"Talibani su me naterali da se udam za svog šefa": Kako je jedna reč dovela do prisilnog braka
Bilo je to uobičajeno letnje jutro u julu prošle godine kada je 19-godišnja Samira krenula u radionicu za tkanje tepiha u Kabulu da preuzme svoju platu. Nije mogla ni da zamisli da će joj se život, kakav je poznavala, završiti u roku od nekoliko sati.
Tog dana završila je u policijskoj stanici pod kontrolom talibana, postavši žrtva prisilnog braka, dok je grupa naoružanih stranaca odlučivala o njenoj budućnosti.
Ujutru, dok je čekala ispred radnje svog poslodavca da preuzme platu dok je on ručao, "moralna policija" talibana patrolirala je u blizini.
"Morala sam da čekam jer je radionica bila sat vremena hoda od kuće", kaže Samira. "Radnja je bila blizu glavne ulice. Nažalost, sedela sam tačno ispred vrata kada su prošli talibani i primetili me."
Zvaničnici talibana patroliraju ulicama, sprovodeći strogu interpretaciju šerijatskog zakona, koja uključuje zabrane za žene da govore ili pokazuju lica van kuće, ili da putuju bez muškog rođaka. Prema rečima aktivista za ljudska prava, oni mogu donositi odluke o životima i slobodi ljudi na licu mesta, uključujući prisiljavanje na brak.
Pod vlašću talibana, devojkama starijim od 12 godina nije dozvoljeno da pohađaju školu, pa je tkanje tepiha jedno od retkih zanimanja u kojima žene i devojke bez obrazovanja mogu raditi.
Više od 20 žena i devojaka, uključujući Samiru, radilo je u toj radionici, smeštenoj u podrumu nezavršene zgrade u siromašnom kvartu. Zarađivale su oko 7.000 avganija (oko 80 funti) mesečno.
Tog dana, Samira kaže da se "zaledila od straha" kada su joj prišli talibani. "Pitali su: 'Ko je taj muškarac (tvoj poslodavac)? Zašto si sama? Šta radiš ovde? Kako možeš da dozvoliš takvu stvar? Šta radiš s muškarcem koji nije tvoj rođak?'"
Talibanski službenici su uhapsili Samiru i Mohamada, njenog 42-godišnjeg poslodavca, pod optužbom za nemoralnu vezu i kontaktirali njihove porodice.
"Koliko god pitanja postavljali, nisam imala odgovore jer su me stalno vređali uvredama i kletvama. Ubacili su nas u auto i odvezli u policijsku stanicu."
Samira kaže da iz straha nije dala broj telefona svog oca, pa su u policijsku stanicu umesto njega došli njena sestra Jasmin i zet.
Plašeći se za sigurnost tinejdžerke i brinući da bi mogla završiti u zatvoru, rekli su talibanima da su Samira i Mohamad vereni. Mohamadova porodica, takođe uplašena, rekla je isto.
Bez ikakve dalje istrage, talibani su prisilili Samiru da se uda za svog poslodavca, čoveka koji je već imao ženu i dvoje dece. Njegov najstariji sin ima isto godina kao Samira.
Brak je sklopljen istog dana u policijskoj stanici, a talibanski policajci, koji od preuzimanja vlasti 2021. imaju ovlašćenja da obavljaju venčanja, predvodili su ceremoniju.
Talibani su ih potom odveli u Mohamadovu kuću, ali Samirina noćna mora nije tu završena.
Kada su njen otac, ujak i starija braća saznali šta se dogodilo, upali su u Mohamadovu kuću sa motkama, lopatama i drugim alatima i pretukli Samiru.
Samira kaže da ne zna ko ju je udario lopatom, ali tragovi rana na njenom čelu još su vidljivi šest meseci kasnije.
Jasmin kaže da je želela da odvede Samiru kući pre nego što je stigao njihov otac, ali to sada nije bilo moguće. Njen otac je rekao: "Moja čast je uništena. Kako da se suočim sa komšijama i zajednicom?"
"Zbog jedne reči – 'vereni' – život moje sestre je uništen", kaže Jasmin.
Samira, koja sada živi s Mohamadom i njegovom prvom ženom, kaže da se bori s depresijom i da jedino sme da posećuje kuću svoje sestre. Ni njen otac ni majka ne žele da razgovaraju s njom.
"Muškarci u mojoj porodici nisu ništa drugačiji od talibana", kaže ona.
Talibani, međutim, negiraju ove tvrdnje. Portparol je rekao: "Nijedna organizacija ili pojedinac ne može prisiliti neku sestru na brak. Ako ova stvar bude prijavljena, sigurno će biti istražena."
Međutim, izveštaji UN ukazuju na sve veći trend prisilnih i dečijih brakova u Avganistanu, naročito u ruralnim oblastima, uprkos talibanskoj zabrani prisilnih brakova iz decembra 2021.
(Telegraf.rs)