Da li je ova zastava uvod u nove velike probleme i poziv na uzbunu: Njeno značenje mnoge je žestoko preplašilo

M. P.
Vreme čitanja: oko 4 min.
Foto: Omar HAJ KADOUR / AFP / Profimedia

Kada je novi privremeni premijer Sirije, Mohamed al Bašir, predsedavao sastankom vlade u Damasku u utorak, iza njega je visila zastava pobedničke sirijske opozicije. Ali, pored nje nalazio se i drugi barjak, popularan među sunitskim islamističkim borcima u regionu, sa velikim arapskim slovima Šehadeta, islamske izjave vere.

Dok se nova Sirija brzo izdiže iz ruševina Asadovog režima, svet pažljivo posmatra naznake kako bi ta budućnost mogla izgledati — a ta druga zastava izazvala je zabrinutost onih koji se nadaju budućnosti umerene politike i tolerancije, pišu NBC News.

Taj put će u velikoj meri zavisiti od organizacije Hajat Tahrir al-Šam (HTS), pobunjeničke grupe koja je predvodila juriš na Damask i sada upravlja političkim preuređenjem Sirije.

Od terorističkih pretnji do demokratskih obećanja

HTS je zabranjena kao teroristička organizacija u Sjedinjenim Državama i drugde, a nastala je iz ogranka Al Kaide. Njen vođa, Abu Mohamed al Džolani, pre deset godina izjavio je da neće biti mesta za verske manjine u islamističkoj Siriji o kojoj je sanjao. Takođe je sugerisao da bi mogao doneti terorizam Zapadu ukoliko se ne povuče iz ratova na Bliskom istoku.

Međutim, u poslednje vreme, Džolani, koji sada koristi svoje pravo ime, Ahmad al-Šaraa, prošao je kroz svojevrsnu transformaciju, skratio bradu, obukao zapadnjački stilizovane zelene uniforme i zagovarao toleranciju prema svim brojnim verama u Siriji. Ipak, mnogi posmatrači ostaju oprezni dok se njegove reči ne pretvore u dela.

"Mislim da bi trebalo da budemo vrlo oprezni s njim", rekao je Bilal Sukar, Sirijac rođen u Damasku i viši saradnik u londonskoj obaveštajnoj konsultantskoj firmi S-RM. Taj oprez se odnosi ne samo na "poštovanje prava ljudi koji pripadaju drugim verskim i sektaškim grupama", rekao je, "već i na posmatranje tih ljudi kao ravnopravnih građana."

Zabrinutost zbog zastave

Viđenje zastave u sirijskim koridorima moći koja "nagoveštava islamističko-salafističke sklonosti" izazvalo je "uzbunu", dodao je Sukar. Iako ne smatra da je postavljanje tog simbola bila "mudra" odluka, veruje da to više odražava poreklo pobunjenika u Idlibu nego išta drugo.

Takva demografska prilagođavanja su od ogromnog značaja u Siriji, koja je, prema podacima Harvardske bogoslovske škole, "dom ogromne raznolikosti religijskih i etničkih grupa". Oko 74% stanovništva su sunitski muslimani, još 13% pripada drugim sektama, poput šiita i alavita, dok je 10% hrišćana.

Klasična zabrinutost među posmatračima zapadne spoljne politike bila je da bi Asad mogao biti svrgnut, ali zamenjen nečim što nije mnogo bolje: ekstremističkom terorističkom grupom.

Asadov režim je, s pravom ili ne, međunarodno posmatran kao brutalan ali sekularan, s relativnom tolerancijom među religijama. Nasuprot tome, HTS se u prošlosti eksplicitno definisao kao islamistički, što znači da teži da preoblikuje društvo u skladu s islamskim zakonom.

Prikazivanje zastave na slici koja treba da simbolizuje novu prelaznu vladu Sirije pokazuje kako su HTS i Džolani i dalje "duboko ukorenjeni u svojoj salafističko-sunitskoj ideologiji i svetonazoru", kaže Favaz Džerdžes, profesor na Londonskoj školi ekonomije i autor knjige iz 2024. godine, "Šta je zaista pošlo po zlu: Zapad i neuspeh demokratije na Bliskom istoku".

"Neće vladati Sirijom sa brutalnošću terorističke grupe Islamska država ili talibana", dodao je Džerdžes, "ali bilo bi neiskreno reći da je odustao od svoje ideologije".

Signali i apeli

Džerdžes je među posmatračima koji prisustvo zastave vide kao signal da militantna grupa namerava da zadrži svoj pečat na novoj eri koju je pomogla da se stvori. Al Bašir, izabran nakon sastanka s Džolanijem, izjavio je da će na toj funkciji biti samo do marta. Međutim, nije jasno šta će se dogoditi nakon toga.

Pojavili su se neki pozitivni signali, uključujući uredbu da ženama ne treba govoriti šta smeju, a šta ne smeju da nose, kao i apel ljudima da ne traže osvetu na svoju ruku.

"Garantovaćemo prava svih ljudi i svih zajednica u Siriji", rekao je al Bašir italijanskim novinama Corriere Della Sera u utorak. Na pitanje da li će novi ustav zemlje biti "islamski", dodao je: "Ako Bog da, pojasnićemo sve te detalje tokom ustavnog procesa."

Kako grupa sada šalje umerenije poruke i nalazi se u poziciji značajnog uticaja, Sjedinjene Države razmatraju uklanjanje HTS-a s liste terorističkih organizacija, rekla su za NBC News dva trenutna zvaničnika administracije i jedan bivši visoki zvaničnik SAD. Ipak, Vašington će pažljivo pratiti poteze militantne grupe s njene nove političke pozicije.

Da li Siriji sledi novi autokrata?

Neki posmatrači, poput Džerdžesa, smatraju da je privremeni premijer malo više od Džolanijeve marionete.

Čak i unutar Sirije, on nije poznata ličnost. Prethodno je vodio vladu u provinciji Idlib, malom, ruralnom delu severozapadne Sirije gde su pobunjenici održavali kontrolu van Asadovog režima sve do njihovog iznenađujućeg napada.

Predvodi ono što novi zvaničnici nazivaju tehnokratskom vladom; po struci je elektroinženjer i ranije je podržavao digitalizaciju javnih usluga u Idlibu.

On i njegovi zvaničnici sada se bave procesom revizije i eliminisanja, kako sami tvrde, duboko korumpiranog režima.

Džerdžes je zabrinut da su HTS i njegov vođa već stekli toliku moć da možda neće biti spremni da je se odreknu, te da nema mnogo znakova kontrolnih mehanizama koji bi obuzdali Džolanijeve ambicije sada kada je Asad svrgnut.

"Sirija se možda oslobađa jednog autokrate", upozorio je, "ali ga zamenjuje drugim."

(Telegraf.rs)