Poslednja odluka Bajdena biće ujedno najteža i najličnija: Tiče se njegovog sina Hantera, hoće li ovo uraditi?
Zahvaljujući Ministarstvu pravde američkog predsednika Džozefa Bajdena, u Belu kuću se vraća Donald Tramp, dok bi njegov sin Hanter, mogao da završi u zatvoru! Verovali ili ne, ova drama će uskoro postati još intenzivnija, prenosi "Politico".
Za nekoliko nedelja, mlađi Bajden trebalo bi da bude osuđen u dva različita krivična suda. On će se 12. decembra pojaviti pred saveznim sudom u Delaveru, gde je letos proglašen krivim zbog kupovine pištolja 2018. godine dok je bio zavisnik od droge.
Nekoliko dana kasnije, pojaviće se pred saveznim sudijom u Los Anđelesu na izricanju kazne za poresku prevaru, za koju je priznao krivicu u septembru, neposredno pre početka suđenja.
Mesecima se u Vašingtonu spekuliše o tome da li će predsednik Džo Bajden pomilovati svog sina. Ovo pitanje otvara niz pravnih, političkih, praktičnih i istorijskih aspekata, koji se teško mogu razdvojiti ili uskladiti. Ali, na kraju - Da li bi on to uopšte trebalo da učini?
Posebno nakon Trampove pobede, Džozef Bajden ima solidan osnov, makar minimalan, da svom sinu Hanteru pre nego što napusti funkciju izrekne ublažavanje kazne zatvora. To nije isto što i pomilovanje, ali bi bio važan čin milosrđa.
Ublažavanje kazne ne bi izbrisalo dosije kao pomilovanje. Ne bi impliciralo da je Hanter Bajden nevin ili da zaslužuje oproštaj za svoje zločine, ali bi ga poštedelo potencijalno nekoliko godina zatvora i izbeglo dodatnu bol za porodicu Bajden.
Tačno je da bi ovo predstavljalo promenu Bajdenovog stava. Dok je još bio u predsedničkoj trci, Bajden je više puta govorio da neće pomilovati sina niti mu ublažiti kaznu, stav koji je Bela kuća ponovila nekoliko dana nakon Trampove pobede.
Međutim, predsednk Bajden bi mogao da ima dobre razloge da promeni mišljenje, ne zbog činjenice da je izbačen kao predsednički kandidat Demokratske stranke za 2024. i sada mora da gleda kako se Tramp, koji laže daleko češće i koji je proces pomilovanja zloupotrebio više od bilo kog modernog predsednika, vraća u Belu kuću.
Na početku osnovna, ali važna tvrdnja: Slučajevi protiv Hantera Bajdena, sina predsednika, verovatno ne bi bili podignuti protiv nekog drugog.
Ovo nije opravdanje za postupke Hantera Bajdena, ali optužbe za oružje gotovo da nemaju presedan, a ponašanje koje leži u osnovi poreskih optužbi obično se rešava u Ministarstvu pravde otplatom i/ili kaznama.
Razlog što smo sada ovde jeste taj što su Tramp i njegovi saveznici iz Republikanske stranke efektivno i uspešno izvršili pritisak na Bajdenovo Ministarstvo pravde da procesuira njegovog sina.
U stvari, prošlog leta je postignut dogovor prema kojem bi Hanter Bajden priznao krivicu za dve poreske prekršajne optužbe i ušao u program preusmeravanja pred suđenje za rešavanje slučaja sa oružjem. Međutim, republikanci u Kongresu su to osudili, tvrdeći da je u pitanju "pristrasan dogovor", a sudija u Delaveru (imenovan od strane Trampa) efektivno je poništio sporazum.
Tužilac iz Delavara Dejvid Vajs, registrovani republikanac, koga je imenovao Tramp, odlučio je da bez sporazuma o priznanju krivice pokrene širu i agresivniju optužnicu protiv Hantera. Glavni državni tužilac Merik Garland potom ga je imenovao za specijalnog tužioca, čime je Vajs dobio dodatna ovlašćenja i mogućnost da podnese optužnicu u Los Anđelesu (izvan svoje matične jurisdikcije), što inače ne bi mogao da učini.
Još nije jasno da li će Vajs tražiti kaznu zatvora u jednom ili oba slučaja niti je sigurno šta će predsedavajući sudije odlučiti kada se datumi izricanja presude približe za nekoliko nedelja.
Prema važećim smernicama za kazne, Hanter bi mogao da se suoči sa kaznom od godinu dana ili više zatvora u slučaju oružja i dve do tri godine u slučaju poreske prevare. Te smernice nisu obavezujuće, ali svaki savezni sudija za izricanje kazne je dužan da ih uzme u obzir.
