Ovog leta more u Grčkoj bilo je najtoplije u poslednjih 40 godina: Evo zašto to nisu dobre vesti

Grčka mora zabeležila su rekordno visoke temperature tokom leta 2024. godine, što je ovo leto učinilo najtoplijim u poslednjih 40 godina, prema istraživanju naučnika sa Aristotelovog univerziteta u Solunu, Univerziteta Egeja i Univerziteta Demokrit iz Trakije. Korišćenjem satelitskih posmatranja od 1982. godine, studija je otkrila ekstremne toplotne uslove u Egejskom, Jonskom i Kritskom moru.

Istraživač Vasilis Kolovojanis s Odseka za okeanografiju i pomorsku biologiju Univerziteta Egeja istakao je da su severoistočni i jugoistočni Egej, južno Kritsko more i delovi Jonskog mora bili najviše pogođeni. Naglasio je da porast temperature nije bio ograničen na površinu, već je zahvatio značajne dubine, što ukazuje na kumulativni efekat zagrevanja, piše Protothema.

Preporučujemo

Duboki i produženi toplotni talasi

Studija je otkrila da su visoke temperature dosegle dubine do 50 metara u pojedinim oblastima, remeteći uobičajene mehanizme hlađenja, poput dotoka hladnije vode iz Crnog mora i priobalnog uzdizanja hladnijih masa. Pored toga, produženi morski toplotni talasi trajali su u severnom Egeju sve do avgusta 2024. godine.

Janis Androulidakis, vanredni profesor na Univerzitetu Egeja i koautor studije, ukazao je na kontinuirani porast temperatura mora tokom grčkih leta, sa povećanjem većim od 0,5°C po deceniji. U 2024. godini, temperature su dostigle i do 30°C u pojedinim regionima, posebno u severnom Egeju i Termajskom zalivu.

Uticaj na ekosisteme i ribarstvo

Androulidakis je objasnio da produženi morski toplotni talasi negativno utiču na ekosisteme, izazivajući, na primer, termalni šok u akvakulturi. Na primer, uzgajališta školjki u Termajskom zalivu pretrpela su značajne gubitke zbog ekstremne toplote, što je rezultiralo ekonomskom štetom i smanjenjem proizvodnih kapaciteta za naredne godine.

Kolovojanis je dodao da porast temperature mora olakšava invaziju toplovodnih vrsta, posebno u južnom Egeju i Kritskom moru. Promene nivoa kiseonika i drugi biološki poremećaji takođe su posledica ovog trenda zagrevanja.

Povezanost s ekstremnim vremenskim prilikama

Istraživači su povezali toplija mora s intenzivnijim vremenskim događajima, poput mediteranskih uragana (medikana).

Androulidakis je objasnio: "Ovi sistemi crpe energiju iz toplih voda, i kako se mora zagrevaju, takvi fenomeni postaju intenzivniji i češći."

Potreba za praćenjem i istraživanjem

Androulidakis je naglasio hitnu potrebu za sveobuhvatnim praćenjem, jer postojeća infrastruktura nije dovoljna.

"Trenutno postoji samo jedna operativna stanica na severu Krita, u Kritskom moru. Robusna mreža stanica za posmatranje mogla bi značajno unaprediti naše razumevanje trendova temperature mora i njihovih uticaja", rekao je on.

Studiju su zajedno napisali Janis Androulidakis, Vasilis Kolovojanis, Hristos Makris i Janis Krestinitis, kao rezultat saradnje istraživača sa Odseka za okeanografiju i pomorsku biologiju (Univerzitet Egeja), Odseka za građevinarstvo (AUTH) i Odseka za građevinarstvo (DUTH).

(Telegraf.rs)