"Halo, ovde Donald": Trampovi privatni razgovori mogu da izazovu međunarodnu krizu?

Novoizabrani predsednik Amerike Donald Tramp mogao bi svojim "privatnim" telefonskim razgovorima sa svetskim liderima da izazove međunarodnu krizu, budući da nije koristi bezbedne linije i nije u sve uključio Stejt department, koji bi trebalo sve da "isprati".

Naime, Tramp je početkom novembra tek dva dana bio izabrani predsednik Amerike kada je razgovarao telefonom sa Vladimirom Putinom, predsednikom Rusije. Tokom razgovora Tramp je savetovao Putinu da ne eskalira rat u Ukrajini i podsetio ga na prisustvo američkih trupa u Evropi, naveo je "Vašington post" citirajući izvore upoznate sa događajem. Međutim, zvanični Kremlj je demantovao da se razgovor uopšte i dogodio - Čista fikcija, poručio je portparol Dmitrij Peskov.

Preporučujemo

U normalnim okolnostima, SAD bi bile u mogućnosti da dokumentuju da se razgovor dogodio. Ali ne i ovaj put, prenosi "usatoday". To je zbog toga što je Stejt department, koji tradicionalno pomaže u koordinaciji telefonskih poziva između izabranih predsednika i svetskih lidera, isključen iz Trampovih razgovora sa stranim državnicima.

To znači da razgovori nisu vođeni preko bezbednih telefonskih linija, kao i bez osoblja Stejt departmenta koje bi moglo da ponudi smernice o nijansama spoljne politike, a u blizini nije bilo ni zvaničnih prevodilaca, koji bi prevazišli jezičke barijere, koje ponekad mogu dovesti do zabune ili nesporazuma o tome šta je tačno rečeno.

Za američke spoljnopolitičke analitičare, Trampovi razgovori sa Putinom i drugim svetskim liderima nakon njegove pobede nad potpredsednicom Kamalom Haris na izborima 5. novembra su razlog za uzbunu.

"Ulazimo u opasnu teritoriju telefonskih igara, gde će Tramp imati privatne razgovore sa stranim liderima, a oni će svojim timovima reći jednu stvar. Tramp će reći našoj nacionalnoj bezbednosti drugačije", rekao je Bret Bruen, bivši diplomata, koji je radio u Beloj kući u eri Baraka Obame i nastavio:

"Različita tumačenja privatnih razgovora koja proističu iz poteškoća u prevodu ili nesporazuma mogu ne samo da dovedu do konfuzije već bi mogla da izazovu i međunarodnu krizu".

Trampov tranzicioni tim nije odgovorio na pitanja zašto je nije uključivao Stejt department u svoje razgovore sa inostranim liderima.

Nepoverenje u "duboku državu"

Nakon što je osvojio još jedan predsednički mandat, Tramp je čekao tri nedelje da potpiše neke od pravnih dokumenata potrebnih za formalni početak tranzicije vlasti sa administracije predsednika Džozefa Bajdena. Kašnjenje u podnošenju dokumenata, koji se obično podnose najmanje mesec dana pre predsedničkih izbora, značilo je da vlada nije mogla da obezbedi bezbednosna odobrenja, brifinge i resurse Trampovom dolazećem timu.

Trampov tranzicioni tim saopštio je u utorak da je konačno potpisao jedan od dokumenata kako bi mogao da pristupi poverljivim vladinim informacijama, da prima vladine brifinge i da rasporedi osoblje unutar saveznih agencija i odeljenja koje će uskoro preuzeti.

Nije odmah bilo jasno da li će Tramp iskoristiti resurse Stejt departmenta u svojim budućim razgovorima sa stranim liderima. Istorijski gledano, Stejt department je pomagao u koordinaciji telefonskih poziva između novih predsednika i stranih lidera jer je važno da se tokom tranzicije obezbedi da vlada uvek govori jednim glasom, posebno o pitanjima nacionalne bezbednosti i spoljne politike, ističe nestranački Centar za predsedničku tranziciju.

Ali od svog prvog predsedničkog mandata, Tramp je otvoreno izražavao sumnju i negodovanje prema onome što podrugljivo naziva "dubokom državom", vladinim birokratama koje je tvrdi da su tajno radili iza scene kako bi sabotirai njegov plan.

Telefonski poziv sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim iz 2019. godine produbio je Trampovo nepoverenje prema vladinim službenicima. Tokom tog razgovora, Tramp je zapretio da će uskratiti američku pomoć Ukrajini osim ako Zelenski ne istraži bivšeg potpredsednika Džozefa Bajdena i njegovog sina Hantera Bajdena. Sažetak razgovora, koji je javno objavilo Trampovo ministarstvo pravde i koji je pripremio vladin pomoćnik kome je bilo dozvoljeno da sasluša poziv, pomogao je da dovede do Trampovog prvog impičmenta (opoziva).

Osetljive diskusije sa stranim liderima

Svi izabrani predsednici šalju detalje telefonskih poziva sa svetkim liderima nakon što su osvojili funkciju i nisu svi ti pozivi obrađeni u koordinaciji sa Stejt departmentom.

