Stručnjaci podeljeni oko stava da li NATO treba da šalje trupe u Ukrajinu: Ovo su dva moguća scenarija

Vreme čitanja: oko 3 min.
Foto-kolaž: Shutterstock

Raspoređivanje trupa država članica NATO u Ukrajinu godinama je vrlo osetljiva tema, o kojoj se često diskutuje kada se govori o ratu te zemlje s Rusijom.

Nedavno su SAD i Velika Britanija ponovo "oživele" raspravu na ovu temu, kada su dozvolili Ukrajini da njihovo oružje koristi za napade duboko u rusku teritoriju.

U francuskom listu Le Monde je nedavno objavio tekst u kome tri anonimna izvora tvrde da britanska i francuska vlada razmatraju raspoređivanje zapadnih trupa u Urajinu "kako bi je zaštitili od ruske agresije".

Nakon ovih navoda, britanski ministar spoljnih poslova Dejvid lami je rekao da u toj zemlji postoji "dugogodišnji stav da se britanske trupe ne šalju na front.

Novinari Newsweeka su o ovoj temi razgovarali sa nekoliko stručnjaka, evo kakav oni stav imaju o slanju zapadnih trupa u Ukrajinu.

Viši zamenik pomoćnika ministra odbrane za Evropu i NATO Ijan Bžežinjski smatra da bi zapane zemlje trebalo da pošalju trupe u Ukrajinu.

"Savezničke trupe, protivvazdušna odbrana i oružje dugog dometa nedvosmisleno treba da se pošalju u Ukrajinu. Ove snage ne treba da u Ukrajini deluju ofanzivno, one treba da štite ukrajinski suverenitet. Smatram da bi to povećalo izglede Ukrajine da što pre okonča ovaj rat pod uslovima koji njima odgovaraju", kazao je on.

Bžežinjski dodaje da su opipljive garancije i prisustvo trupa na terenu jedini način da se ruski predsednik Vladimir Putin ubedi da suverenitet i nezavisnost ukrajine nisu ranjivi na njegove ambicije.

"Time bi pokazali da Ukrajina više nije u "sivoj zoni", već je integrisana u evroatlantsku bezbednosnu arhitekturu. To bi Ukrajini pomoglo da efikasnije kontroliše svoje vojne resurse protiv ruskih kopnenih vojnih snaga", smatra on.

Profesor političkih nauka Beri Posen, sa druge strane smatra suprotno.

"Države članice NATO ne bi trebalo da raspoređuju trupe u Ukrajinu ili van država NATO. SAD bi trebalo da jasno stavi do znanja da ne podržava tako nešto", objašnjava profesor.

On dodaje da ako se te trupe budu koristile za rešavanje stvarnih problema na frontu, da će često biti u problem.

"Ako upadnu u nevolju na kopnu očekivaće od NATO da ih izvuče. Da li je u interesu NATO da bude u ratu s Rusijom. Većina ljudi u SAD bi rekla ne. Međutim, ako bi se koristili daleko od fronta kao podrđka ukrajinskoj protivvazdušnoj odrani, onda bi rizici bili nešto manji", dodaje profesor Posen.

Dva moguća scenarija

Profesor bezbednosti Džejmi Šej rekao je da postoje dva scenarija za raspoređivanje evropskih trupa u Ukraniji.

"Jedan bi bio da se na taj način ubrza obuka i opremanje novih jedinica ukrajinske vojske koje su očajnički potrebne na liniji fronta u ovom trenutku. Hronični nedostatak ljudstva i sporost u pozivanju druge generacije ukrajinskih vojnika da zamene one koji su poginuli, ranjene ili iscrpljeni jer se bore od februara 2022.. To je razlog zašto Ukrajina ustupa sve više teritorije Rusima u Donbas", rekao je on.

Profesor dodaje da se trenutne obuke odvijaju van Ukrajine, tako da evropske vlade treba da urade analizu rizika i koristi u vezi sa prednostima izvođenja većeg dela obuke bliže liniji fronta i više integrisane u ukrajinsku vojsku na terenu.

"Druga mogućnost bi bila da evropski vojni specijalisti pomognu u održavanju i popravci opreme koju isporučuje Zapad (F16, oklopna vozila, Patriota, itd.). Trenutno se ova oprema šalje van Ukrajine na popravku i to zahteva dosta vremena. Ali, u oba ova slučaja reč je o malim specijalizovanim timovima, raštrkanim radi sopstvene zaštite, a ne o velikim grupama vojnika", rekao je on.

(Telegraf.rs)