Ishod izbora kod naših komšija mogao bi da promeni Evropu: Hoće li "putinovac" na presto?
Blok koji čine državnici skloni proruskoj politici mogao bi se osnažiti kroz Rumuniju. Predsednik Rumunije mogao bi da postane krajnje desni Kalin Đorđesku, koji je rekao da bi mogao ukinuti svu podršku Ukrajini.
Do toga neće doći u ovu nedelju kad je trebalo da bude održan drugi krug izbora. Vrhovni sud poništio je rezultate prvog kruga predsedničkih izbora na kojima je Đorđesku kao nezavisni kandidat imao 22.9%. U drugom krugu trebalo je da se odmeri snage protiv proevropske Elene Laskoni iz Saveza za spas Rumunija, koja je osvojila nešto više od 19.18% glasova.
Ipak, činjenica ostaje da je Đorđesku bio relativni pobednik prvog kruga i da bi Rumunija mogla da dobije predsednika koji se profilisao kao proruski nastrojen NATO skeptik.
Drugi krug trebalo je da bude održan nedelju dana nakon parlamentarnih izbora na kojima je pobedio socijaldemokratski PSD, koji je osvojio 22.4%. Značajan je ogroman uspon ekstremne desnice, raspršene u nekoliko grupa, koja je na ovim izborima dobila istorijski visok udeo glasova od 30 odsto.
Posebna priča je oko Đorđeskua i TikToka, na kojem su četiri dana pre prvog izbornog kruga njegove videoporuke imale 52 miliona pregleda. Na TikToku su Đorđeskuovi isečci postali viralni, proizvedeni u populističkom stilu, propraćeni dramatičnom muzikom i titlovima. Đorđesku je prikazan kako preokreće protivnike u judu poput Putina i jaše belog konja u tradicionalnoj rumunskoj košulji.
Rumunski obaveštajni dokumenti, nakon što je s njih skinuta oznaka tajnosti, otkrili su da je bilo stranog uticaja na rumunske izbore, posebno na - TikToku. Radi se o plaćanju naknada, s tim da za svrhu uplata nije navedena predizborna kampanja, čime se krši evropski zakon o digitalnim uslugama, prenosi Index.
Dokumenti otkrivaju i da je bilo ruskog hibridnog uticaja. Navodi se i kako je gotovo 800 Tiktok računa koje je 2016. stvorila "strana država" iznenada aktivirano prošlog meseca. Svi oni podržavali su Đorđeskua. Još 25.000 TikTok računa postalo je aktivno samo dva tedna pre prvog kruga.
"Njegova pobeda je sve zaprepastila"
Dr sc. Senada Šelo Šabić sa zagrebačkog Instituta za razvoj i međunarodne odnose govori nam kako je Rumunija danima u fazi iščekivanja i u popriličnoj krizi zbog rezultata prvog kruga izbora.
"Pobedio je kandidat koji je bio sasvim neočekivan, uopšte nije postojala ideja da bi se takav kandidat mogao pojaviti u postojećem rumunskom političkom svetu. I rezultat američkih izbora je doprineo ovom scenariju. Njegova pobeda je sve zaprepastila i sad su izbori poništeni. Puno je otvorenih pitanja što će biti dalje. Rumunski predsednik je onaj koji daje mandat vladi i pitanje je kome bi se tu Đorđesku ponašao u ovoj parlamentarnoj matematici nakon ovih drugih izbora koji su održani u nedelju", kaže ona za Index.
Ko je Đorđesku?
Kalin Đorđesku radio je u rumunskom ministarstvu za okolinu i predstavljao je svoju zemlju u Programu UN-a za okolinu. Kasnije se pridružio krajnje desnoj stranci Savez za jedinstvo Rumuna pre nego što ju je napustio 2022. nakon optužbi da je proruski orijentisan.
Kako podseća Politico, revoluciju iz 1989. koja je okončala decenije komunističke vladavine opisao je kao državni udar koji je Zapad iskoristio za krađu rumunskih resursa. Rumunske fašiste iz 1930-ih nazivao je nacionalnim herojima.
Rekao je 2020. kako je kupanje u hladnoj vodi najbolja vakcina protiv koronavirusa. Ove godine je rekao kako kovid ne postoji, da niko nikada nije video virus i da je "jedina prava nauka Isus Hrist".
Hvali Trampa i Putina
U intervjuu za BBC, osim što je rekao da će ukinuti svu pomoć za Ukrajinu, pohvalio je Donalda Trampa i mađarskog populističkog vođu Viktora Orbana, a Vladimira Putina nazvao "patriotom i vođom". Odbacio je tvrdnje da je "Čovek Moskve".
Međutim, zapad se najviše pribojava njegovog stava prema NATO-u. Rumunija je članica NATO-a već dve decenije i u njoj se nalazi vazduhoplovna baza koja se upravo nadograđuje kako bi postala najveća u Evropi. Trenutno Bukurešt troši 2.25 posto svog BDP-a na odbranu, što je iznad propisanog cilja od 2 posto. Poznato je i da je Rumunija poslala puno oružja Ukrajini, i da je ključni izvozni put za ukrajinske žitarice.
Radi se o ključnom osloncu NATO-a u regiji, koji sad Đorđesku osporava. On tvrdi i da NATO nikada ne bi intervenisao u borbi za Rumuniju ako bi bila napadnuta, ali govori da nije cilj napuštanje ove organizacije.
Teško je očekivati da bi se Rumunija povukla iz NATO-a jer ekstremna desnica nema većinu u parlamentu, ali prema političkom sistemu, predsednik je šef države, vrhovni komandant oružanih snaga i zadužen za spoljnu politiku. Zato bi dolazak NATO-skeptika mogao da stvori probleme za savez.
"Ovo je udarac za sigurnost u Evropi"
"Glasovi koje je dobio su protiv establišmenta. Ovo nije biranje osobe nego rušenje sistema, to je bio glas protiv, a ne glas za. Ako se Rumunija odmiče od EU i NATO identiteta, onda se menja struktura sigurnosti i odnosa. Teško je reći jesu li ti glasovi definisani ideologijom ili nekakvom, rekla bih, teško objašnjivim refleksom da se ruše institucije i biraju kandidati koji su sve samo ne ono na što se naviklo dosad.
Talas izbora koji se temelje na anti institucionalnim glasovima se nastavlja. Videli smo taj trend i u drugim državama u Evropi. Ovo je politološki veoma zanimljivo za posmatrati, ali je prilično zabrinjavajuće. Ovakvi rezultati izbora kod važnog NATO partnera su dodatan udarac za sigurnost u Evropi", dodaje Šelo Šabić.
(Telegraf.rs)