"Neki od Bajdenovih telefonskih razgovora sa stranim državnicima nakon izbora 2020. obavljeni su bez zvaničnika Stejt departmenta jer je Tramp odbio da prizna da je izgubio", rekao je Danijel Frid, bivši diplomata koji je igrao ključnu ulogu u vođenju američke politike u Evropi nakon pada SSSR.

Tramp je počeo da prima telefonske pozive od stranih lidera u roku od nekoliko sati nakon što je pobedio Kamalu Haris. Među pozivaocima su bili Zelenski, britanski premijer Kir Starmer, francuski predsednik Emanuel Makron i indijski premijer Narendra Modi, koji su svi javno priznali da su kontaktirali novoizabranog predsednika.

Dva dana nakon izbora, Tramp je rekao da je već razgovarao sa više od 70 svetskih lidera. U većini slučajeva, razgovori između novoizabranog predsednika i šefa strane države obično uključuju samo čestitke i obećanja o saradnji sa budućom administracijom. Ali čini se da su neki Trampovi pozivi sa svetskim liderima prevazišli rutinu i ušli u političke diskusije.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu napisao je u par poruka na platformi Iks 10. novembra da je razgovarao tri puta sa Trampom od izbora.

"Imamo jedinstven pogled na iransku pretnju u svim njenim aspektima i opasnosti koje one odražavaju. Takođe vidimo velike mogućnosti sa kojima se Izrael suočava, u oblasti mira i njegovog širenja, i u drugim oblastima", naveo je Netanijahu.

Trampove opaske Putinu da ne treba da eskalira rat sa Ukrajinom privukle su pažnju jer savezni zakon smatra zločinom da neovlašćeni američki državljanin pregovara o sporu između Sjedinjenih Država i strane vlade.

"Može da postoji samo jedna spoljna politika istovremeno", rekao je Bruen i nastavio: "Ono što Tramp radi je da kaže da treba da uradite jednu ili drugu star, čak iako on nije položio zakletvu, iako trenutno ne kontroliše spoljnu politiku SAD".

"Rusko poricanje da je poziv ikada održan takođe pokazuje zašto je za Trampa problematično da vodi privatne razgovore sa stranim liderima bez učešća Stejt departmenta, njegovih zvaničnih prevodilaca ili drugog pomoćnog osoblja", rekao je Frid, koji je radio pod demokratskom i republikanskom administracijom, a sada je saradnik u Atlantskom savetu.

"Neko ne govori istinu. Da su ljudi iz Trampovog okruženja iskoristili Stejt department, Kremlj se ne bi mogao izvući negiranjem da se poziv dogodio, ili barem ne bi bilo sumnje".

Frid je naveo da se privatni pozivi sa stranim zvaničnicima ne održavaju uvek preko bezbednih telefonskih linija jer neki lideri možda nemaju takve linije na raspolaganju. Ipak, telefonski razgovori preko neobezbeđenih linija su rizični.

"Većina naših protivnika je u stanju da se uključi u ove pozive, što je samo po sebi zabrinjavajuće jer to znači da Rusi špijuniraju pozive koje on vodi sa Evropom i Bliskim istokom, a Kinezi pristupaju istim". rekao je Bruen.

"Ovo su osetljive rasprave. Oni omogućavaju liderima zemalja da shvate gde mogu postojati potencijalni kompromisi ili ranjivosti".

Kada je Zelenski pozvao Trampa na njegovo imanje Mar-a-Lago na Floridi da mu čestita na pobedi, Tramp je predao telefon Ilonu Masku, milijarderu koji je postao jedan od njegovih savetnika. Mask, vladin izvođač radova, pruža komunikacione usluge Ukrajini preko svoje satelitske mreže Starlink tokom rata sa Rusijom.

Mask se takođe 11. novembra sastao sa iranskim ambasadorom u Sjedinjenim Državama u nastojanju da pomogne u smirivanju tenzija između dve zemlje. Iran je kasnije negirao da je sastanak održan.

"Dozvoliti Masku da učestvuje u privatnom razgovoru sa Zelenskim je alarmantno", rekao je Bruen, jer "Mask još nema ulogu u vlade. On nema bezbednosnu dozvolu. On je veoma zainteresovan za ishod onoga što se dešava u Ukrajini" zbog svojih tamošnjih poslovnih interesa.

Zabrinutost zbog Trampovih razgovora sa stranim liderima je pojačana pitanjima kako je postupao sa poverljivim dokumentima u prošlosti. Tramp je predložio da njegova demokratska protivkandidatkinja na izborima 2016., Hilari Klinton, bude zatvorena i diskvalifikovana sa funkcije zbog pitanja o tome kako je postupala sa poverljivim informacijama.

Sedam godina kasnije, nakon što je napustio funkciju, federalna velika porota na Floridi optužila je Trampa po 40 tačaka za pogrešno rukovanje poverljivim dokumentima, od kojih su neki bili pohranjeni u kupatilu u Mar-a-Lagu. Specijalni tužilac Džek Smit je u ponedeljak "ubio slučaj" kada je odustao od žalbe na odluku sudije, kojom su optužbe odbačene.

(Telegraf.rs)