Od Hladnog rata do danas svi predsednici SAD su imali "svoje ratove": Male su šanse da Tramp bude izuzetak

Ovo su ratovi koji bi mogli da definišu drugi predsednički mandat Donalda Trampa u Beloj kući

Nijedan predsednik ne može da bira velike krize koje će oblikovati njegovo nasleđe. Međutim, evo nekoliko svetskih kriza koje bi mogle da obeleže drugi mandat Donalda Trampa na čelu Amerike.

Gotovo svaki predsednik SAD od završetka Hladnog rata imao je svoju spoljnopolitičku zaostavštinu oblikovanu ratom, koji niko nije mogao predvideti, prenosi The national interest.

Preporučujemo

Za Džordža H.V. Buša to je bila invazija Iraka na Kuvajt. Bil Klinton je pokušao da preusmeri pažnju sa Bušove 90-procentne popularnosti posle uspešnog kopnenog rata, koji je trajao samo 100 sati, fokusirajući se na ekonomiju.

Klintonov savetnik u kampanji 1992. godine, Džejms Karvil, sažeo je strategiju čuvenom rečenicom:

"Ekonomija je, glupane". Klinton je iskreno želeo da se fokusira na ekonomiju. Povukao je američke snage iz Somalije nakon incidenta sa obaranjem Crnog jastreba, ali se prvo našao uvučen u sukob na prostoru bivše Jugoslavije, prvo Bosnu, a zatim, s većim oklevanjem, u Kosovo.

Džordž V. Buš je takođe želeo da bude predsednik fokusiran na unutrašnja pitanja, ali je nakon napada od 11. septembra 2001. naredio slanje američkih snaga u Avganistan, a zatim, kontroverznije, i u Irak. Barak Obama obećao je da će okončati "glupe ratove", ali ne samo da je ostao u Avganistanu i vratio se u Irak, već je SAD uključio i u sukobe u Siriji i Libiji.

Invazija Rusije na Ukrajinu dominirala je spoljnopolitičkim prioritetima administracijeDžozefa Bajdena. Odlazeći predsednik nije slao američke trupe na to područje, ali je Ukrajini pružao oružje i druge oblike podrške za ratne napore. Iako je isticao svoj iskren interes za Afriku, Bajden je malo pažnje posvetio najsmrtonosnijem sukobu na svetu - Građanskom ratu u Sudanu.

Zauzeo je srednji put u sukobu između Izraela i Hamasa, diplomatski se mešajući i signalizirajući humanitarnim programima, dok se u suštini držao po strani. Bajden je takođe tvrdio da je "prvi predsednik ovog veka koji obaveštava američki narod da Sjedinjene Države nigde u svetu nisu u ratu". Međutim, izostavio je američko angažovanje u blizini obale Jemena.

Dok je pandemija koronavirusa zasenila prvi Trampov mandat (zahvaljujući navodnom curenju iz kineske laboratorije), Tramp s pravom tvrdi da nije uvukao Sjedinjene Države u nove ratove. Ali njegov drugi mandat verovatno neće biti tako miran.

Sve više sukoba se nadvija, a svaki od njih bi mogao uticati na Trampovo nasleđe, bez obzira na to da li odluči da se uključi ili ne.

Tajvan, svakako nije samo jedno ostrvo koje mnogi Amerikanci zamišljaju. Obuhvata i nekoliko okolnih ostrva - neka u Tajvanskom moreuzu, a neka dalja. Trampovi savetnici ne bi smeli da pretpostave, kao što to čini kandidat za mesto podsekretara odbrane za politiku Elbridž Kolbi, da bi Kina odmah pokušala da osvoji glavno ostrvo Tajvana.

Na kraju krajeva, Zakon o odnosima sa Tajvanom ne pokriva ostrva Macu ili Kemoji, epicentar tajvanske kriza iz vremena Ajzenhauera, a kamoli ona udaljenija poput Taipinga ili Dongše.

Za Peking, takozvana kineska taktika seckanja salame u Južnom kineskom moru bila je uspešna. Zašto bi sada menjali pristup? Umesto da se fokusira samo na teorijsku invaziju na glavno ostrvo Tajvana, Tramp mora unapred da odredi da li će se povući ukoliko dođe do postepene invazije. Na kraju krajeva, ako Kina zauzme Dongšu ili Macu bez američkog otpora, to će američku javnost pripremiti za neakciju.

Svaki predsednik ulazi u mandat s agendom, ali realnost brzo preuzima. Bajden je dopustio da problemi tinjaju, a slabost i neodlučnost njegovih pomoćnika, poput Blinkena, samo su ohrabrili protivnike i revizioniste.

Spoljnopolitičke krize koje Tramp ne očekuje, a koje njegovi savetnici žele da ignorišu, verovatno će oblikovati Trampovo nasleđe na načine koje trenutno ne može ni da zamisli. Tramp je izbegao ratove tokom svoje prve administracije. U sledećoj po svemu sudeći neće imati toliko sreće.

(Telegraf.rs)