"Rušenje Bašara al Asada je poput pada Berlinskog zida": Ovo su pobednici i gubitnici promene režima u Siriji

Vest o rušenju režima Bašara al Asada, čija je porodica vladala Sirijom više od pola veka mnogi navode kao istorijski događaj na Bliskom istoku i upoređuju ga sa padom Berlinskog zida u Evropi.

Nakon što su pobunjenici, povezani sa Al Kaidom, zahvaljujući munjevitom napredovanju za manje od dve nedelje osvojili Siriju posle višegodišnjeg građanskog rata, nateravši Bašara al Asada da azil potraži u Rusiji, čitav svet pokušava da shvati šta se zapravo dogodilo i koje su posledice tektonskih promena.

Preporučujemo

Ovo su dobitnici i gubitnici rušenja Asadovog režima i aktuelne situacije u Siriji, preneo je briselski portal "Politico".

POBEDNICI - Sirija (možda)

Sirijski narod je izdržao 13-godišnji, višeslojni građanski rat i skoro pola veka brutalne vladavine porodice Asad, koja je koristila cenzuru, državni teror, masovne deportacije, hemijsko oružje i masakre da bi se održala na vlasti.

Građanski rat je odneo živote između 470.000 i 600.000 ljudi, što ga čini drugim najsmrtonosnijim sukobom u 21. veku nakon Drugog rata u Kongu. Više od 13 miliona Sirijaca je prisilno raseljeno, a njih 6,2 miliona je pobeglo u inostranstvo.

Rat je oblikovao okolnosti za uspon posebno varvarske džihadističke grupe Islamska država. Da li će obični Sirijci biti pobednici zavisi od toga šta će se sledeće desiti u zemlji i da li Sirija može da izbegne više nasilja i da se razvija mirnim putem.

Neki strahuju da će doći do vakuuma moći i da će se različite političke frakcije i verske grupe u zemlji sukobiti. Postoji razlog za zabrinutost. Haiat Tahrir al-Šam, glavnu pobunjeničku frakciju, Sjedinjene Države su označile kao terorističku grupu. Njen vođa, Abu Mohamed al-Džolani, ima dugu istoriju džihadističke militantnosti i bivši je saveznik likvidiranog Abu Bakra al-Bagdadija, vođe Islamske države. Posvađai su se oko taktike i postali ljuti rivali i neprijatelji.

Ova grupa se odvojila od Al Kaide ali je al-Džolani učinio mnogo da grupu sa svojih procenjenih 30.000 boraca, promeni u nacionalističku snagu i usvojio je pomirljiv ton prema verskim manjinama u Siriji. U enklavi Idlib koju grupa vodi od 2016. godine, grupa je ublažila svoje stavove prema hrišćanskoj i manjini druza. Kada je zauzeo Alep, al-Džolani je obećao hrišćanima da će biti bezbedni, a gradske crkve su mogle da funkcionišu neometano. Pitanje je da li je on zaista za sobom ostavio svoje ekstremističke korene. Danas al-Džolani tvrdi da je grupa evoluirala i da je obnova Sirije sada prioritet.

"Haiat Tahrir al-Šam je samo jedan deo ovog dijaloga i može se raspasti u bilo kom trenutku. To nije cilj sam po sebi, već sredstvo da se izvrši zadatak: suprotstavljanje ovom režimu", rekao je on.

Turska

Redžep Tajip Erdogan i Bašar al Asad su nekada bili prijatelji, ali je turski lider podržao pobunu kada je izbila pre skoro 14 godina, uglavnom zato što je turski geopolitički rival Iran podržavao sirijski režim. Turska je bila ključni pokrovitelj sirijske naoružane islamističke opozicione grupe.

I kako se rat razvijao, a umerene i sekularnije prodemokratske pobunjeničke frakcije padale su po strani ili su ih nadmašili njihovi čvršći i disciplinovaniji islamistički rivali, ruka Ankare je postajala sve jača.

