Svaka 20. smrt u ovoj razvijenoj zapadnoj zemlji je posledica eutanazije: Mnogi misle da su preterali

Stopa medicinske pomoći pri umiranju, poznate i kao eutanazija, raste u Kanadi petu godinu zaredom, iako sporijim tempom.

Kanada je objavila svoj peti godišnji izveštaj od legalizacije asistiranog umiranja 2016. godine, koji po prvi put uključuje podatke o etničkoj pripadnosti onih koji traže eutanaziju, preneo je BBC.

Preporučujemo

Oko 15.300 ljudi prošle godine je koristilo asistirano umiranje, što čini 4,7 odsto ukupnih smrti u ovoj ekonomsi razvijenoj zemlji. Kanadski zakonodavci trenutno razmatraju proširenje pristupa eutanaziji kako bi do 2027. godine obuhvatili i osobe sa mentalnim bolestima.

Kanada je jedna od nekoliko zemalja koje su uvele zakone o asistiranom umiranju u poslednjoj deceniji. Među njima su i Australija, Novi Zeland, Španija i Austrija.

Prema podacima Ministarstva zdravlja Kanade, stopa asistiranog umiranja u Kanadi povećana je za skoro 16 odsto u 2023. godini. Ovaj broj predstavlja značajan pad u odnosu na prosečan rast od 31 odsto u prethodnim godinama. Izveštaj upozorava da je prerano za donošenje zaključaka o razlozima usporavanja stope.

Skoro svi koji su tražili asistirano umiranje, njih oko 96 odsto, imali su predvidivu prirodnu smrt. Preostalih četiri odsto dobilo je odobrenje za eutanaziju zbog dugotrajnih hroničnih bolesti, gde prirodna smrt nije bila neminovna.

Prosečna starost osoba koje su tražile asistirano umiranje bila je oko 77 godina, dok je rak najčešće osnovno medicinsko stanje. Po prvi put, izveštaj je istraživao podatke o rasi i etničkoj pripadnosti onih koji su preminuli uz pomoć asistiranog umiranja.

Oko 96 odsto korisnika identifikovalo se kao belci, koji čine oko 70 odsto kanadske populacije. Nije jasno šta je uzrok ovoj nesrazmeri. Druga najzastupljenija etnička grupa bili su istočnoazijci (1,8 odsto), koji čine oko 5,7 odsto kanadske populacije.

Asistirano umiranje i dalje ima najveću stopu korišćenja u Kvebeku, gde je zabeleženo skoro 37 odsto svih smrtnih slučajeva uz eutanaziju, iako provincija čini samo 22 odsto kanadske populacije.

Vlada Kvebeka je ranije ove godine pokrenula studiju kako bi ispitala zašto je stopa eutanazije tako visoka. Iako broj asistiranih smrti u Kanadi raste, zemlja i dalje zaostaje za Holandijom, gde je eutanazija prošle godine činila oko pet odsto ukupnih smrti.

Poslanici Velike Britanije su krajem prošlog meseca glasali za sličan zakon koji omogućava terminalno bolesnim odraslima u Engleskoj i Velsu pravo na asistiranu smrt, ali zakon će se suočiti sa mesecima dodatne analize pre nego što može postati zakon.

Tokom debate o zakonu u Velikoj Britaniji, Kanada je citirana kao upozoravajući primer zbog percipiranog nedostatka bezbednosnih mera. Kao i u Velikoj Britaniji, Kanada je u početku legalizovala asistirano umiranje samo za one čija je smrt bila "razumno predvidiva".

Međutim, Kanada je 2021. godine proširila pristup na ljude koji možda nemaju terminalnu dijagnozu, ali žele da okončaju život zbog hroničnog, iscrpljujućeg stanja.

Planirano proširenje na osobe sa mentalnim bolestima je ove godine drugi put odloženo nakon zabrinutosti kanadskih provincija, koje su zadužene za zdravstvenu zaštitu, o tome da li sistem može podneti takvo proširenje.

Ministarstvo zdravlja Kanade je u sredu branilo proceduru, navodeći da krivični zakon postavlja "stroge kriterijume" za ispunjavanje uslova. Međutim, hrišćanski istraživački centar "Cardus" ocenio je da su najnoviji podaci "zabrinjavajući" i pokazali da Kanada ima jedan od najbrže rastućih programa eutanazije u svetu.

Izveštaj objavljen u oktobru iz Ontarija, najnaseljenije provincije Kanade, osvetlio je kontroverzne slučajeve u kojima je ljudima odobrena eutanazija iako nisu bili blizu prirodne smrti. Jedan od primera uključuje ženu u pedesetim godinama sa istorijom depresije i suicidalnih misli, koja je imala ozbiljnu osetljivost na hemikalije.

Njen zahtev za eutanaziju odobren je nakon što nije uspela da pronađe smeštaj koji bi mogao zadovoljiti njene medicinske potrebe.

Drugi slučaj, koji je privukao pažnju u poslednjih nekoliko meseci, odnosi se na pacijentkinju iz Nove Škotske sa rakom, koja je rekla da su je dva puta pitali da li je svesna mogućnosti asistiranog umiranja dok je prolazila kroz mastektomiju. To pitanje "je postavljeno na potpuno neprikladnim mestima", rekla je za National Post.

Kanadski mediji takođe su izveštavali o slučajevima gde su osobe sa invaliditetom razmatrale asistirano umiranje zbog nedostatka stambenih rešenja ili beneficija za osobe sa invaliditetom.

(Telegraf.rs)