Zvanični podaci pokazuju da se oko 40 odsto saveznih kazni izriče u okviru preporučenog raspona, ali sudije mogu uzeti u obzir širok spektar faktora da odstupe od smernica i izreknu kaznu ispod preporučenog raspona.
Moguće je da bi sudija u Delaveru, gde je Hanter osuđen po optužbama za oružje, mogao da mu izrekne uslovnu kaznu i/ili novčanu kaznu, s obzirom na vrlo neobičnu prirodu optužbi. U tom slučaju, predsednik ne bi morao da izda pomilovanje ili ublaži kaznu kako bi spasao svog sina od zatvora, i mogao bi da dozvoli da presuda ostane na snazi.
Međutim, situacija je rizičnija za Hantera u slučaju poreske prevare u Los Anđelesu. Verovatnije je da će sudija u tom slučaju odrediti kaznu zatvora, s obzirom na prirodu dela, iznos novca u pitanju (tužioci su zaključili da Bajden nije platio 1,4 miliona dolara poreza) i viši raspon smernica kao rezultat.
Ako Hanter dobije kaznu zatvora u jednom ili oba slučaja, njegov otac bi bio potpuno ovlašćen da mu tu kaznu ublaži.
Ne postoji stvarni presedan koji bi Bajden mogao da razmotri, ali isto tako, ne postoji stvarni presedan ni za ovo što se sada dešava. Slučajevi protiv Hantera su, na kraju, rezultat republikanske kampanje pritiska i Garlandove odluke da Vajs dobije status specijalnog tužioca.
Tramp i njegovi republikanski saveznici bi verovatno žestoko reagovali na bilo kakvu Bajdenovu intervenciju, ali nema razloga da se njihovi prigovori shvate ozbiljno.
Na kraju krajeva, Tramp je zloupotrebio ovlašćenje za pomilovanja više nego bilo koji predsednik u našim životima kako bi zaštitio svoje političke saveznike. Pomilovao je Pola Manaforta, Rodžera Stouna i Stiva Benona. Pomilovao je istaknute republikanske donatore, kao i nekoliko bivših republikanskih članova Kongresa. Pomilovao je ratne zločince. I pomilovao je članove porodice: oca svog zeta, Džareda Kušnera.
Dok je Tramp napuštao funkciju sa ovim nizom pomilovanja, kritike su bile intenzivne u medijima i među Trampovim političkim protivnicima ali su republikanci uglavnom ostali uz njega.
Teško je zamisliti kako bi neko ko je ćutao tokom tog perioda mogao da se kredibilno žali ako Bajden ublaži zatvorsku kaznu za svog sina, iako to ne znači da se to ne bi desilo. Što se tiče samog Bajdena, imao bi najmanje dva politička i praktična faktora na umu.
Prvo je pitanje šta bi ovo značilo za njegovu političku zaostavštinu i položaj Demokratske stranke, ali Bajdenu možda to više i nije važno. Njegova politička zaostavština je već, barem za sada, ozbiljno narušena Trampovim povratkom. A ovde je reč o njegovom sinu.
Drugo, možda i složenije pitanje jeste da li bi ublažavanje kazne (ili pomilovanje) moglo podstaći novo Ministarstvo pravde pod Trampom da pokrene dodatne optužbe protiv Hantera Bajdena.
Nije odmah jasno koje bi to optužbe mogle biti, iako republikanci dugo tvrde (sumnjivo) da bi mogao biti optužen po Zakonu o registraciji stranih agenata zbog svog političkog konsultantskog rada u inostranstvu. Tramp je, sa svoje strane, ranije besneo na "čitavu Bajdenovu kriminalnu porodicu" uz obećanja osvete prema političkim neprijateljima.
Jedini način da Džo Bajden eliminiše taj rizik bio bi izdavanje opšteg pomilovanja za svog sina na primer, za bilo koje potencijalno nezakonito ponašanje pre datuma pomilovanja ali to bi zaista bilo bez presedana i moglo bi izazvati pravu političku buru.
Na kraju, ovo će biti duboko lična odluka za predsednika. Njegova porodica kao i mnoge američke porodice prošla je kroz smrt, razvod i zavisnost, a zatvorska kazna za Hantera samo bi doprinela tragedijama koje su do sada iskusili.
U ovakvim okolnostima, Bajdenu bi se moglo oprostiti što želi da svoje preostale godine provede u miru i to uz svog preostalog sina pored sebe.
(Telegraf.rs)