Asadov pad će sada verovatno pomoći Erdoganu da unapredi svoju geopolitičku agendu, nudeći mu priliku da postigne nekoliko strateških ciljeva, uključujući obuzdavanje kurdskih separatista u severoistočnoj Siriji koji imaju bliske veze sa turskim kurdskim separatistima.

"Ogromna pobeda Turske, genijalan potez Erdogana", naveo je Timoti Eš, ekonomista i komentator, u objavi na društvenoj mreži Iks.

Izrael

Iran je brzo optužio Izrael za inžinjering Asadovog svrgavanja. Kada je Alepo pao pred pobunjenicima, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je da je to "zavera izraelskog režima da destabilizuje region". Iako je Teheranu zgodno da krivi cioniste, a izraelsko vojno poniženje Hezbolaha je sigurno pomoglo pobunjenicima u Siriji, nema dokaza o direktnoj izraelskoj vojnoj pomoći.

Štaviše, takva pomoć ne bi bila potrebna s obzirom na tursko pokroviteljstvo pobunjenika. Bez obzira na to, izraelski lider Benjamin Netanijahu se duboko naklonio Asadovom svrgavanju, rekavši da je pad sirijskog lidera "direktan rezultat naših snažnih akcija protiv Hezbolaha i Irana, glavnih Asadovih pristalica. To je pokrenulo lančanu reakciju svih onih koji žele da se oslobode ove tiranije i njenog ugnjetavanja".

On je, međutim, naglasio da uprkos velikoj prilici koju nudi ovaj "istorijski dan", on je "takođe prepun značajnih opasnosti". Naredio je izraelskim trupama da preuzmu položaje sirijske vojske nakon što su oni napušteni u tampon zoni između Izraela i Sirije na Golanskoj visoravni, kako bi "obezbedili da se nikakva neprijateljska sila ne usudi da uđe tik uz granicu prema Izraelu" i da budu spremni za svaki haos koji bi mogao da izbije u Siriji.

Asadovo svrgavanje očigledno koristi Izraelu. To označava dalje slabljenje iranske regionalne moći i uklanja važnog člana Teheranske takozvane osovine otpora. Bez Asada i prijateljskog režima u Siriji, Iran neće imati kopnene puteve za snabdevanje svog partnera Hezbolaha da pomogne toj grupi u njenom ratu sa Izraelom, što militantni libanski šiitski pokret čini još jednim jasnim gubitnikom Asadovog pada. To bi takođe moglo da učini Liban pobednikom, ako zemlja uspe da se odupre uticaju Hezbolaha.

Raghid Tatari

Najduže zadržani zatvorenik u Siriji oslobođen je u nedelju posle pune 43 godine provedene u zatovru. On je uhapšen još 1981. godine za vreme vladavine Hafeza Asada,ocasvegnutog diktatora Bašara, a nakon što je odbio da izvrši zadatak i bombarduje civilne ciljeve. Bivši vojni pilot oslobođen je 8. decembra zajedno sa hiljadama drugih zatvorenika.

GUBITNICI - Kurdi u Siriji

Bašar al-Asad je uglavnom ostavio sirijske Kurde da sami kroje svoju sudbinu na severoistoku Sirije, gde su uživali poluautonomiju. Sumnjivo je da li će novi režim u Damasku, ako je u njemu dominiraju islamisti, dati Kurdima isti manevarski prostor, posebno zato što će dugovati usugu Erdoganu.

To u velikoj meri zavisi, naravno, od toga kako će se Sirija politički razvijati. Ali u ofanzivi sirijskih pobunjenika takođe je došlo do teritorijalne dobiti islamista koje podržava Turska protiv kurdske militantne grupe koju podržavaju SAD, a koja je izgubila kontrolu nad nekim gradovima i selima u istočnom Alepu.

