Rusija izgubila 2.000 vojnika za samo 24 sata: Najveći dnevni gubitak još od početka rata u Ukrajini

Rusija izgubila 2.000 vojnika za samo 24 sata

Rusija je izgubila više od 2.030 vojnika u proteklom danu na frontovima u Ukrajini, tvrde zvaničnici u Kijevu, što je cifra koja, ukoliko je tačna, predstavlja rekordan dnevni gubitak u skoro trogodišnjem ratu!

Generalštab Ukrajine saopštio je procenjene gubitke ruskih snaga jutros u svom redovnom izveštaju, dodajući da je uništeno više od 300 komada oružja i vojne opreme, mada ove brojke nije moguće nezavisno proveriti.

Preporučujemo

Šokantni gubici Moskve dolaze u trenutku kada vojska Vladimira Putina nastoji da zauzme što više teritorije pre nego što Donald Tramp ponovo stupi na funkciju predsednika SAD, dok obe strane očekuju da će Vašington početkom sledeće godine forsirati pregovore o prekidu vatre.

Iako trpe teške gubitke, ruska vojska napreduje na zapad u Ukrajini brže nego u bilo kom trenutku nakon prvih dana invazije 2022. godine, zauzevši područje upola manje od Londona tokom prošlog meseca.

Putinove trupe su u ranoj fazi 2022. godine prodrle kroz velike delove Ukrajine i stigle nadomak Kijeva za samo nekoliko dana, ali su zaustavljene na obodima glavnog grada i potisnute dalje na istok.

Od tada, linija fronta duga 1.000 kilometara uglavnom je ostala nepromenjena, osim manjih ofanziva s obe strane, sve do leta kada je Ukrajina pokrenula munjeviti upad u rusku regiju Kursk.

Međutim, sada ukrajinski branioci popuštaju pod neprekidnim pritiskom ruskih trupa, koje koriste zastrašujuću količinu artiljerijske vatre, napade kliznim bombama i frontalne juriše.

"Rusija je postavila nove nedeljne i mesečne rekorde u veličini okupirane teritorije u Ukrajini," navodi nezavisna ruska novinska grupa "Agentstvo" u svom izveštaju ove sedmice.

Ruska vojska je prošle nedelje zauzela skoro 235 kvadratnih kilometara teritorije u Ukrajini, što je nedeljni rekord za 2024. godinu i otprilike 600 kvadratnih kilometara tokom novembra, tvrdi se u izveštaju.

Ove brojke uglavnom potvrđuje američki Institut za proučavanje rata ISW), koji procenjuje da je od 1. novembra do sada zauzeto 574 kvadratna kilometra, prosečno 22 kvadratna kilometra dnevno.

Rat sada ulazi u, kako neki ruski i zapadni zvaničnici kažu, najopasniju fazu nekoliko nedelja pre povratka Trampa u Belu kuću, usled straha da bi on mogao značajno smanjiti pomoć Ukrajini dok pokušava da nametne dogovor o prekidu vatre.

Izveštava se da severnokorejski vojnici pojačavaju moskovske snage, dok Kijev sada koristi zapadno oružje za napade unutar Rusije razvoj događaja koji je Putina naveo da prošle sedmice lansira hipersoničnu raketu "Orešnik", prvi put viđenu u akciji.

Ruski predsednik je juče takođe izjavio da bi Moskva uskoro mogla početi da napada "centre odlučivanja" u Kijevu ukoliko Ukrajina nastavi da gađa mete u Rusiji američkim i britanskim raketama.

Putinovo upozorenje usledilo je nekoliko sati nakon što su ruske snage preko noći bombardovale Ukrajinu desetinama raketa i dronova u pokušaju da oslabe energetsku mrežu pred dolazak surove zime.

Tokom napada u četvrtak, ukrajinska odbrana je oborila 79 raketa i 35 dronova, ali je preko milion Ukrajinaca ostalo bez struje na temperaturama ispod nule.

Glavni pravac ruskog napredovanja je u Donjeckoj oblasti, gde moskovske snage napreduju ka gradu Pokrovsku i u pravcu Kurahova.

Pokrovsk se smatra ključnom strateškom tačkom jer služi kao vitalni logistički centar za Oružane snage Ukrajine.

Ruski ratni blogeri navode da, ukoliko Rusija probije ukrajinsku odbranu oko Kurahova, može nastaviti prema zapadu ka gradu Zaporožju, dok osigurava pozadinu kako bi se usmerila prema Pokrovsku.

Sergej Nariškin, šef ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR), izjavio je u utorak da Rusija drži kompletnu stratešku inicijativu na bojnom polju.

Takođe je dodao da je Rusija otvorena za pregovore, ali je izjavio da će Kremlj "kategorički odbiti" bilo kakvo "zamrzavanje" trenutne linije fronta, zahtevajući da Ukrajina prepusti oblasti iz četiri ukrajinske regije Lugansk, Donjeck, Zaporožje i Herson, koje je Kremlj ilegalno anektirao, a nije ih u potpunosti okupirao.

Poslednjih dana Rusija je pokrenula neke od najvećih napada dronovima u dosadašnjem toku rata, prekinuvši snabdevanje strujom u velikom delu zapadne regije Ternopolj i oštetivši stambene objekte u oblasti Kijeva.

Međutim, uprkos velikoj pompi oko Putinove nove hipersonične rakete i razaranja izazvanih velikim napadima dronovima, većina analitičara smatra da je glavni razlog neuspeha ukrajinskih snaga u odbrani teritorije nedostatak municije.

Prema ruskim analitičarima, Rusija sve češće opkoljava teritorije, a zatim ih bombarduje artiljerijom i kliznim bombama, pri čemu čista brojčana nadmoć Moskve u artiljerijskim jedinicama i zalihama municije pruža značajnu prednost Putinovim trupama.

