Dobar, loš, zao: Ovo su 3 scenarija za kraj rata u Ukrajini

Nakon gotovo tri godine teških bitaka ruski rat protiv Ukrajine pokazuje znakove ubrzavanja prema onome što bi mogao biti završni čin. Tokom leta i jeseni 2024. situacija na bojnom polju značajno se pogoršala za Kijev jer je Rusija počela osvajati teritorije bržim tempom.

Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD stavlja na probu ukrajinsku sposobnost zadržavanja napredovanja Rusije. Istovremeno budući predsednik SAD tvrdi da može brzo okončati rat nakon svoje inauguracije 20. januara.

Preporučujemo

S obzirom na to da Zapad uspeva da podržava Ukrajinu dovoljno za preživljavanje, ​​ali ne i za pobedu, mnogi Ukrajinci, od zvaničnika do vojnika i civila, tiho su izrazili nadu da bi Trump mogao biti oštriji prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u nastojanju da zaustavi napredovanje Rusije, piše Kyiv Independent.

Ali Vašington nije direktno zaraćena strana u ovom ratu, koji je započeo ruskim pokušajem da osvoji Kijev i koji se od tada nastavlja uz dokaze da Putinovi maksimalistički ciljevi nisu promenjeni.

Uznemirene sveobuhvatnom invazijom, evropske su nacije u međuvremenu shvatile hitnu potrebu za povećanjem odbrambene proizvodnje u svetlu povratka Trampa, koji je otvoreno doveo u pitanje poštovanje ​​član 5 Severnoatlantskog ugovora.

Uprkos glasnim izjavama evropskih čelnika o preuzimanju veće odgovornosti za bezbednost kontinenta, pitanje uključuju li ti planovi i hrabre korake za osiguranje budućnosti Ukrajine obično ostaje bez odgovora.

Isključujući događaje koji su više utemeljeni na željama nego na stvarnosti, kao što su ukrajinske velike kontraofanzive ili kolaps ruske privrede, naziru su realne krajnje tačke ruskog rata protiv Ukrajine. Mogući scenariji završetka rata svode se na četiri opcije.

Scenario 1: Mir sa zamrzavanjem linije fronta i sigurnom Ukrajinom

Najpozitivniji scenario za okončanje rata za Kijev: postizanje mira izgrađenog na čvrstim garancijama protiv ponovne invazije, čak i uz privremene teritorijalne gubitke.

U svom Planu pobede, predstavljenom svetskim čelnicima u oktobru, Zelenski je govorio o pozivu u NATO i stacioniranju dalekometnog oružja u Ukrajini. Gotovo je sigurno da će evropske nacije morati prednjačiti, verovatno slanjem neborbenih jedinica na teren na vlastitu inicijativu i integracijom slobodne Ukrajine u evropsku bezbednosnu arhitekturu.

Glavno pitanje je zašto bi Rusija pristala da stane na bojnom polju pod takvim uslovima.

Scenario 2: Prekid vatre i zamrzavanje linije fronta, bez sigurne Ukrajine

Drugi scenario obuhvata prekid aktivnih neprijateljstava bez ozbiljnih odredbi koje pružaju čvrsto sredstvo odvraćanja od ponovne ruske invazije na Ukrajinu. Bila bi to posledica nastojanja podeljenog Zapada koji želi da borbe prestanu bez previše gubitka obraza, pod uslovom da Kremlj na to pristane.

Varijante ovog mirovnog plana mogle bi imati sličnosti sa sporazumima iz Minska, s nenaoružanim međunarodnim promatračima i pravilima o teškom naoružanju, a takođe bi mogle uključivati ​​napuštanje ukrajinskih NATO aspiracija kako bi se kratkoročno spasio obraz Kremlja.

Suprotno tome, s tvrdim pozicijama i zabrinutošću Zelenskog i Putina da bi potpisivanje bilo kakvog mirovnog sporazuma iskazalo slabost, scenario 2 ne bi mogao ići dalje od klimavog prekida vatre. Na kraju, očekuje se ponovna invazija; Kijev i Evropa moraće da požure ​​kako bi se pripremili.

