Ko je ko među muslimanima Bliskog istoka: Šiiti, suniti i ostali za koje verovatno ne znate, a veoma su važni

Pad Bašara al Asada, jednog od najdugovečnijih vladara na Bliskom istoku, doneo je zanimljive reakcije iz okolnog muslimanskog sveta. Ono što je posebno interesanto jeste da su, iako na istoj strani u ratu protiv Izraela, Hezbolah i Hamas reagovali dijametralno suprotno na vesti iz Sirije.

Objašnjenja radi, muslimani se prvenstveno dele na sunite i šiite. Bivši sirijski predsednik Bašar al Asad, kao i većina njegovih saradnika iz najužeg kruga, su alaviti. Ova grupacija muslimana potpada pod šiitske. Tom linijom dolazimo do objašnjenja zašto su Hamas i Hezbolah različito reagovali na vest o njegovom padu. Hezbolah, inače šiitska organizacija, je nakon pada sirijskog vladara reagovao saopštenjem u kome je osudio taj događaj. Hamas je, sa svoje strane, kao sunitska organizacija, narodu Sirije čestitao i poželeo sreću. Valja dodati i da sirijsku opoziciju, koja je između ostalih ratovala protiv Asada, mahom čine suniti.

Preporučujemo

I ovo je samo vrh ledenog brega kada su u pitanju bliskoistočni muslimani.

Ko je ko u Islamu?

Za početak, trebalo bi napomenuti da na svetu ima oko od 1,9 milijardi muslimana, kao i da je Islam glavna religija kod oko 90 odsto stanovništva Bliskog istoka. Na tom prostoru živi 20 odsto od svih muslimana. Islam ima mnogo pravaca, sekti, škola i tradicija, ali je najpoznatija podela, kao što smo već pomenuli, na sunitske i šiitske muslimane, do koje je došlo nakon smrti Proroka Muhameda.

Suniti čine oko 85 do 90 odsto muslimanskog sveta. Zemlje Bliskog istoka s najvećim udelom sunita su Egipat, Jordan i Saudijska Arabija, gde suniti čine 90 odsto ili više stanovništva. Suniti, za razliku od šiita, veruju da Muhamed nije imenovao svog naslednika pre smrti.

Šiiti čine otprilike 10 odsto svih muslimana. Iran ima najveću šiitsku većinu, sa više od 66 miliona stanovnika koji čine gotovo 90 odsto populacije. Šiiti su većina i u Iraku i Bahreinu, a postoje značajne šiitske zajednice u Kuvajtu, Jemenu, Libanu, Kataru, Siriji, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Šiiti, za razliku od sunita, veruju da je Alija ibn Ebu-Talib izabran od strane Poslanika da bude vođa islamske zajednice nakon Muhameda. Oni Aliju označavaju kao prvog imama, a ostale njegovim potomcima. Kao i suniti, i šiiti su podeljeni na grupacije.

Komplikovana situacija u Siriji

Što se Sirije tiče, većinu čine Suniti sa 74 odsto populacije, a na drugom su mestu Alaviti s oko 12 odsto stanovništva, dok su na trećem Druzi. Među Sunitima većina su Arapi, pa slede Kurdi, Turkmeni, Čerkezi i Palestinci.

Šiiti čine 16 odsto stanovništva Sirije, a osim Alavita tu su i ismaili i imamiti. Alaviti se dele na dve glavne grupe - većinske tradicionalne Alavite i manjinsku grupu Muršid Alavita (koja je nastala iz modernog raskola u alavitskoj sekti početkom 20. veka).

Sirijski Druzi su posebna priča. Oni čine oko tri odsto stanovništva Sirije. Iako je njihova vera prvobitno nastala iz ismailijskog islama, većina Druza se ne identifikuje kao muslimani i ne prihvataju pet stubova islama.