Ruske artiljerijske jedinice mogu se rasporediti na više lokacija i održavati znatno viši tempo paljbe u odnosu na ukrajinske, čime se ometaju ukrajinski protivnapadi i olakšava napad na odbrambene položaje.

Nedavni izveštaj Kraljevskog instituta za odbrambene studije (RUSI) i Centra za otvorene izvore procenjuje da su ruski artiljerijski napadi odgovorni za oko 70 odsto ukrajinskih gubitaka.

Istraživanje pokazuje da je prosečna dnevna upotreba artiljerijskih projektila u Rusiji od početka rata bila oko 10.000, sa vrhuncima od čak 36.000 projektila dnevno.

Nasuprot tome, ukrajinska artiljerijska paljba retko je prelazila 6.000 projektila dnevno, a početkom 2024. godine pala je ispod 1.800 dnevno.

RUSI je zaključio da je održavanje ovakve nadmoći u artiljeriji i municiji ključno za rusku strategiju pobede, pozivajući Zapadne zemlje da značajno povećaju snabdevanje Ukrajine municijom kako bi sprečile rusko napredovanje.

"Od avgusta 2024. godine, ruska teorija pobede ne oslanja se na velike proboje, već na uništavanje Oružanih snaga Ukrajine (OSU) kao sposobne odbrambene sile duž fronta," navodi se u izveštaju RUSI.

"Rusko rukovodstvo verovatno veruje da može 'ubijati do pobede', pri čemu će artiljerija igrati ključnu ulogu. Sve dok Rusija zadrži značajnu prednost u artiljerijskim sistemima, može primenjivati taktike koje će, s vremenom, iscrpeti rezerve OSU, što je kritična ranjivost Ukrajine."

Iako satelitski snimci i obaveštajni izveštaji omogućavaju istraživačima da relativno precizno procene rusko napredovanje, izveštaji s bojišta obe strane često se međusobno protivreče.

Jutros je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da su njihove snage zauzele još jedno selo, Kopanki, u regiji Harkov, koja je takođe u fokusu ruskih vojnih aktivnosti severno od glavnog bojišta u Donjeckoj oblasti.

Međutim, ukrajinska Treća posebna jurišna brigada izjavila je u ponedeljak na Telegramu da je oslobodila selo od ruskih vojnika.

Ukrajinski mediji citirali su Nazara Vološina, portparola grupe trupa Hortica, koji je rekao da su ukrajinske snage odbile ruski napad na logistički centar Kupjansk, takođe u regiji Harkov.

To je drugi put ovog meseca da ukrajinska vojska prijavljuje odbijanje napada na Kupjansk, uprkos tvrdnjama ruskih komandanata da su zauzeli grad pre dve nedelje.

Putin je više puta izjavljivao da ruske snage sada napreduju mnogo efikasnije nego ranije i insistirao da će Rusija "postići sve svoje ciljeve" u Ukrajini, ne precizirajući šta tačno ti ciljevi podrazumevaju.

Smatra se da vojni ciljevi takozvane specijalne vojne operacije uključuju osiguranje regija Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson, kao i izbacivanje ukrajinskih trupa iz Kurska.

Rusija trenutno kontroliše 18% teritorije Ukrajine, uključujući čitav Krim i skoro celu regiju Lugansk. Ipak, Ukrajina je uspela da zadrži oko 30-35 odsto regije Donjeck, kao i regije Zaporožje i Herson na jugu.

Izvor iz Generalštaba Ukrajine izjavio je u nedelju da Ukrajina sada drži oko 800 od 1.376 kvadratnih kilometara u Kursku, koliko je prvobitno kontrolisala, i da će ih zadržati "dokle god to bude vojno izvodljivo".

Putin je takođe odlučan u stavu da Ukrajina mora ostati "neutralna država" koja nije deo NATO. On tvrdi da zapadne sile posebno SAD i Velika Britanija vode rat protiv Rusije preko Ukrajine, koju vidi kao vazalnu državu.

Ni Rusija ni Ukrajina ne objavljuju tačne podatke o svojim gubicima, mada zapadni obaveštajni izvori procenjuju da broj stradalih i ranjenih doseže stotine hiljada, dok su veliki delovi istočne i južne Ukrajine pretvoreni u pustoš.

Ukrajina se suočava s sve većim nedostatkom ljudstva i raspravom o tome kako pojačati redove vojske usred negodovanja zbog nasilnog regrutovanja civila na ulicama Kijeva i drugih gradova.

Sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost Oleksandar Litvinenko rekao je Parlamentu krajem oktobra da vojska planira da regrutuje još 160.000 ljudi u narednim mesecima. Međutim, ukrajinski vojni zvaničnici priznaju da je situacija na istoku trenutno najgora ove godine.

U intervjuu s bivšim ukrajinskim poslanikom Borislavom Berezom prošlog meseca, general-pukovnik Dmitro Marčenko rekao je:

"Neću otkriti vojnu tajnu ako kažem da je naš front urušen".

On je takođe izrazio sumnju u plan pobede Volodimira Zelenskog, rekavši da se previše oslanja na političku, ekonomsku i vojnu podršku zapadnih saveznika.

"Ovaj plan nema tačke koje se bave Ukrajinom ili našim potrebama," dodao je general Marčenko.

Zelenski je teškoće svojih oružanih snaga pripisao nekoliko faktora, uključujući kašnjenja u opremanju brigada koja traju i do godinu dana, delom zbog dugog čekanja da američki Kongres odobri veliki paket pomoći Ukrajini.

(Telegraf.rs)