Scenario 3: Očajnički i kompromisni mir

Ukrajina se nalazi u sve lošijoj poziciji na bojnom polju, s nedovoljno čvrste podrške iz SAD i Evrope da osigura makar zamrzavanje prvih linija. U očajničkom pokušaju da spreči potpuni poraz, Kijev traži mir.

Držeći svu moć, Moskva može postaviti gotovo sve uslove koje smatra prikladnim za zaustavljanje svog napredovanja na bojnom polju. To bi moglo uključivati ​​ograničenja veličine vojske i naoružanja, uvođenje ruskog jezika kao službenog ili druge ustavne promene osmišljene da trajno potkopaju ukrajinski suverenitet i demokratiju.

Odluči li Moskva da ide dalje, mogla bi zahtevati kapitulaciju u obliku priznavanja i predaje preostale teritorije pod ukrajinskom kontrolom u četiri regiona koje je Rusija anektirala, uključujući Zaporžje i Herson. Takvi teritorijalni ustupci potpuno su nezamislivi za Ukrajinu, ali bi se mogli pojaviti ako doslovno ne postoji nikakva druga čvrsta prepreka ili poluga koja bi sprečila Rusiju da uzme onoliko Ukrajine koliko želi.

Scenario 4: Nema mira, Rusija ne staje

Ni SAD ni Evropa ne uspevaju da pronađu uverljiv odgovor na pitanje zašto bi Rusija stala. Pomoć je nedovoljna da zaustavi Moskvu na bojnom polju, a kriza ljudstva otvara velike rupe u obrani Ukrajine koje ruske snage i dalje iskorištavaju.

Trampova administracija izlaže Putinu različite mirovne planove, koristeći i šargarepu i batinu, ali Moskva jednostavno odlučuje da nastavi. Evropa ne uspeva da osmisli hrabriji odgovor izvan granica dogovora Tramp-Putin-Zelenski. Kijev ili odbija da zatraži mir koji bi mogao dovesti do scenarija 3 ili to pokušava učiniti, ali ga Moskva odbija. Potencijal za otvaranje novih frontova duž severne granice.

Novi milionski talas izbeglica ide prema Evropi. Kijev postaje slab i nestabilan na rubu vojnog poraza. Krajnji ishod rata zavisi o maksimalnim teritorijalnim ciljevima Rusije u Ukrajini.

Šta uopšte znači okončanje rata?

I uoči američkih izbora i nakon njih većina medijskih izveštaja mučila se pri definisanju okončanja rata. Često se u raspravama o raznim hipotetičkim mirovnim planovima koristi nejasna retorika u smislu zamrzavanja sukoba u kontekstu toga da li je Zelenski spreman da preduzme težak korak "ustupanja teritorija".

Trampov pšotpredsednik Džej Di Vens u septembru je predložio zamrzavanje sukoba, nakon čega sledi stvaranje utvrđene demilitarizirane zone i proglašenje neutralnosti Ukrajine. Kijev se usprotivio zamrzavanju sukoba; osim nepravde ostavljanja miliona Ukrajinaca pod okupacijom, mir bez čvrstih bezbednosnih garancija znači, prema rečima Zelenskog, da će se "naša deca ili naši unuci morati boriti".

Najvažnije pitanje - pod kojim bi se okolnostima Moskva osećala spremnom da prestane s napredovanjem i zauzimanjem više teritorija koje smatra svojim - često se zanemaruje. Na pitanje o mirovnim pregovorima Putin je rekao da se svaki dogovor mora temeljiti na "stvarnostima na bojnom polju", dok je 20. novembra portparol Kremlja u potpunosti isključio zamrzavanje sukoba.

Pred Trampom je zastrašujuć zadatak

Zasad se stajališta Kijeva i Moskve čine nepomirljivima, a zadatak koji stoji pred Trampom da to promeni je zastrašujuć. Vizije realističnog završetka rata moraju se nositi ne samo s velikim sukobima nacionalnih interesa već i s vrlo ličnim računicama svakog aktera.

Kao vođa nezavisne Ukrajine, predsednik Zelenski zadržava pravo da nastavi borbu. Za Kijev je odgovor na pitanje zašto bi Rusija stala uvek bio jednostavan. Moskvu treba silom zaustaviti, a zatim pokazati da će svaki novi pokušaj pokoravanja Ukrajine završiti samo krvavom katastrofom za Kremlj.

(Telegraf.rs)