Evo zbog čega bi Trampovo prisvajanje Grenlanda moglo biti katastrofa za čitavu planetu

Zaleđeno ostrvo leži na ogromnim rezervama nafte i gasa za koje borci za očuvanje klime tvrde da nikada ne smeju biti eksploatisane.

Pokušaj Donalda Trampa izabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država da preuzme kontrolu nad Grenlandom mogao bi doneti veliki profit kompanijama za fosilna goriva ali i gurnuti planetu u spiralu klimatskih promena iz koje ne bi bilo povratka.

Preporučujemo

Tramp, koji treba da bude inaugurisan za svoj drugi mandat 20. januara, izdao je obećanje da će anektirati ovo ledeno ostrvo, koje je već tri veka deo Kraljevine Danske. Zapretio je uvođenjem visokih tarifa kako bi primorao Kopenhagen na saradnju.

Postoji još jedan razlog zbog kojeg bi Grenland mogao biti privlačan za Vašington, osim Trampove tvrdnje o potrebi za "ekonomskom sigurnošću", prenosiportal Politiko.

Prema proceni Američkog geološkog zavoda, Grenland "sadrži oko 31,400 miliona barela nafte" i drugih goriva, uključujući oko 148 biliona kubnih stopa prirodnog gasa.

"To su rezerve zbog kojih bi, da su otkrivene u Saudijskoj Arabiji ili Kataru, kompanije bile presrećne," rekao je Ajaj Parmar, viši analitičar tržišta nafte u kompaniji za obaveštavanje o robama ICIS.

"Naravno, s obzirom da se nalazi na Grenlandu, postoje tehnički izazovi za postavljanje cevi kako bi se vršila eksploatacija i distribucija širom sveta. Ali to je i dalje velika poslovna prilika, čak i ako bi zahtevala puno vremena i truda za realizaciju", dodao je on.

Međutim, Grenland je 2021. godine uveo moratorijum na eksploataciju nafte i gasa nakon što je socijalistička, proindependistička stranka Inuitska zajednica Ataqatigiit došla na vlast, obećavši da će "ozbiljno shvatiti klimatsku krizu."

Buši, samo buši

Tramp je, nasuprot tome, obećao da će "osloboditi američku energiju" čim preuzme dužnost, a svoju podršku pumpanju više nafte i gasa sumirao je prostim sloganom: "Buši, samo buši". Takođe je obećao da će ukinuti zabranu novih projekata prirodnog gasa, uvedenu za vreme Bajdenove administracije, i konstantno se povlačio iz klimatskih obaveza SAD.

Ekološki aktivisti strahuju da bi Grenland u Trampovim rukama mogao značiti ukidanje zabrane bušenja nafte i gasa, što bi dovelo do povećanja emisija koje oni nazivaju "karbonskom bombom."

"Možemo lako reći da ne postoji način da se zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni bez moratorijuma ili zabrane otvaranja novih naftnih polja bilo gde", rekla je Kirtana Čandrasekaran, aktivistkinja organizacije Prijatelji Zemlje.

Prema njenim rečima, širenje eksploatacije na Grenlandu bio bi vrlo loš primer globalnog klimatskog liderstva i iskoristilo bi se kao izgovor za skeptike klimatskih promena u Evropi i šire da jednostavno odustanu.

U intervjuu za "Fox News", kongresmen Majk Volc, Trampov budući savetnik za nacionalnu bezbednost, rekao je da plan "nije samo o Grenlandu."

"Ovo je o Arktiku. Rusija pokušava da postane kralj Arktika sa više od 60 ledolomaca, neki od njih na nuklearni pogon... Mi imamo dva, i jedan se nedavno zapalio", poručio je on i nastavio:

"Kako se polarne ledene kape povlače, Kinezi takođe proizvode ledolomce i guraju prema severu... radi se o nafti i gasu. To je naša nacionalna bezbednost".

Uticaj rudarstva mogao bi sam po sebi imati katastrofalne posledice na lokalnu floru i faunu u ovom regionu koji se otapa, smatra je dr Ana Tolvanen, profesorka i direktorka istraživačkog programa u Institutu za prirodne resurse Finske, koja je koautorka pregleda o rudarenju u arktičkom okruženju.

"Severne vegetacione sezone su kratke i hladne, tako da su sve vrste manje-više na ivici opstanka", rekla je, dodajući da bi prirodi mogli biti potrebne "decenije ili čak vekovi" da se oporavi od poremećaja izazvanih teškom industrijom i drugim ljudskim aktivnostima.

(Telegraf.rs)