U novembru pao rekordan sneg, temperature išle ispod -20°C: Čuveni meteorolog otkriva kakva zima čeka Evropu

Klimatske promene utiču na vremeske prilike kako u svetu, tako i u Evropi. Kako nam se zima polako bliži, mnoge zanima da li ćemo ove godine imati "beli Božić" kao nekada, ili ćemo se i ovog puta snega sećati sa setom?

Prošle nedelje je u delovima Evrope pao prvi jak sneg ove sezone, a za Veliku Britaniju, Irsku i Francusku na snazi su bila upozorenja na teške vemenske uslove.  Nakon toga je ubrzo usledio period sa jakim kišama i snažnim vetrovima koje je izazvala oluja Bert.

Preporučujemo

Ali da li je snežno, olujno vreme uobičajeno za novembar i da li je ovo znak šta možemo da očekujemo ove zime širom Evrope? Novinari Euronews-a razgovarali su sa meteorolozima o tome kakva su njihova predviđanja kada je ova zima u pitanju.

"Nedavni snežni nalet u Evropi bio je normalan za novembar, ali intenzivne snežne padavine su retke za ovaj period godine. Tokom mog detinjstva u Belgiji, prve snežne padavine i sneg koji se zadržavao na zemlji obično su počeli da padaju sredinom novembra, tako da smo prilično u proseku za Evropu, kada posmatramo snežne padavine generalno", kaže Lars Lovinski, iz Bona, meteorolog koji radi za "WetterOnline" i "Weather and Radar".

Lovinski je zatim objasnio po čemu je ova godina drugačija od ostalih.

"Čak i u ovoj eri klimatskih promena, gde temperature generalno rastu, ovi prvi hladni udari mraza i leda, pa čak i nekoliko centimetara snega nisu ništa neobično u ovo doba godine, ali ono što je bilo značajno prošle nedelje je količina snega koja je pala u Evropi", objašnjava meteorolog.

Dok je jak sneg uobičajen od januara do početka marta kada su temperature mora niže, ovo je bio redak događaj da sneg padne tako rano. Pao je kada su se sistemi niskog pritiska pomerili iz Atlantskog okeana da bi se kombinovali sa hladnim vazduhom.

"U delovima Francuske i jugozapadne Engleske, pa čak i u oblastima Kornvola i Devona, koji su obično prilično topli u ovo doba godine, zabeležene su značajne količine snežnih padavina, a u Parizu je u četvrtak palo četiri centimetara snega, dok su neke oblasti imale i do 15 cm u jednom trenutku, što je bilo veoma neobično", objašnjava Lovinski.

Kako se ispostavilo, u Parizu nije palo ovoliko snega u novembru još od 1968. godine.

"Taj podatak samo pokazuje koliko je ovaj događaj bio neobičan i ekstreman za mnoge delove centralne i severne Francuske", dodaje Lovinski.

Neki evropski gradovi nisu dobro pripremljeni za veliki sneg

Meteorolog upozorava da mnogi gradovi u evropi nisu u stanju da se dobro nose sa snežnim padavinama.

"Parižani ne mogu da se tako dobro nose sa snegom u poređenju sa, recimo, Alpima, Bavarskom ili Škotskom. Čak i samo mala količina snega na ulicama dovodi do haosa i zastoja na putevima, a upravo se to dogodilo, čak i uz upozorenja meteorologa u Francuskoj da će to biti veliki događaj", objašnjava on.

Britanska meteorološka služba je u odgovoru za Euro news objasnila da poslednje upozorenje na sneg u novembru bilo je 2010. godine.

"Međutim, ovo je bio mnogo značajniji i rasprostranjeniji snežni pokrivač. Imali smo sličan broj stanica koje su zabeležile sneg od dva cm i više na kraju novembra 2021. Dakle, ova vrsta događaja u novembru nije bez presedana, samo nije uobičajena", objasnili su oni.

Lovinski objašnjava da je poslednje značajno padanje snega u novembru bilo 2010. godine, kao i da je bilo izazvano onim što je nazvao "Sibirskim ekspresom", kada je sistem visokog pritiska koji obično donosi mirnije vreme značio da su nedeljama zaredom duvali samo severoistočni ili istočni vetrovi. Zatim je zahlađenje trajalo od poslednje nedelje novembra pa do kraja godine, sa čestim snegom, a nekoliko noći temperature su se spustale ispod -10 i -20 stepeni.

"Ono što je bilo posebno u vezi sa ovim događajem je to što su klimatske promene već bile problem, a temperature su već globalno rasle. Nije bilo tako toplo kao sada jer je to kontinuiran proces, tako da je malo verovatno da ćemo ovo ponovo da doživimo", dodaje Lovinski.

Meteorolog objašnjava da što je veći vremenski sistem, to je lakše predvideti. Oluja Bert je uočena nekoliko dana unapred, a ime je dobila 48 sati unapred.

Takve situacije omogućavaju da se unapred izda upozorenje i eventualno pripreme planovi u slučaju vanrednih vremenskih uslova, kao što su mere od poplava i slično.

Oluja Bert, koja je ovog vikenda zahvatila Evropu, bila je spora i dugotrajna oluja. Lovinski objašnjava da je to zabrinjavajuće jer to može da pogorša uticaj poplavnih kiša, jakih vetrova ili snega.

Nažalost, meteorolozima je teže da predvide regionalne i manje vremenske događaje, kao što su snežni pljuskovi ili bujične poplave i obično se dešavaju sa samo 12 do 24 sata unapred.

Kakva će biti zima u Evropi?

Zemlje poput Nemačke, Austrije ili Poljske, koje su u oblastima udaljenim od Severnog mora i Atlantskog okeana, imaju tendenciju da imaju više kontinentalnu klimu. To znači da su temperature obično niže zimi i više leti u poređenju sa priobalnim područjima. Generalno, Lovinski predviđa prilično prosečne temperature i padavine ove zime.

"U severnim delovima Evrope, sve severno od Pariza, Berlina i Varšave, verovatno će uslovi biti vlažniji od prosečnih, a možda i neki olujni sistemi koji donose oluje i jaku kišu. Dok u južnoj Evropi, kao što su južni deo Španije, Mediteran, Alpi i Balkan, veća je verovatnoća da ćemo videti sušnije uslove u naredna tri meseca", objašnjava Lovinski.

On dodaje da to ne znači da nećemo imati dane kada će padati sneg, ali će to često biti kratkog veka. Klimatske promene će verovatno učiniti zimu u Evropi toplijom i ekstremnijom.

"Naše zime u budućnosti su sve toplije zbog klimatskih promena i to smo već videli ovog meseca", objašnjava meteorolog.

Lovinski ističe da je interesantno videti tako visoku temperaturu u Evropi, koju smo videli u novembru, sa temperaturama koje su za kratko vreme porasle od nule do 18 stepeni.

Dok su brze, velike temperaturne promene uobičajene u Aziji i Severnoj Americi, trebalo bi da bude manje verovatno da će se desiti u evropskoj pomorskoj klimi.

(Telegraf.rs)