Memoari Angele Merkel otkrivaju šokantnu istinu: Da li je mogla da zaustavi Putina i spreči rat u Ukrajini?

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel objavljuje svoje memoare, a u seriji intervjua poslednjih dana opširno komentariše i svet koji se itekako promenio nakon njenog odlaska iz politike pre tri godine. Od tada jednima nedostaje snažna liderka koja bi se mogla suprotstaviti Donaldu Trampu, a drugima neko koga bi mogli okriviti za brojne probleme s kojima Evropa sve teže izlazi na kraj.

Bio je to samit NATO na kom se apaludiralo Hrvatskoj pozivnici za članstvo, ali i samit na kojem je gost bio Vladimir Putin. Da je te 2008. u Bukureštu Angela Merkel dala zeleno svetlo molbi za članstvo i Ukrajini i Gruziji, neki danas smatraju da Rusija nikada ne bi napala Ukrajinu, piše Danas.hr.

Preporučujemo

I u memoarima nazvanim "Sloboda", i u intervjuima povodom objave te knjige, Merkel insistira da bi, da tada nije blokiran ulazak Kijeva u Alijansu, rat s Ukrajinom počeo ranije.

"Jednom kasnije Putin mi je rekao: 'Ti nećeš biti večno kancelarka i tada će ove zemlje postati NATO članice. A ja to želim da sprečim'. Pomislila sam: 'Ni ti nećeš zauvek biti predsednik'", napisala je ona u knjizi koja će se u knjižarama naći danas.

Ona je u međuvremenu prestala da bude kancelarka, a on je ostao predsednik.

Te 2008. na čelu hrvatske vlade bio je Ivo Sanader, ali nakon njegovog odlaska s nemačkom kancelarkom se susretala prva hrvatska premijerka. "U njenom slučaju, ali i u slučaju mnogih bivših premijera, kancelara, predsednika, kada prođe neko vreme onda svi imaju neke primedbe i nešto što bi drugačije ili bolje. Moj je komentar - lako je biti general posle bitke", rekla je za Direkt Jadranka Kosor.

Treba uzimati u obzir i sasvim drugačije političke okolnosti koje su tada vladale i u samoj Ukrajini, Angela Merkel i sama ističe da zemlja tada nije bila spremna za odbranu kao u februaru 2022. A Putin ni tada ne bi nemo gledao kako se Ukrajina približava Alijansi.

"Tako se nikada nije vodila politika, niti proširenja NATO, niti davanja takvih udica, pogotovo ne zemlji koja je u sebi imala ogroman broj proruskog stanovništva", komentariše istoričar Tvrtko Jakovina.

Kroz 16 dinamičnih godina koliko je Angela Merkel vodila Nemačku, zemlja je mirno prebrodila ekonomsku krizu, a onda i izbeglički talas 2015. kada je u zemlju ušlo više od milion ljudi upravo zahvaljujući njenoj politici otvorenih vrata. Tada su s njom Sirijci radili selfije, ali danas upravo nju neki prozivaju za uzlet radikalne desnice u Nemačkoj. I opet - okolnosti su bile skroz drugačije.

"Nemačka je s dozvolom da veliki broj obrazovanih i razmerno sekularnih izbeglica iz različitih arapskih zemalja uđe u zemlju, rešila svoju demografsku, radnu krizu koja se takođe pojavljivala", podseća Jakovina.

A onda je tu i Donald Tramp. Tenzije su se videle kod njene prve posete novom predsedniku, u proleće 2017. I to pred kamerama. Tramp se s njom nije rukovao u Ovalnom kabinetu, iako su novinari to tražili za fotografiju.

Ni kasniji susreti nisu bili puno prijatniji, o čemu piše i u memoarima.

"Činilo se da mu je glavni cilj bio da kod osobe s kojom razgovara izazove osećaj krivice... Istovremeno sam imala utisak da takođe želi da se svidi osobi s kojom razgovara... Tramp je bio fasciniran ruskim predsednikom. Političari s autokratskim i diktatorskim osobinama očito su ga fascinirali", zaključuje Angela Merkel o Trampu.

A izabrani predsednik se i u ovogodišnjoj kampanji hvalio kako joj se suprotstavio.

"Rekao sam tada Angeli Merkel: 'Angela, koliko ševroleta imate u Berlinu? Zašto? Ne verujem da ih imamo. Rekao sam: 'U pravu si oko toga, Angela, mi ćemo to promeniti'", govorio je Tramp na skupu krajem oktobra, najavljujući uvođenje carina evropskim zemljama. Angela Merkel i danas tvrdi da je Tramp bio opsednut time što je previše nemačkih automobila na ulicama Njujorka. Ali isto tako glasnije od svih aktualnih državnika izrazila je zabrinutost zbog uticaja tehnoloških milijardera poput Ilona Maska na američkog predsednika.

Iako smatra da saradnja s Trampom neće biti tako loša kao što neki predviđaju, na pitanje da li bi Evropskoj uniji bilo bolje da ima nekoga poput Angele Merkel na čelu, Jadranka Kosor kaže: "Apsolutno! Mislim, bilo bi odlično, to bi bilo nužno, ali nema".

Tako je sada pitanje ko će se od aktuelnih lidera prvi i kako odupreti eventualnim pritiscima Trampove administracije. U vreme njegovog prvog mandata upravo su Angelu Merkel, a ne njega, mnogi smatrali "vođom slobodnog sveta".

"Ona danas govori o tome da se s Donaldom Trampom, ako se jasno iskaže, moglo dogovarati, da je on bio u stanju da sluša drugu stranu. Međutim, u ovih osam ili četiri godine svet se zaista promenio", ističe Tvrtko Jakovina.

Merkel više neće razgovarati ni s Trampom ni s Putinom. Evropa još čeka nekoga ko će to znati kao i ona.

(Telegraf.rs)