Šta kažu američki obaveštajci o nuklearnim pretnjama Vadimira Putina?

A. P.
Vreme čitanja: oko 5 min.
Foto: Tanjug/AP, Shutterstock

Odluka Sjedinjenih Država da Ukrajini dozvoli korišćenje američkog oružja za napade duboko unutar teritorije Rusije nije povećala rizik od nuklearnog napada, koji se i dalje smatra malo verovatnim, uprkos sve agresivnijim izjavama ruskog predsednika Vladimira Putina, izjavilo je pet izvora upoznatih s američkim obaveštajnim procenama za "Rojters".

Međutim, Rusija će verovatno proširiti svoju kampanju sabotaže protiv evropskih ciljeva kako bi povećala pritisak na Zapad zbog njegove podrške Kijevu, rekli su dva visoka zvaničnika, jedan poslanik i dva kongresna pomoćnika upoznata sa situacijom.

Niz obaveštajnih procena tokom poslednjih sedam meseci zaključio je da nuklearna eskalacija nije verovatna posledica odluke o ublažavanju ograničenja na upotrebu američkog oružja od strane Ukrajine. Taj stav nije promenjen ni nakon što je predsednik Džozef Bajden ovog meseca promenio stav SAD o oružju, rekli su izvori, kojima je dodeljena anonimnost kako bi slobodno govorili o poverljivim informacijama.

"Procene su bile dosledne. Projektili ATACMS neće promeniti ruski nuklearni kalkulus“" rekao je jedan kongresni pomoćnik upoznat s obaveštajnim informacijama, misleći na američke rakete dometa do 190 milja (306 km).

Lansiranje nove balističke rakete od strane Rusije prošle nedelje, što analitičari smatraju upozorenjem Vašingtonu i njegovim evropskim saveznicima, nije promenilo taj zaključak.

Jedan od pet američkih zvaničnika rekao je da, iako Vašington procenjuje da Rusija neće pokušati eskalaciju svojim nuklearnim snagama, ona će pokušati da uzvrati koracima koji odgovaraju onome što vidi kao eskalaciju od strane SAD. Zvaničnik je rekao da je lansiranje nove rakete deo tog napora.

Američki zvaničnici su rekli da su obaveštajni podaci pomogli u vođenju često podeljenih rasprava unutar Bajdenove administracije poslednjih meseci o tome da li je ublažavanje ograničenja na upotrebu američkog oružja od strane Ukrajine vredno rizika izazivanja Putinovog besa.

Zvaničnici su u početku odolevali takvom potezu, navodeći zabrinutost zbog eskalacije i neizvesnost oko Putinove reakcije. Neki od tih zvaničnika, uključujući one iz Bele kuće, Pentagona i Stejt departmenta, plašili su se smrtonosnih odmazdi prema američkom vojnom i diplomatskom osoblju i napada na NATO saveznike.

Drugi su se posebno brinuli zbog nuklearne eskalacije. Bajden je promenio mišljenje zbog učešća Severne Koreje u ratu što se ogodilo u završnici kampanje za predsedničke izbore u SAD, rekli su američki zvaničnici.

Neki zvaničnici sada smatraju da su strahovi od eskalacije, uključujući nuklearne pretnje, bili preuveličani, ali naglašavaju da ukupna situacija u Ukrajini ostaje opasna i da nuklearna eskalacija nije isključena. Ruska sposobnost da pronađe druge prikrivene načine za odmazdu protiv Zapada i dalje izaziva zabrinutost.

"Ruski hibridni odgovor je zabrinjavajuć", rekla je Angela Stent, direktorka studija o Evroaziji, Rusiji i Istočnoj Evropi na Univerzitetu Džordžtaun, misleći na rusku sabotažu u Evropi: "Šansa za eskalaciju nikada nije bila isključena. Sada je zabrinutost veća".

Bela kuća i Kancelarija direktora nacionalne obaveštajne službe odbile su da komentarišu. Kremlj nije odmah odgovorio na zahtev za komentar povodom obaveštajnih procena

Reagovanje i kontrareagovanje

Od avgusta, kada je Ukrajina izvela iznenadnu ofanzivu u ruskoj Kurskoj oblasti, Moskva i Kijev su zarobljeni u ciklusu eskalacije i kontraeskalacije.

