Ko su sirijski pobunjenici koji su zauzeli Alepo? Ugrabili priliku za napad, strahuju od osvete jednog čoveka

Pre osam godina, neselektivni ruski vazdušni napadi pomogli su snagama sirijskog predsednika Bašara el Asada da oteraju pobunjenike iz Alepa, što je bila ključna prekretnica u građanskom ratu, koji je uglavnom u pat poziciji od 2020. godine.

Tokom vikenda pobunjenici su ponovo zauzeli Alepo i Asadov režim se sada suočava sa najvećom pretnjom u poslednjih nekoliko godina.

Preporučujemo

Ovo su neke od ključnih činjenica koje treba da znate o ovom sukobu:

Šta se dogodilo u Alepu?

Nova ofanziva u Siriji počela je u sredu kada su pobunjeničke grupe tvrdile da su brzo preuzele kontrolu nad vojnom bazom i 15 sela koje drže vladine snage u severozapadnoj provinciji Alepo. Pobunjenici, predvođeni džihadističkom grupom Hajat Tahrir al-Šam (HTS), presekli su glavni autoput od Damaska do Alepa. Asadov saveznik Rusija je kao odgovor pokrenula vazdušne napade.

Do petka uveče, borci HTS-a napredovali su od svoje baze na selu do predgrađa Alepa, a u nedelju se činilo da imaju potpunu kontrolu nad gradom. Sirijska vojska je žurila sa pojačanjima i opremom u provinciju Hama usred žestokih borbi, dok su pobunjenici pokušavali da se potisnu na jug prema tamošnjoj regionalnoj prestonici.

U međuvremenu, sirijski i ruski vazdušni udari udaraju na područja koja drži opozicija.

Kakva je istorija građanskog rata u Siriji?

Tokom 2011. godine, u demokratskim demonstracijama, deo arapskog proleća su slomile Asadove snage. Nastali nemiri doveli su do oružane pobune, koja je na kraju prerasla u rascepkani građanski rat različitih pobunjeničkih grupa.

Šta god da je plan tih grupa i koliko god neke od njih bile nemilosrdne, došlo je do toga da su civili počeli da beže sa teritorija koju drži vlada, a ne obrnuto.

U ratu je poginulo oko pola miliona ljudi, a oko sedam miliona je izbeglo iz zemlje. Oni koji su ostali žive u teškim uslovima zbog rata i ekonomske krize. Iako se nekada činilo da su pobunjenici ozbiljna pretnja Asadovom režimu, on je postepeno povratio kontrolu nad oko 70 odsto zemlje uz ključnu podršku Rusije i Irana.

Pobunjenici su ograničeni na delove na severu i severozapadu Sirije. Rat nikada nije u potpunosti prestao, ali je uglavnom "bio u ćorsokaku" otkako su ruski predsednik Vladimir Putin i njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan posredovali u prekidu vatre u Idlibu 2020. godine.

Zašto je sukob ponovo počeo?

Analitičari smatraju da se HTS već neko vreme pripremao za ovu operaciju. U poslednjih nekoliko nedelja pojavile su se informacije o velikim vojnim vežbama, a mnogi su upozoravali da bi to moglo da znači da se sprema ofanziva.

Čini se da su militanti HTS-a znatno profesionalniji nego što su bili u vreme prekida vatre, uspostavili su novi vojni koledž, a u teritorijama koje su pod njihovom kontrolom ustanovili su lokalne samouprave.

Drugi kritični faktor u novom napredovanju je geopolitička situacija i osećaj da su Asadovi saveznici ometeni ili oslabljeni drugim sukobima. Hezbolah, koji zastupa Iran, je nekada bio ključni element u Asadovim snagama, sada je desetkovan zbog rata sa Izraelom.

Rusija je i dalje važan igrač u sukobu, ali je Putin ometen ratom koji njegova zemlja vodi sa Ukrajinom.

Poslednjih meseci Izrael je pojačao napade na iranske snage u Siriji, čak su pogodili i njihovo skladište oružja kod Alepa. Tokom svog prošlog predsedničkog mandata, novoizabrani predsednik Donald Tramp je pokrenuo vazdušne napade na vojne lokacije u Siriji.

Darin Kalifa, stručnjak za Siriju u Kriznoj grupi, rekao je za FT da su za pobunjenike "sve ovo priliku koje se pružaju jednom u životu".

"Ofanziva je takođe mogla da bude motivisana nedavnim ruskim i sirijskim vazdušnim napadima na pobunjenička područja", rekao je on.

Drugi analitičar Haid haid rekao je da su "pobunjenici čekali predugo",

"Režim je ojačao svoje linije fronta jer militanti Hezbolaha više nisu toliko zauzeti ratom u Libanu. Ofanziva je počela istog dana kada je primirje u Libanu stupilo na snagu", objašnjava on.

Ko su sirijski pobunjenici?

Osnivač HTS-a, Abu Muhamed al-Džolani, svojevremeno je bio učesnik u iračkoj pobuni protiv SAD, kao član grupe koja je na kraju postala "Islamska država". Ranije su se zvali "Džabat al-Nusra" ili "front Al-Nusra" i bili su odani "Al Kaidi".

Na kraju su javno prekinuli veze s njima 2016. goine i promenili ime u "Hajat Tahrir al-Šam".

HTS je sada najmoćnija pobunjenička frakcija u Siriji i kontroliše Idlib, u kom živi oko četiri miliona ljudi. U tom delu nalazi se oko 30.000 trupa.

Iako su je SAD označile kao terorističku grupu, turska intervencija je imala za cilj da ograniči njihove operacije i analitičari smatraju da nemaju ambicije da deluju globalno.

Međutim, postoji ozbiljna zabrinutost za kršenje ljudskih prava u oblastima koje oni kontrolišu.

Kako će Asad da odgovori?

Iako je HTS napredovao neverovatnom brzinom, mnogi analitičari smatraju da će Asad i njegove pristalice sigurno da odgovore.

Analitičar Ibrahim al Asil kaže da prava borba još uvek nije počela.

"Asad možda trenutno primenjuje staru strategiju koja mu je ranije donosila rezultate, a koja podrazumeva povlačenje, pregrupisanje, jačanje i kontranapad. Ključni test za pobunjenike biće da shvate kada treba da stanu", rekao je al Asil.

Ukoliko se ruski vazdušni napadi pojačaju u poslednje vreme, militanti HTS-a će biti na ozbiljnom iskušenju.

Mnogi analitičari strahuju da će asad možda posegnuti ya hemijskim oružjem, baš kao što je to činio i ranije. Ukoliko do toga zaista dođe, pobunjenici, koliko god da napreduju, moraće da plate "visoku cenu.

(Telegraf.rs)