Žene u ovoj zemlji namerno rade loše stvari da bi završile u zatvoru: Tamo je sve moderno, lepo i nisu same

Sobe su ispunjene starijim stanovnicama, njihove ruke su naborane, a leđa pogrbljena. Polako se kreću hodnicima, neke koriste hodalice. Radnici im pomažu da se okupaju, jedu, hodaju i uzimaju lekove. Ali ovo nije dom za stare – ovo je najveći ženski zatvor u Japanu.

Ovde boravi starija populacija kod koje je sveprisutniji problem usamljenosti, za koji čuvari kažu da je toliko ozbiljan kod nekih starijih zatvorenica da bi radije ostale u zatvoru.

Preporučujemo

"Postoje čak i ljudi koji kažu da bi plaćali 20.000 ili 30.000 jena (130-190 dolara) mesečno ako bi mogli da žive ovde zauvek," rekao je Takajoši Širanaga, službenik u ženskom zatvoru Točigi, severno od Tokija, tokom izuzetno retke posete koju je CNN-u omogućio u septembru.

Unutar svetloružičastih zidova zatvora i neobično mirnih hodnika, reporteri su upoznali Akijo, 81-godišnju zatvorenicu sa kratkom sedom kosom i rukama prošaranim pegama. Odsluživala je kaznu zbog krađe hrane.

"Ovde ima vrlo dobrih ljudi," rekla je Akijo, kojoj je CNN dao pseudonim radi privatnosti. "Možda je ovaj život najstabilniji za mene."

Žene u Točigiju žive iza rešetaka i moraju da rade u zatvorskim fabrikama, ali nekima to sasvim odgovara.

Unutra dobijaju redovne obroke, besplatnu zdravstvenu zaštitu i negu za starije – zajedno sa društvom, koje im nedostaje napolju.

Jedna zatvorenica, Joko, 51, bila je zatvarana zbog optužbi za drogu pet puta u poslednjih 25 godina. Svaki put kad se vrati, kaže, populacija u zatvoru izgleda starije.

"(Neki ljudi) namerno rade loše stvari i bivaju uhvaćeni kako bi ponovo došli u zatvor, ako im ponestane novca," rekla je Joko.

Borba sa izolacijom

Akijo dobro zna teret izolacije i siromaštva. Ovo je njen drugi boravak u zatvoru, nakon što je prethodno bila zatvorena u svojim šezdesetim zbog krađe hrane.

"Da sam bila finansijski stabilna i imala udoban život, sigurno to ne bih uradila," rekla je.

Kada je počinila svoju drugu krađu, Akijo je živela od "veoma male" penzije koja se isplaćivala svaka dva meseca. Sa manje od 40 dolara i dve nedelje do sledeće isplate, "donela sam lošu odluku i ukrala, misleći da će to biti manji problem," rekla je. Njena prethodna osuda značila je da je završila u zatvoru.

Bez značajne porodične podrške, Akijo je prestala da brine o budućnosti ili šta će se dogoditi s njom.

Njen 43-godišnji sin, koji je živeo s njom pre nego što je bila zatvorena, često joj je govorio: "Voleo bih da samo nestaneš."

"Osećala sam kao da me nije briga šta će se dogoditi," rekla je. "Mislila sam, 'Nema svrhe da živim,' i 'Samo želim da umrem.'"

Krađa je daleko najčešći zločin koji čine starije zatvorenice, posebno žene. U 2022. godini, više od 80% starijih ženskih zatvorenica širom zemlje bilo je u zatvoru zbog krađe, prema državnim podacima.

Neki to čine zbog preživljavanja – 20% ljudi starijih od 65 godina u Japanu živi u siromaštvu, prema OECD-u, u poređenju sa prosekom od 14,2% u 38 zemalja članica organizacije. Drugi to rade jer im napolju skoro ništa nije ostalo.

"Postoje ljudi koji dolaze ovde jer im je hladno ili su gladni," rekao je Širanaga, zatvorski čuvar.

Oni koji se razbole "mogu dobiti besplatno medicinsko lečenje dok su u zatvoru, ali kada izađu, moraju sami da ga plate, tako da neki ljudi žele da ostanu ovde što je duže moguće."

Može li Japan popuniti prazninu?

CNN je prošao samo kroz jednu sigurnosnu kapiju u Točigiju, gde je jedna od pet zatvorenica starija, a zatvor je prilagodio svoje usluge njihovoj starosti.

Širom Japana, broj zatvorenika starijih od 65 godina gotovo se učetvorostručio od 2003. do 2022. godine – i to je promenilo prirodu zatvora.

"Sada moramo da im menjamo pelene, pomažemo im da se okupaju, jedu," rekao je Širanaga. "U ovom trenutku, oseća se više kao starački dom nego zatvor pun osuđenih kriminalaca."

Deo problema za bivše zatvorenike je nedostatak podrške nakon što se vrate u društvo, rekla je Megumi, zatvorski čuvar u Točigiju, kojoj je CNN dao samo ime radi privatnosti.

"Čak i nakon što budu oslobođeni i vrate se normalnom životu, nemaju nikoga da se brine o njima," rekla je. "Postoje i ljudi koje su porodice napustile nakon što su više puta počinili zločine, nemaju gde da pripadaju."

Vlasti su priznale problem, a ministarstvo za socijalnu zaštitu je 2021. reklo da su stariji zatvorenici koji su dobili podršku nakon izlaska iz zatvora mnogo manje skloni ponovnom zločinu nego oni koji nisu. Ministarstvo je od tada povećalo napore na ranoj intervenciji i centrima za podršku u zajednici kako bi bolje podržalo ranjive starije osobe, rekli su.

Ministarstvo pravde je takođe pokrenulo programe za zatvorenice koje pružaju smernice o samostalnom životu, oporavku od zavisnosti i kako da se nose s porodičnim odnosima.

Vlada sada razmatra predloge da stambene beneficije učini dostupnijima starijim osobama, a 10 opština širom Japana već testira inicijative za podršku starijim osobama bez bliskih rođaka.

Ali nije jasno da li će to biti dovoljno u zemlji s jednim od najdužih životnih veka i najnižim stopama nataliteta na svetu.

Starija populacija raste tako brzo da će Japanu trebati 2,72 miliona negovatelja do 2040. godine, prema vladi – koja sada ubrzano podstiče više ljudi da uđu u ovu industriju i uvozi strane radnike kako bi popunila praznine.

To je evidentno u Točigiju, gde službenici "aktivno traže (zatvorenike) sa kvalifikacijama za negovatelje da pružaju negu" drugim starijim zatvorenicima, rekla je Megumi.

Joko, 51-godišnja zatvorenica, jedna je od takvih negovatelja, jer je stekla kvalifikacije tokom svoje poslednje kazne. Sada, kada nema dovoljno zatvorskog osoblja koje brine o starijima, pomaže drugim zatvorenicama da se okupaju, presvuku i kreću, rekla je.

Sve vreme, zatvori se i dalje pune zatvorenicima sede kose.

Akijo je završila svoju kaznu u oktobru. Govoreći za CNN mesec dana pre oslobađanja, rekla je da je puna stida i da se plaši da se suoči sa sinom. Planirala je da mu se izvini i zatraži oproštaj, ali je rekla: "Plašim se kako bi mogao da me doživi."

"Biti sam je veoma teško, i osećam sram što sam završila u ovoj situaciji," dodala je. "Zaista osećam da sam imala jaču volju, mogla sam voditi drugačiji život, ali sada sam previše stara da bilo šta promenim."

(Telegraf.rs/CNN)