Rusija je angažovala pomoć Severne Koreje, koja je poslala između 11.000 i 12.000 vojnika da podrže njen ratni napor, prema podacima Sjedinjenih Država. Istog dana kada je Ukrajina izvela prvi napad pod ublaženom politikom SAD, Rusija je promenila svoju nuklearnu doktrinu, snižavajući prag za nuklearni udar.

Strah od nuklearne eskalacije bio je ključni faktor u razmatranjima američkih zvaničnika još od ruske invazije na Ukrajinu početkom 2022. godine. Direktor CIA Vilijam Berns izjavio je da je krajem 2022. postojala stvarna opasnost da Rusija upotrebi nuklearno oružje protiv Ukrajine.

Ipak, Bela kuća je nastavila da pruža pomoć Ukrajini, šaljući vojnu podršku vrednu milijarde dolara. Zabrinutost je oslabila za neke zvaničnike jer Putin nije delovao po svojim pretnjama, ali je ostala ključni faktor u donošenju odluka unutar administracije o tome kako SAD treba da podrže Kijev.

U maju je Bela kuća dozvolila Ukrajini da koristi američke rakete u ograničenim okolnostima za napade preko granice, ali ne i duboko unutar Rusije, navodeći rizik od eskalacije od strane Moskve, marginalnu taktičku korist i ograničenu količinu ATACMS projektila.

Jedna od obaveštajnih procena s početka leta, izrađena na zahtev Bele kuće, objasnila je da bi udari preko granice iz ukrajinskog grada Harkova imali ograničen efekat, jer je 90 odsto ruskih aviona premesteno dalje od granice, van dometa raketa kratkog dometa.

Međutim, procene su takođe naglasile da, iako Putin često preti nuklearnim oružjem, Moskva verovatno neće preduzeti takav korak, delom zato što nuklearno oružje ne donosi jasnu vojnu prednost. Obaveštajni zvaničnici opisali su nuklearnu opciju kao poslednje sredstvo za Rusiju i naveli da bi Putin prvo pribegao drugim sredstvima odmazde, uz napomenu da se Rusija već bavi sabotažama i sajber napadima.

Ipak, neki zvaničnici u Beloj kući i Pentagonu tvrdili su da bi omogućavanje Kijevu da koristi rakete za napade unutar Rusije stavilo Kijev, SAD i američke saveznike u neviđenu opasnost, provocirajući Putina na odmazdu, bilo nuklearnim oružjem ili drugim smrtonosnim taktikama izvan zone rata. Zvaničnici Pentagona bili su zabrinuti zbog napada na američke vojne baze.

Faktor Severna Koreja

Uključivanje severnokorejskih trupa u konflikt ubedilo je administraciju, posebno grupu zvaničnika u Beloj kući i Pentagonu zabrinutih zbog eskalacije, da dozvoli dalekometne napade, rekao je jedan visoki američki zvaničnik.

Rusija je ostvarivala napredak na bojnom polju, a severnokorejske trupe su interno posmatrane kao eskalacija od strane Moskve, što je zahtevalo odgovor iz Vašingtona, naveo je zvaničnik.

S obzirom na rane obaveštajne procene koje su umanjivale rizik od nuklearne eskalacije, strahovi od nuklearnog konflikta bili su preterani, a odluka da se dozvoli šira upotreba ATACMS raketa doneta je prekasno, rekli su jedan visoki američki zvaničnik i jedan zakonodavac, pozivajući se na nedavne ruske napretke.

Obaveštajni izvori navode da su najjače i najuspešnije ruske odmazde verovatno one kroz sabotažu. Ruske obaveštajne službe su pokrenule masivan međunarodni napor u Evropi da zastraše zemlje koje podržavaju Ukrajinu, rekao je jedan evropski diplomata.

Američki zvaničnik je dodao da Moskva aktivno traži načine da unapredi svoj "hibridni rat" protiv Zapada i da Rusija ima široku mrežu agenata i razmatra opcije za njihovo korišćenje.

(Telegraf.rs)