Sirijske Kurde teško da će umiriti objava Donalda Trampa na društvenim mrežama u nedelju da je Sirija u neredu i da "SAD ne bi trebalo da se mešaju. ovo nije naša borba", naveo je Tramp. Tokom svog prvog mandata na mestu predsednika SAD, Tramp je želeo da povuče sve trupe američkih specijalnih snaga sa severoistoka Sirije, gde su se zajedno sa Kurdima borili protiv džihadista Islamske države.

Pentagon ga je ubedio da zadrži neke jedinice raspoređene u toj oblasti. procenjuje se da u Siriji ima još oko 900 američkih vojnika. Ranije ovog meseca, Trampov saveznik i izabranik u kabinetu Robert F. Kenedi Mlađi otkrio je da je Tramp želeo da izvuče sve američke vojnike zbog straha da bi mogli da postanu Wtopovsko mesoW u bilo kakvim sukobima između Turske i kurdskih boraca.

Sirijski Alaviti

Alaviti čine oko 12 odsto stanovništva Sirije i dugo se plaše da će, ako njihov istovernik Bašar al-Asad bude svrgnut, trpeti patnje. Oni su izdanak šiitskog islama, bili su okosnica Asadovog režima i zauzimali su najviše pozicije u vladi, vojsci i obaveštajnim službama. Tokom ranih godina pobune formirali su Šabiha, labavo organizovanu pro-Asadove miliciju, koja se smatra odgovornom za masakre i sistematska silovanja. Čak i ako pobunjeničke grupe tvrde da neće biti osveta, to će biti teško ostvarivo.

Rusija, Iran i Hezbolah

Pad Bašara al-Asada je dramatično oslabio poziciju Rusije na Bliskom istoku, kao i poziciju Irana. Moskva i Teheran su zajedno spasli sirijski režim od kolapsa 2015. godine kada je izgledalo da je Asad blizu svrgavanja.

Šiitske milicije pod komandom Irana uz pomoć kampanje bombardovanja spaljene zemlje od strane Rusije, pomogle su sirijskom autokrati da povrati Alep od pobunjenika koji su kontrolisali oko pola grada četiri godine.

"Ovo je samo suštinska promena u jednačini celog Bliskog istoka", rekao je jedan viši zvaničnik Bajdenove administracije.

Moskva je gurala Asada da istraži politička rešenja i dogovor sa Eroganom za okončanje građanskog rata. Da se ​​to dogodilo, to bi bez sumnje otvorilo Siriju za unosnu trgovini za ruske kompanije. Verovatno bi osiguralo bezbednost moskovskih strateških vazdušnih i pomorskih baza u Siriji. Tokom leta Kremlj je više puta pokušavao da organizuje sastanke licem u lice između sirijskog i turskog lidera.

"Nezamislivo je da se dozvoli jednoj terorističkoj grupi da preume kontrolu u Siriji", rekao je Sergej Lavrov, ruski šef diplomatije, na međunarodnoj konferenciji u Dohi, proteklog vikenda.

Uprkos tome, zvanična Moskva je uradila malo toga da spase Asada. Ruski vazdušni udari od početka ofanzivee pobunjenika 27. novembra bili su minimalni i nema sumnje da je to posledica ruskog fokusa na situaciju u Ukrajini.

"Hezbolah je desetkovan ratom sa Izraelom, Iran je takođe mnogo slabiji kao rezultat sukoba, dok je Rusija prebacila mnoge svoje snage u Ukrajinu. Nijedan saveznik nije bio u stanju da pošalje ni približno nivo podrške koju je Asad dobio u prošlosti, oslabivši njegove snage", rekao je Kristofer Filips iz britanskog Čatam Hausa.

Tramp je takođe istakao rusku slabost.

"Rusija, zato što je toliko vezana za Ukrajinu i sa gubitkom od preko 600.000 vojnika, izgleda nesposobna da zaustavi ovaj marš kroz Siriju, zemlju koju su godinama štitili", napisao je on na svojoj platformi "Truth Social".

(Telegraf.rs)