Šta je zapravo izvršna naredba predsednika? Pogled na Trampovo glavno oružje za brzo preoblikovanje vlasti

A. P.
Vreme čitanja: oko 3 min.
Foto: Tanjug/AP

Donald Tramp se juče posle četiri godine vratio u Belu kuću i više je nego spreman da odmah sprovede značajne promene u vladi koristeći najbrži alat koji ima na raspolaganju - izvršne predsedničke naredbe.

Između ostalog Tramp je najavio da će odmah po povratku na vlast doneti odluke o povećanju proizvodnje domaće energije, kao i obustavi programa raznovrsnosti, jednakosti i inkluzije u okviru federalne vlade.

Potpisivanje serije izvršnih predsedničkih naredbi po stupanju na dužnost uobičajena je praksa za novog predsednika. Upravo izvršne naredbe omogućavaju predsedniku da deluje bez saglasnosti Kongresa. Međutim, postoje i ograničenja u pogledu onoga što se ovim naredbama može postići.

Evo osnovnih informacija o tome kako funkcionišu predsednička ovlašćenja i kakav je, često prolazan, uticaj izvršnih naredbi:

Šta su izvršne naredbe?

U suštini, to su potpisane izjave o tome kako predsednik želi da se upravlja federalnom vladom. One mogu uključivati instrukcije federalnim agencijama ili zahteve za izveštajima.

Mnoge naredbe su neproblematične, poput davanja slobodnog dana federalnim zaposlenima nakon Božića. One, međutim, mogu sadržavati i glavne političke smernice. Na primer, predsednik Džozef Bajden je potpisao naredbu kojom se uspostavlja struktura za regulaciju veštačke inteligencije.

Ali izvršne naredbe kao i proklamacije i politički memorandumi, koje su slične naredbi često se koriste za sprovođenje agendi, koje predsednici ne mogu da proguraju kroz Kongres.

Novi predsednici mogu i često to čine izdati naredbe kojima poništavaju odluke svojih prethodnika. Kako navodi Američka advokatska komora, ove naredbe ne zahtevaju odobrenje Kongresa i ne mogu biti direktno poništene od strane zakonodavaca. Ipak, Kongres može blokirati sprovođenje naredbe ukidanjem finansiranja ili stvaranjem drugih prepreka.

Koliko su česte izvršne naredbe?

Kroz istoriju SAD izdato je nekoliko hiljada izvršnih naredbi, prema podacima Američkog predsedničkog projekta na Univerzitetu Kalifornija u Santa Barbari. Džordž Vašington je potpisao osam izvršnih naredbi, dok je Frenklin Delano Ruzvelt izdao 3.721.

Tokom svog prvog mandata, Tramp, republikanac, potpisao je 220 naredbi. Bajden, demokrata, potpisao je 160 zaključno sa 20. decembrom.

Izvršne naredbe često imaju političku poruku

Tramp je najavio da bi mogao potpisati i do 100 izvršnih naredbi prvog dana, koje bi mogle obuhvatiti deportacije, granicu SAD-Meksiko, domaću energetiku, politike u vezi sa rodnom ravnopravnošću u školama i obavezne vakcine, među ostalim obećanjima iz kampanje. Takođe je obećao izvršnu naredbu za produženje roka za prodaju TikToka.

Tramp je zatražio od kongresmena Džefa Van Drua, republikanca iz Nju Džersija, da napiše naredbu kojom bi se zaustavio razvoj vetroturbina na moru za proizvodnju električne energije. Ipak, moguće je da će Tramp postepeno uvoditi mnoge planirane naredbe.

Mnoge Trampove mere verovatno će naići na protivljenje demokrata. U nekim slučajevima, ove naredbe će uglavnom predstavljati izjave o namerama zasnovane na Trampovim predizbornim obećanjima.

Postoje ograničenja moći izvršnih naredbi

Kongres i sudovi mogu potencijalno blokirati izvršne naredbe. Na primer, Kongres je 1992. godine opozvao izvršnu naredbu tadašnjeg predsednika Džordža H.V. Buša, koja je predviđala uspostavljanje banke ljudskog fetalnog tkiva za naučna istraživanja, donošenjem mere kojom je određeno da naredba "nema pravno dejstvo".

Kongres takođe može uskratiti finansiranje agencijama i otežati sprovođenje naredbe. Takođe postoje pravni izazovi koji se zasnivaju na tvrdnji da je predsednik prekoračio svoja ovlašćenja. Kada je predsednik Hari Truman pokušao da preuzme čeličane tokom Korejskog rata, Vrhovni sud SAD je presudio da on nema ovlašćenje da oduzme privatnu imovinu bez odobrenja Kongresa.

(Telegraf.rs)