanija Tramp osporava ovaj narativ, ponavljajući mnoga osećanja koja Slovenci često izražavaju kada govore o njenom portretu. Dok je Slovenija bila deo Jugoslavije, bila je daleko od toga da liči na Sovjetski Savez u smislu opšteg kvaliteta života, individualnih prava i svog odnosa prema Zapadu.

Slovenija se izdvajala po svom industrijskom i kulturnom razvoju tokom i pre 20. veka. Melanijin rodni grad bio je dom renomiranih proizvođača tekstila kao što su Lisca i Kopitarna, koji svoje korene vuku još od ranih dana industrijalizacije 19. veka.

Stvarni život u Sloveniji

S obzirom na to da je Donald Tramp u ponedeljak inaugurisan za još jedan mandat, početni šok zbog toga što američka prva dama govori engleski sa akcentom čini se da je sada donekle splasnuo.

"Izveštavanje je postalo mnogo uravnoteženije, a na neki način, novinari i medijske kuće čini se da su konačno shvatili pravi život u Sloveniji", rekao je Ocvirk.

Uprkos njihovoj ljutnji, stanovnici Sevnica su "srećni zbog" američke prve dame, dodao je i nastavio:

"Mi to percipiramo sa zadovoljstvom i ponosom, pre svega oni građani koji poznaju porodicu Knavs i koji su njihovi prijatelji", zaključuje.

Slovenački filmski režiser Jurij Gruden takođe je osetio "Melanijin efekat" kada je odlučio da snimi prvi dokumentarac o prvoj dami. On priznaje da nije bio naročito zainteresovan za njen život dok mu strane kolege nisu skrenule pažnju da je ovo trenutak kakav se dešava samo jednom u životu i da vredi da se zabeleži.

"Dok sam radio ovaj dokumentarac, takođe sam mogao da iskusim šta znači biti deo Trampovog ekosistema u smislu pažnje, ali i povremeno automatske i neposredne osude koju ona izaziva, čak i kada samo snimaš dokumentarac", rekao je Gruden.

Reakcije kolega i drugih bile su oštre kada im je rekao na čemu radi.

"Polarizacija je neverovatno jaka i odmah te pogodi kada pokrivaš nju ili Trampove uopšte. Teško je imati racionalnu diskusiju, bez obzira na koji politički spektar pripadaš", smatra on.

Atipična Slovenka

I Gruden i Ocvirk naglasili su da njihovo interesovanje za Melaniju Tramp nije politička podrška politikama njenog muža. Da li Slovenci zameraju Melaniji zbog nečega? Možda zbog toga što je veoma atipična Slovenka u svom ograničenom odnosu sa zemljom.

"Reakcije na Melaniju su i dalje pomalo pomešane. Neki u Sloveniji je ne vole jer čini se da ne pokazuje skoro nikakav interes za samu zemlju, jer nije posetila Sloveniju već godinama. To je čini neslovenkom", objašnjava Gruden.

Iako Melanija i njen sin, Baron, govore slovenački i imaju državljanstvo Evropske unije. Važno je napomenuti da je ona prva američka prva dama koja je državljanin EU. Trenutna predsednica Slovenije, Nataša Pirc Musar, bila je Melanijina advokatica pre nego što je ušla u politiku.

Na kraju, pojednostavljeno izveštavanje o njenoj prošlosti moglo bi da se svodi na klasično američko nezainteresovanje za složenosti i kontradikcije starog kontinenta.

"Drago mi je što se vratila. Možda to neće biti lako za ljude u SAD, ali za nas koji je posmatramo sa strane, biće zabavno pratiti", zaključio je Gruden sa smehom.

(Telegraf.rs)