Kome Nemci veruju da može da reši njihove probleme? Velika anketa pre izbora dala zanimljive rezultate
U Nemačkoj će 23. februara biti održani savezni izbori, te je glavno pitanje koje se u ovom pitanju postavlja kome Nemci veruju da može rešiti njihove probleme? Institut za istraživanje javnog mnjenja INSA sproveo je, na zahtev lista Bild, anketu o tome kojem kandidatu za kancelara Nemci najviše veruju.
Rezultati su gorki za Olafa Šolca (66, SPD) i Roberta Habeka (55, Zeleni), razočaravajući za Fridriha Merca (69, CDU), dok Alis Vajdel (45, AfD) beleži značajnu podršku.
Preporučujemo
Šta je misteriozna poverljiva kutija koju je dobio papa: "Vatiliks" i druge mračne tajne Vatikana, ali i...
Horor u Rumuniji: Teško bolesnu decu lečili i hranili lekovima i hranom kojima je istekao rok upotrebe
Merc vodeći u ekonomiji, Vajdel u migraciji
Oko 26 odsto ispitanika smatra da bi Fridrih Merc najpre uspeo da obezbedi veći privredni rast i nova radna mesta. Odmah iza njega je Alis Vajdel sa 19 odsto, Robert Habek sa 12 i Olaf Šolc sa 10 odsto.
Kada je reč o smanjenju poreza za zaposlene, najviše ispitanika ima poverenje u Alis Vajdel (20 odsto), a odmah iza nje je Olaf Šolc sa 17 odsto. Fridrih Merc zauzima treće mesto sa 12 odsto, dok je Robert Habek četvrti sa 9 odsto. Međutim, stručnjak iz INSA-e Jens Vilhelm za Bild ističe da čak 29 odsto ispitanika ne veruje nijednom od četvoro kandidata po ovom pitanju.
Malo drugačija slika pojavljuje se kada je reč o poreskim olakšicama za preduzeća. Većina ispitanika u anketi INSA-e za Bild veruje Fridrihu Mercu (28 odsto), dok je Alis Vajdel na drugom mestu sa 19 odsto. Ostali kandidati su daleko iza: Olaf Šolc ima 9 odsto, a Robert Habek 7 odsto.
Kada je u pitanju smanjenje broja azilanata u Nemačkoj, većina od 41 odsto ispitanika vidi Alis Vajdel kao najpogodnijeg kandidata za tu ulogu. Na drugom mestu je Fridrih Merc sa 19 odsto, dok Olaf Šolc (8 odsto) i Robert Habek (5 odsto) beleže jednocifrene rezultate.
Nedostatak poverenja u ključnim pitanjima
Ispitanici gotovo uopšte nemaju poverenja u obećanja o smanjenju poreza na dohodak za zaposlene (npr. povećanje osnovnog iznosa oslobođenog od poreza, smanjenje poreznih stopa).
Većina (65 odsto) ne veruje da će nakon izbora doći do olakšica za radnike. Tek jedna petina (20 odsto) smatra da je to moguće.
"Nasuprot tome, većina ispitanika veruje da će posle izbora doći do povećanja poreza na dodatu vrednost (PDV)", objašnjava stručnjak INSA-e Jens Vilhelm. Gotovo polovina ispitanika (46 odsto) smatra da će za to postojati odgovarajuća parlamentarna većina.
(Telegarf.rs)