Nakon poraza u Siriji Putin traži novo utočište, ali ovome se nije nadao: Od dve zemlje dobio je crveno svetlo

Vlasti u dva ključna saveznička uporišta ruskog vođe Vladimira Putina u Africi protive se prisutnosti ruskih snaga u svojim zemljama te tako predstavljaju dodatnu pretnju naporima Moskve da osigura uporište za snažnu prisutnost na tom kontinentu nakon pada režima Bašara al-Asada u Siriji, čiji je Kremlj bio saveznik i zaštitnik.

Sudan je službeno odbio ruski zahtev za izgradnju pomorske baze na obali Crvenog mora u Port Sudanu, izvestio je 18. decembra nezavisni ruski medij The Moscow Times sa sedištem u Amsterdamu, pozivajući se na službenike sudanske obaveštajne službe.

Preporučujemo

Rusija je navodno ponudila sudanskim vlastima svoj moćni protivvazdušni sistem S-400 u pokušaju da ih navede na dogovor, ali bojazan od negativne reakcije Zapada naterao je Sudan da odbije zahtev Kremlja.

Nakon toga je libijski premijer Abdul Hamid Dbeibah izjavio kako će se odupreti bilo kakvim naporima Rusije da ojača svoju vojnu prisutnost u zemlji.

"Nijedna rodoljubiva osoba ne prihvata ulazak strane zemlje i nametanje njene hegemonije i nećemo prihvatiti ulazak bilo koje strane sile, osim putem službenih sporazuma i u svrhu obuke. Borićemo se protiv svake strana koja uđe u Libiju bez dopuštenja ili sporazuma i ne možemo prihvatiti da Libija bude međunarodno bojno polje", rekao je Dbeibeh tokom konferencije u Tripoliju, kako prenosi Newsweek.

Svrgavanje Bašara al-Asada dovelo je regionalnu prisutnost Rusije u opasnost, izazivajući neizvesnost u vezi budućnosti njenih strateških vojnih uporišta u toj zemlji - vazdušne baze Hmejim i posebno pomorske baze Tartus, ključne tačke ruskog pristupa Sredozemlju.

Razni izveštaji ukazuju na to da Rusija razmatra delimično povlačenje iz Sirije nakon što su zemlju preuzele pobunjeničke snage protiv kojih se Moskva borila na strani Asada tokom 13-godišnjeg građanskog rata, prebacujući svoj fokus na jačanje veza sa saveznicima u regiji Magreba i severoistočnoj Africi, kako bi osigurala liniju snabdevanja s afričkim zemljama bez izlaza na more i održala svoj regionalni uticaj.

A poslednji potezi Sudana i Libije ugrožavaju ovaj cilj ruskog lidera, prenosi Jutarnji.

Rusija nastoji da uspostavi pomorsku bazu u Sudanu još od 2019. godine, ali unutrašnji sukobi i početak građanskog rata u toj zemlji doložili su tu mogućnost na neodređeno vrieme.

Preko plaćeničke grupe Vagner, Kremlj je podržavao dve frakcije sadašnjih suparničkih vojnih vlasti - paravojne Snage za brzu podršku (RSF) i redovnu vojsku Sudanske oružane snage (SAF) - te je stavila veto na rezolucije Ujedinjenih nacija koje pozivaju na prekid vatre u zemlji.

Nakon Asadovog odlaska analitičari i službenici nagađali su da Rusija možda prenosi deo svojih vojnih resursa iz sirijske pomorske baze Tartus i vazdušne baze Hmejim u Libiju. Wall Street Journal izvestio je, pozivajući se na američke i libijske službenike, da su ruski avioni već preneli opremu za protivvazdušnu odbranu iz Sirije u baze u Libiji koje kontroliše zapovednik Libijske nacionalne vojske (LNA) na istoku zemlje, general Kalifa Haftar, koji ima podršku Kremlja.

Pretnja ruskom uticaju

Istovremeno, portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, izjavio je ranije da Rusija preduzima "nužne korake" kako bi se povezala s novim sirijskim vođstvom i osigurala nastavak prisutnosti svojih vojnih baza u zemlji.

No, italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto je rekao da je Moskva počela "prebacivati ​​resurse iz svoje sirijske baze u Tartusu u Libiju".

"To nije dobra stvar. Ruski brodovi i podmornice u Sredozemnom moru uvek su zabrinjavajući, a još više ako su umesto 1000 kilometara udaljeni dva koraka od nas", dodao je Krozeto.

Tokom nedavne konferencije za novinare, libijski premijer rekao je da se svaki transfer ruske vojne opreme mora sprovoditi "u okviru sporazuma između zemalja".

"Ali da snage uđu silom i protiv volje libijskog naroda, mi to u potpunosti odbijamo", dodao je.

Rusija bi možda mogla uspešno pregovarati sa grupom Hajat Tahrir al-Šam (HTS), koja je predvodila iznenadnu pobunu protiv Asada, te zadržati svoju vojnu prisutnost u zemlji. No, ako u tome ne uspe, odbijenice Libije i Sudana dodatno će ugroziti sposobnost Moskve da održi regionalni uticaj, a koji je već ionako oslabljen zbog fokusa Kremlja na svoj rat u Ukrajini.

(Telegraf.rs)