Što se hrišćana tiče, njih u Siriji ima 5-6 odsto. Najveća hrišćanska denominacija u zemlji bila je Grčka pravoslavna crkva Antiohije, koja je po procenama iz 2022. godine činila od manje od 2 do oko 2,5 odsto sirijskog stanovništva. Ostali hrišćani u Siriji su orijentalni pravoslavci (jermenski i sirijski), istočni pravoslavci (kao što su Grci ili Rusi), rimokatolici, razne istočne katoličke crkve koje su pod autoritetom pape, te protestanti koji prihvataju 4. vaseljenski sabor.

U gorepomenutom Iranu, prema podacima CIA, između 90 i 95 odsto stanovništva u šiiti, dok su ostalih 5 od 10 odsto suniti. Iran kontroliše i sponzoriše brojne šiitske organizacije, poput na početku pomenutog Hezbolaha, kao i jemenske Hute, te brojne iračke šiitske milicije, ali i sunitsku organizaciju Hamas s kojim je Islamska Republika našla zajednički jezik pošto imaju istog neprijatelja, odnosno Izrael.

Zanimljiva je situacija i u Iraku, gde muslimani čine između 95 i 99 odsto stanovništva. Prema odacima CIA iz 2015. godine procenjuje se da između 36 i 39 iračkih muslimana čine suniti, a od 61 do 64 odsto su šiiti.

Interesantni podaci o Izraelu

Interesantna je situacija i u Izraelu, gde većinu čine Jevreji sa 73,6 odsto udela u ukupnom broju stanovništva. Muslimana ima 18,1 odsto i većinom su suniti (ostali su mahom Ahmadijatski Arapi), a za njima slede hrišćani i druzi sa 1,9, odnosno 1,6 odsto. Na ostale i neopredeljene otpada 4,8 odsto.

Na palestinskim teritorijama, tj. u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali, živi dva, odnosno tri miliona ljudi. Prema podacima Stejt departmenta iz sredine 2022. godine, kao i drugim izvorima, većinu čine suniti, uz šiitsku i ahmadijsku manjinu.

Hašemitska kraljevina Jordan ima većinsko sunitsko stanovništvo (96%), s manjim šiitskim grupacijama, kao i između 20.000 i 32.000 Druza koji mahom žive na severu te zemlje.

Što se Jemena tiče, 65 odsto stanovištva čine suniti, a šiiti 35 odsto. Šiiti su koncentrisani u severozapadnim regionima zemlje, gde se nalazi i prestonica Sana, ali i drugi veliki gradovi. Jemenski Huti čine 25 odsto stanovništva. Iako su šiiti, slični su sunitima po pitanjima verskih zakona i vladanja, veruju u koncept Imamata kao osnove svoje vere, što čini razliku između njih i sunita.

Uticajne vehabije

Saudijska Arabija, koja je kolevka islama, ima većinsko vehabijsko sunitsko stanovništvo. U savremenom dobu, vehabijska interpretacija sunitskog islama postala je posebno uticajna, a muslimanski učenjaci koji podržavaju te stavove predstavljaju značajnu društvenu i političku snagu.

Vehabizam, kako se naziva na Zapadu (njegovi pripadnici sebe nazivaju salafijama, odnosno "sledbenicima pobožnih prethodnika islama", ili muvahidunima, odnosno "unitaristima"), predstavlja strogu interpretaciju hanbelijske škole islamske jurisprudencije i dobio je ime po Muhamedu ibn Abd al-Vahabu (1703–1792), verskom učenjaku čiji savez sa Muhamedom ibn Saudom dovodi do osnivanja prve saudijske države.

U Saudijskoj Arabiji suniti čine oko 85 do 90 odsto populacije, a šiiti, koji pripadaju različitim granama, uključujući Ismailije i Imamije, preostalih 10 do 15 odsto stanovništva.

Islam je glavna religija i u Kuvajtu, gde 60 do 65 odsto čine suniti, a 35 do 40 odsto šiiti.

