Zelenski odustaje od glavnog zahteva za primirje sa Putinom? "Jasno je o čemu će se pregovarati s Rusima"

Iako je od početka totalne ruske invazije krajem februara 2022. godine ukrajinsko rukovodstvo na čelu sa predsednikom Volodimirom Zelenskim neprekidno ponavljalo kako neće predati ni pedalj Ukrajine Rusima, sve je izglednije da bez upravo takvog kompromisa ni do kakvog mira neće doći.

Zelenski i njegovi najbliži saradnici su, podsetimo, od početka ruske invazije govorili da neće plaćati mir teritorijom koji po svim međunarodnim normama pripada Ukrajini, što naravno uključuje i poluostrvo Krim, koji je pod okupacijom ruskih snaga od 2014. godine.

Preporučujemo

Međutim, ako je suditi po poslednjim porukama koje dolaze iz kruga najbližih saradnika Zelenskog, izgleda da se ukrajinsko rukovodstvo sprema na mirovne pregovore u kojima bi, po svemu sudeći, ipak bili spremni da predaju deo teritorija Rusiji u zamenu za okončanje sukoba.

To proizlazi iz članka koji je za uticajni švedski list Dagens Industri napisao Andrij Jermak, šef kabineta Volodimira Zelenskog. U članku pod nazivom "Ne smemo da pustimo Rusiju da pobedi" Jermak zahvaljuje evropskim saveznicima koji su podržali Plan pobede Volodimira Zelenskog.

Plan pobede predsednika Zelenskog sastoji se od pet tačaka:

•  Poziv Ukrajini da se pridruži NATO-u
•  Povećana vojna potpora bez ograničenja upotrebe oružja
•  Paket nenuklearnog odvraćanja
•  Odobravanje pristupa partnerima ključnim ukrajinskim sirovinama
•  Zamena američkih vojnih kontingenata u Evropi ukrajinskim jedinicama

"Kao što predsednik Zelenski naglašava, ako sada krenemo s ovim planom, možemo da uspemo da okončamo rat najkasnije sledeće godine", stoji u tekstu koji je napisao Jermak.

Međutim, u nastavku teksta Jermak iznosi ključnu stavku kad piše o mogućim pregovorima s Rusijom.

"Situacija mora da se vratiti barem na stanje od 23. februara"

"Uspešni pregovori mogući su samo kada sve zaraćene strane imaju volju za prestankom borbi. Osim toga, situacija mora da se vrati barem na stanje od 23. februara 2022. godine. To bi bila početna tačka za dogovor, budući da je deo Ukrajine bio okupiran pre tog datuma", piše u Jermakovom tekstu.

S obzirom na to da je autor teksta šef kabineta Zelenskog i jedan od ključnih saradnika ukrajinskog predsednika, jasno je da se radi o značajnom zaokretu s najvišeg nivoa. Više se ne spominje oslobađanje cele Ukrajine, što uključuje i teritorije okupirane pre ruske invazije u februaru 2022. godine, pa tako i poluostrvo Krim, nego povratak na crtu razgraničenja koja je bila na snazi dan uoči ruske invazije.

Zelenski: Nazire se kraj rata

I sam Zelenski je, podsetimo, nedavno rekao da se "nazire kraj rata".

"Kad će rat završiti? Kad Rusija poželi da rat završi. Kad Sjedinjene Države zauzmu snažniju poziciju. Kad globalni jug stane uz Ukrajinu i stane uz okončanje rata. Neće to biti jednostavan put, ali sam uveren da imamo svaku priliku da se to dogodi sledeće godine", rekao je Zelenski u razgovoru s predstavnicima stranih medija nedavno u Kijevu.

Naravno da Putin neće pristati da se vrati na crtu razgraničenja od pre invazije, ali... S obzirom na to da su ruski predsednik Vladimir Putin i ostali najviši ruski zvaničnici do sada takođe iznosili maksimalističke zahteve za pregovore, u koje ulazi i potpuno povlačenje ukrajinskih snaga iz četiri okupirane ukrajinske regije - Donjeck, Lugansk, Zaporižje i Herson, pri čemu nijedna nije u potpunosti pod ruskom kontrolom, teško je za očekivati da bi pristao na povratak na stanje pre invazije.

To bi, između ostalog, značilo da je u smrt poslao više desetina, a možda i stotina hiljada Rusa, a pritom nije postigao baš ništa, što bi čak i autokratu poput Putina bilo teško opravdati pred ruskom javnosti.

Činjenica da Zelenski reterira u svojim zahtevima, ali i da Putin ne može da nastavi unedogled da troši enormne resurse na rat u kom relativno polako osvaja teritorije, znači da je rusko-ukrajinski rat ipak malo bliže nekoj vrsti primirja nego što je to bio pre.

Većina zapadnih analitičara slaže se u oceni da nedavna dramatična eskalacija rata ima veze s promenom vlasti u Americi.

Naime, veruje se da ruski predsednik Putin želi da istera Ukrajince iz ruske regije Kursk, u koju su elitne ukrajinske brigade upale u avgustu, ali i da zauzme što više teritorija na istoku Ukrajine uoči ulaska Donalda Trampa u Belu kuću. Tako bi bio u najboljoj mogućoj poziciji za pregovore na koje će, veruje se, Tramp pokušati da nagovori i Ukrajinu i Rusiju.

O mogućem toku potencijalnih pregovora ponešto govori i odluka koju je juče doneo novoizabrani američki predsednik Donald Trump. On je, naime, za svog specijalnog izaslanika za Ukrajinu i Rusiju nominovao bivšeg generala Kejta Keloga.

Radi se o čoveku koji bi trebalo da američkoj, ali i svetskoj javnosti ispuni Trampovo obećanje o brzom okončanju rata u Ukrajini.

Kakav je Kelogov plan?

Reuters je ranije izvestio kako njegov plan za okončanje rata, predstavljen Trampu u maju, predlaže da Ukrajina dobije dodatno američko oružje samo ako pristane na mirovne pregovore s Rusijom.

SAD bi takođe upozorio Rusiju da će, ako odbije da pregovara, Vašington povećati svoju podršku Kijevu. Time bi, navodi Reuters, Tramp pokušao da prisili Ukrajinu i Rusiju na mirovne pregovore. Plan predlaže i zamrzavanje linija fronta na njihovim sadašnjim položajima, što je ideja koju su, barem zasad, obe strane odbacile.

Članstvo Ukrajine u NATO-u bilo bi skinuto sa stola, barem što se tiče bliže budućnosti. Taj se plan verovatno neće svideti Kijevu, s obzirom na to da bi u praksi dao Rusiji neospornu kontrolu nad delovima istočne Ukrajine, barem na značajan vremenski period.

Osim toga, neki republikanci, posebno u Predstavničkom domu, verovatno ne bi bili oduševljeni glasanjem za veću pomoć Ukrajini.

(Telegraf.rs)