Arivederči! Evo koliko je Italijana zbog malih plata napustilo zemlju za 10 godina i cena je paprena

Bilije Fusto ne juri veliku platu, on se obučava za arhivara i ne želi ništa više od "mirnog života" u Italiji. Ali, kao i desetine hiljada drugih mladih italijanskih diplomaca, ovaj 24-godišnjak strahuje da nema mnogo izbora osim da emigrira.

Više od milion Italijana napustilo je zemlju u poslednjih deset godina - trećina njih u uzrastu od 25 do 34 godine, pokazuju nacionalni podaci, prenosi "Dailymail".

Preporučujemo

Oni koji odlaze krive niske plate i nedostatak priznanja za svoje obrazovanje i umeće. Procenat diplomaca koji odlaze posebno je u porastu.

"Ne tražim bogatstvo, niti veliku odgovornost", rekao je Fusto, koji dolazi iz Kalabrije na jugu Italije i studira master u Rimu.

"Želim miran život, u kojem ne moram da brinem da li imam 15 evra za kupovinu. A trenutno, u Italiji to nije zagarantovano", kaže on.

Iako je migracija postala goruća tema, na svakog mladog stranca koji dođe da se nastani u Italiji, skoro devet mladih Italijana odlazi, navodi se u izveštaju Fondacije za severoistočnu Italiju.

"Nije normalno da naša zemlja ne postavlja pitanje zašto, i da ne pronađe rešenje za ovaj gubitak", rekao je Renato Bruneta, predsednik Nacionalnog saveta za ekonomiju i rad (CNEL), tokom predstavljanja izveštaja u oktobru.

Neki, posebno iz siromašnijeg juga Italije, sele se u bogatije severne regione kako bi okušali sreću. Udeo diplomaca među njima povećao se sa 18 na 58 procenata u poslednje dve decenije. Ali čak i u industrijalizovanom severu, radni uslovi mogu biti manje privlačni nego u inostranstvu.

Italija je jedna od retkih zemalja OECD gde su realne plate opale u poređenju sa 2019. godinom. Stopa nezaposlenosti mladih takođe je viša od evropskog proseka, iznosila je u oktobru 17,7 odsto. To je značajno više nego 15,2 odsto u poređenju sa EU.

U Italiji ne postoji nacionalna minimalna plata, a plate ne rastu u skladu sa brojem godina provedenih u visokom obrazovanju. Elena Pikardi (24) vratila se u Rim nakon studija političkih nauka u Francuskoj ali njene nade da će naći posao u Italiji brzo blede.

"Najčešće, kada je reč o italijanskim ponudama, ili plata nije navedena ili je generalno niža", rekla je 24-godišnjakinja za AFP.

Razlika može iznositi nekoliko stotina evra mesečno za istu poziciju u drugim evropskim zemljama.

"Želela bih da doprinesem budućnosti svoje zemlje i ostanem blizu porodice. Ali zašto bih žrtvovala svoje perspektive kada je moj profil više cenjen u inostranstvu?“, rekla je Pikardi.

Italijanski "odliv mozgova" koštao je zemlju procenjenih 134 milijarde evra između 2011. i 2023. godine, navodi Fondacija za severoistočnu Italiju.

Od onih koji se vraćaju, mnogi kažu da je to zato što žele da budu bliže svojim porodicama, navodi se u izveštaju. Drugi ostaju kod kuće iz nužde, a ne izbora.

Prosečna starost za napuštanje roditeljskog doma u Italiji 2022. godine bila je 30 godina, prema Eurostatu, među najstarijima u Evropskoj uniji, zajedno sa Španijom i Grčkom. Odlazak mladih je još alarmantniji s obzirom na starenje italijanskog stanovništva.

Odnos između zaposlenih i nezaposlenih će se povećati sa trenutnih 3:2, na oko 1:1 do 2050. godine, prema Nacionalnom institutu za statistiku.

Kako bi preokrenula ovaj trend, Italija nudi poreske olakšice za visoko kvalifikovane ili specijalizovane italijanske radnike, koji žive u inostranstvu i vrate se kući, uz još veće olakšice za one koji sa sobom dovedu decu.

(Telegraf.rs)