U UAE nema šta nema!

U Ujedinjenim Arapskim Emiratima 74,5 odsto stanovništva čine muslimani, od čega je 63,4 odsto sunita, 6,7 odsto šiita i 4,4 odsto pripadnika drugih grana islama. Druge religije koje su zastupljene u toj zemlji su hrišćanska (12,9 odsto stanovništva), hinduistička (6,2%) i budistička (3,2%). Zoroastrijci, Druzi, Jevreji, Baha'i i Siki su takođe zastupljeni, a 1,3 odsto populacije čine agnostici.

Prema podacima CIA World Factbook-a, procenjeno je da su 2010. godine 67,7% stanovništva Katara činili muslimani, kao 13,8% hrišćana, 13,8% hindusa, te 3,1% budista. Zanimljivo je da strani radnici, uglavnom iz Južne Azije, čine većinu populacije Katara.

Zanimljivo je i da vlada Omana ne vodi statistiku o religijskoj opredeljenosti stanovništva. Prema podacima CIA World Factbook, 2020. godine muslimani su činili 85,9 odsto stanovništva, hrišćani 6,4 odsto, hindusi 5,7 odsto, te ostale religije i neopredeljeni oko 2 odsto. Među muslimanima 35 dosto su Ibadi, a toliko ima i sunita. Šiiti čine pet odsto muslimanskog stanovništva.

Turska je pretežno islamska zemlja, a 99 odsto Turaka su muslimani. Oni su uglavnom suniti i slede hanefijsku školu pravne jurisprudencije. Alevitski muslimani čine između 15 do 20 odsto populacije, dok su manje zajednice džafari šiitskih muslimana takođe prisutne u toj zemlji.

Šire gledano, na Bliskom istoku najpoznatije grupe šiita su:

• Imami - Najveća i najpoznatija šiitska grupa na Bliskom istoku, koja čini većinu šiitske populacije u Iranu, Iraku, Libanu i Bahreinu, a veruju u Dvanaest imama;
• Ismailiti - Druga po veličini šiitska grupa, prisutna u Iranu, Siriji, Avganistanu, Pakistanu i drugim zemljama, od Imama se razlikuju po tome što veruju u drugačiji niz imama;
• Zaidi - Uglavnom žive u Jemenu, razlikuju se od Imama po tome što veruju u pet imama, a ne u dvanaest, i imaju specifične teološke i pravne razlike;
• Alaviti - Prisutni uglavnom u Siriji, specifična su sekta koja se razvila iz šiitske tradicije, ali sa značajnim teološkim i ritualnim razlikama;
• Bahreinski šiiti - U Bahreinu su značajna manjina, ali iako su politički marginalizovani imaju značajan uticaj u religijskom i društvenom životu.

Najpoznatije bliskoistočne grupe sunita su:

• Salafisti - Oslanjaju se na doslovno tumačenje islama i veruje u povratak na prvobitni oblik te vere, prema učenju prvih generacija muslimana, odnosno salafa;
• Hanefiti - Jedna od četiri glavne pravne škole sunitskog islama, dominantni su u Turskoj, na Balkanu, Centralnoj Aziji, kao i u delovima Pakistana i Indije;
• Malikiti - Dominantni u Severnoj Africi, posebno u Tunisu, Alžiru i Maroku, svoje verovanje baziraju na učenju imama Malika;
• Šafiiti - Dominantni u istočnom delu Afrike, Jemenu, kao i delovima Malezije i Indonezije;
• Hanbeli - Manja grupacija od drugih, ima vrlo strogo tumačenje islama, najpoznatija je u Saudijskoj Arabiji i delovima drugih zalivskih zemalja.

Osnovna razlika kod ovih grupa je način na koji tumače islamske zakone, tradiciju i običaje, ali svi dele osnovna verovanja sunitskog islama.

(Telegraf.rs)