Upozorenje: Stiže sledeća velika vulkanska erupcija, izazvaće haos za koji svet nije pripremljen

Planina Tambora je promenila svet. Godine 1815, indonežanski vulkan je eksplodirao u najsnažnijoj erupciji u zabeleženoj istoriji, šaljući ogromnu perjanicu sićušnih čestica koje reflektuju sunce visoko u atmosferu, hladeći planetu i donoseći katastrofu.

Ono što je usledilo zvalo se "godina bez leta". Globalne temperature su pale, usevi su propali, ljudi su gladovali, pandemija kolere se proširila i desetine hiljada ljudi je umrlo, prenosi CNN.

Preporučujemo

Neki čak pripisuju da je vulkan inspirisao Meri Šeli da napiše svoje remek delo "Frankenštajn", dok se sklonila od neobično hladnog vremena u Švajcarskoj 1816. Brojni vulkani su eruptirali od tada, ali Tambora je i danas ostala najveća erupcija na planeti.

Više od 200 godina kasnije, naučnici upozoravaju da bi svet mogla da pogodi nova slična erupcija.

"Pitanje nije da li, već kada će se dogoditi", rekao je Markus Štofel, profesor za klimatske uticaje na Univerzitetu u Ženevi.

Geološki dokazi sugerišu da postoji šansa 1:6 za masovnu erupciju u ovom veku, naveo je Štofel. Ovog puta, međutim, to bi se dogodilo u mnogo drugačijem svetu, onom koji je ne samo naseljeniji, već je i dodatno zagrejao klimu.

"Sledeća masivna erupcija će izazvati klimatski haos. Čovečanstvo nema nikakav plan", ističe Štofel.

Vulkani su dugo oblikovali naš svet. Oni pomažu u stvaranju kontinenata, izgradili su atmosferu i mogu da promene klimu. Dok eruptiraju, izbacuju koktel lave, pepela i gasova, uključujući ugljen-dioksid koji greje planetu, iako u količinama manjim od tih ljudi proizvode zahvaljujući fosilnim gorivima.

Kada je reč o uticaju na klimu, naučnike više zanima drugi gas - sumpor dioksid. Ogromna vulanska erupcija može da izbaci sumpor-dioksid kroz troposferu, deo atmosfere koji utiče na vremenske prilike i u stratosferu, sloj oko 114 kilometara iznad površine Zemlje gde lete avioni.

Ovde formira sitne aerosolne čestice koje raspršuju sunčevu svetlost, odbijajući ih nazad u svemir i hladeći planetu ispod.

"Ove čestice će duvati širom sveta i trajati nekoliko godina", rekao je Alan Robok, profesor klime na Univerzitetu Rutgers, koji je decenije proveo proučavajući vulkane.

Za moderne vulkane, satelitski podaci pokazuju koliko se oslobađa sumpor-dioksida. Kada je 1991. eruptirala planina Pinatubo na Filipinima, izbacila je otprilike 15 miliona tona u stratosferu. Ovo nije bila ogromna erupcija kao Tambora, ali je ipak ohladila svet za oko 0,5 stepeni Celzijusa tokom nekoliko godina.

"Za starije vulkane, međutim, imamo veoma loše podatke", rekao je Štofel.

Naučnici pokušavaju da rekonstruišu ove prošle erupcije koristeći informacije iz ledenih jezgara i prstenova drveća, koji su poput vremenskih kapsula, čuvajući tajne dešavannja u prošlosti atmosfere.

Iz ovoga znaju da su ogromne erupcije tokom poslednjih nekoliko hiljada godina privremeno ohladile planetu za otprilike jedan do 1,5 stepeni Celzijusa. Tambora, na primer, snizila je prosečne globalne temperature za najmanje jedan stepen Celzijusa.

Postoje dokazi da je ogromna erupcija Samalasa u Indoneziji 1257. možda pomogla da se pokrene "malo ledeno doba", hladno razdoblje koje je trajalo stotinama godina. Postoje i indikacije da velike erupcije mogu uticati na padavine, sušenje monsunskih sistema uključujući one u Africi i Aziji.

"Leti, monsun se dešava zato što se kopno zagreva brže od okeana", rekao je Robok.

Ogromna vulkanska erupcija može poremetiti temperaturnu razliku između njih.

Svet je sve više nestabilan

Razumevanje uticaja prošlih masivnih erupcija je od vitalnog značaja, ali sledeće će se dogoditi u svetu koji je mnogo topliji pre nego što su ljudi počeli da sagorevaju velike količine nafte, uglja i gas.

"Sada je nestabilniji svet", rekao je Majkl Rampino , profesor na NIU, koji istražuje veze između vulkanskih erupcija i klimatskih promena.

"Efekti bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815. godine".

U onome što može izgledati kontraintuitivno, topliji svet može značiti da masivne vulkanske erupcije imaju još veći uticaj hlađenja.

"To je zato što način na koji se aerosolne čestice formiraju i kako se transportuju sve zavise od klime", rekao je Tomas Obri, naučnik fizičke vulkanologije na Univerzitetu Ekseter.

"Kod zagrevanja sveta, brzina kojom vazduh cirkuliše u atmosferi se povećava, što znači da se čestice aerosola brže raspršuju i imaju manje vremena da rastu", rekao je Obri.

Manji aerosoli mogu efikasnije da rasipaju sunčevu svetlost od velikih, što znači da će uticaj hlađenja biti veći. Okeani takođe mogu igrati ulogu. Kako se površina okeana zagreva, sloj lakše, toplije vode ide ka vrhu i deluje kao prepreka mešanju između plitkih i dubljih slojeva.

"To može značiti da erupcije nesrazmerno hlade gornji sloj okeana i atmosferu iznad njega", rekao je Štofel.

Klimatske promene mogu uticati i na same vulkanske sisteme. Topljenje leda može dovesti do pojačanih erupcija, jer njegov nestanak smanjuje pritisak, što može omogućiti magmi da se brže podigne.

"Naučnici su takođe otkrili da ekstremnije padavine izazvane klimatskim promenama mogu da uđu duboko u zemlju gde mogu da reaguju sa magmom i izazovu erupciju, rekao je Obri.

Nemoguće ih je predvideti

Dok se svet bori sa globalnim zagrevanjem, period zahlađenja može zvučati pozitivno. Naučnici kažu da je tačno suprotno. Prvo, postoji trenutni uticaj. Procenjuje se da 800 miliona ljudi živi u krugu od oko 120 kilometara milja od aktivnog vulkana. Ogromna erupcija mogla bi da izbriše ceo grad.

Vulanska kaldera "Campi Flegrei", na primer, pokazala je znake komešanja i nalazi se zapadno od italijanskog grada Napulja, gde živi oko milion ljudi. Dugoročno, uticaji bi mogli biti kataklizmični. Pad temperature od jedan stepen Celzijusa može zvučati malo, ali to je prosek.

"​​Ako pogledamo određene regione, uticaj će biti mnogo veći", rekla je Mej Čim, naučnica o Zemlji sa Univerziteta u Kembridžu.

Okmok na Aljasci, koji je eruptirao 43. pre nove ere, godinu dana nakon što je Julije Cezar ubijen, ohladio je delove južne Evrope i severne Afrike do sedam stepeni Celzijusa.

Hladnije vreme, manje sunčeve svetlosti i promenljive padavine mogli bi da utiču na nekoliko žitnica odjednom, uključujući SAD, Kinu i Rusiju, što bi pogodilo globalnu prehrambenu sigurnost i potencijalno dovede do političkih tenzija, čak i rata, prema nedavnoj analizi "Lojda", jedne od vodećih svetskih osiguravajućih kuća.

Ljudski i ekonomski danak bi bio ogroman. U ekstremnom scenariju, sličnom Tambori, ekonomski gubici bi mogli dostići više od 3,6 biliona dolara samo u prvoj godini, izračunao je "Lojd".

Štaviše, hlađenje ne bi pružilo olakšanje od klimatskih promena. U roku od nekoliko godina, planeta će se vratiti na staro. Sledeća erupcija bi se mogla dogoditi bilo gde. Postoje oblasti koje naučnici posmatraju, uključujući Indoneziju, jednu od vulkanski najaktivnijih regija na planeti, i Jelouston, na zapadu SAD, koji nije doživeo ogromnu erupciju stotinama hiljada godina.

"Ali koji ja je sledeća i kada to je još uvek nemoguće predvideti. Masovne vulkanske erupcije ne mogu se sprečiti, ali postoje načini za pripremu", ističe Štofel.

On je pozvao stručnjake da procene najgore moguće scenarije, izvrše testove na stres i osmisle planove: sve od evakuacije do pružanja pomoći i obezbeđivanja zaliha hrane.

"Dok bi neki mogli reći da je verovatnoća masivne erupcije još uvek mala, to zaista nije ništa. Trenutno je svet nespreman za uticaje koje bi ona mogla da izazove. Tek smo na početku dobijanja ideje šta bi se moglo dogoditi", zaključuje Štofel.

(Telegraf.rs)