Osnovcima predavala o bezbednosti na društvenim mrežama, izašla jecajući iz učionice: Doživela potpuni šok!

Australija je u ogromnom problemu i tamošnji političari ozbiljnu razmišljaju da ga reše tako što će mlađima od 16 godina zabraniti pristup društvenim mrežama.

Kira Pendergast razgovara sa hiljadama tinejdžera svake godine kao edukatorka za sajber bezbednost. Ona zna šta rade na internetu – dopisivanje, maltretiranje, iznuđivanje eksplicitnih sadržaja, pretnje – ali ništa je nije pripremilo za neprijateljstvo s kojim se suočila ovog meseca u učionici ispunjenoj učenicima uzrasta od 12 i 13 godina.

Preporučujemo

Bila je angažovana da održi tri predavanja u jednoj srednjoj školi u Australiji, ali samo nekoliko minuta nakon početka prvog predavanja, grupa dečaka je počela da viče uvrede inspirisane mizoginim onlajn influenserima na račun žena sa slika u njenoj prezentaciji.

Nastavnici su pokušali da ih utišaju, ali je devojčica iz prvog reda izrekla završni komentar, prepun psovki, koji je slomio Pendergast i naterao je da napusti učionicu u suzama.

"Ne mogu da verujem da plačem pred kamerom", rekla je Pendergast u selfi-videu snimljenom ubrzo nakon toga u njenom automobilu.

"Verujem da je ponašanje kojem sam danas prisustvovala potpuno vođeno sadržajem koji su gledali na internetu", rekla je ona. "Zapravo, sigurna sam da jeste, i to mora da se promeni."

Pendergast, osnivačica i izvršna direktorka globalne kompanije za edukaciju o sajber bezbednosti Safe on Social, ranije se protivila zabrani društvenih mreža za decu, ali sada ih u potpunosti podržava.

"Razmotrila sam svaki argument protiv zabrane i imala kontraargument za svaki od njih. Onda sam pomislila: 'Znate šta? Zabranite ih. Jednostavno ih zabranite'", rekla je za CNN.

Australijska vlada se nada da će ove nedelje usvojiti zakon, koji naziva "prvim u svetu", kako bi se naložilo uklanjanje naloga na društvenim mrežama – uključujući Snepčet, TikTok, Fejsbuk, Instagram, Redit i X – sa uređaja dece mlađe od 16 godina.

Ako zakon bude usvojen, sudovi bi mogli da izriču kazne od skoro 50 miliona australijskih dolara (32 miliona američkih dolara) društvenim mrežama koje ne preduzmu razumne korake da spreče decu ispod dozvoljene starosne granice da koriste njihove usluge.

Vlada ne propisuje tačne metode za to, ali očekuje, barem, da kompanije usvoje tehnologije za verifikaciju godina. To donosi i pitanja privatnosti, za koja vlada tvrdi da će biti rešena kroz zakon.

Kritičari nisu uvereni.

Tvrde da je zakon brzopleto donet, motivisan političkim manevrima pred savezne izbore, i da bi mogao da gurne decu koja krše pravila dublje u neregulisane delove interneta.

Pristalice kažu da bi, ako se spase jedan život, vredelo.

Smrtonosno maltretiranje

U poslednjih nekoliko meseci, još dve devojčice su se pridružile sve dužem spisku dece koja su oduzela sebi život zbog navodnog maltretiranja na internetu.

Šarlot O'Brajen preminula je u septembru, a Ela Ketli-Kraford ubrzo nakon toga – obe su imale po 12 godina, a njihove porodice tvrde da su bile meta nasilnika koji su ih zlostavljali putem Snepčeta.

U Elinom slučaju, devojke su se navodno pretvarale da su neko drugi na aplikaciji i širile privatne snimke koje im je poslala.

"Maltretiranje na društenim mrežama je stvarnost", napisali su njeni rođaci na stranici GoFundMe, koja je pokrenuta kako bi se prikupio novac za njenu sahranu.

Roditelji Šarlot, Metju Hauard i Keli O'Brajen, pridružili su se kampanji za zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina. Oni deluju po Šarlotinom poslednjem zahtevu – da podignu svest o ovom problemu.

Ranije ovog meseca, otputovali su u Kanberu kako bi premijeru predali peticiju sa 124.000 potpisa – najveću na svetu na ovu temu – zahtevajući podizanje starosne granice za društvene mreže sa 13 na 16 godina.

"Nijedan roditelj ne želi da prolazi kroz ono što mi prolazimo", rekao je Hauard nedavno za kampanju 36 Months u video snimku.

Dr Danijel Ajnštajn, klinički psiholog i autor, kaže da škole pokušavaju da se nose s minskim poljem interakcija koje se odvijaju na internetu, van školskog vremena, na platformama koje su van njihovog domašaja.

"Nastavnici su pod ogromnim pritiskom da reše problem kulture koja je urušena zbog društvenih mreža, zbog ovakvog zlobnog ponašanja koje se suptilno dopušta samo zato što ga je teško zaustaviti", rekla je.

Ajnštajn podržava zabranu društvenih mreža jer veruje da telefoni i grupni četovi zamenjuju interakcije licem u lice, koje uče decu kako da se povežu s ljudima i reše sukobe.

"Odjednom, sve greške koje naprave budu javno objavljene i odmah stignu do cele grupe", kaže ona. "Nemaju priliku da naprave male greške koje ne bi imale posledice."

Politički lideri se zalažu za zabranu

Sporazum između vodećih političkih stranaka je retkost u Australiji, ali po ovom pitanju zauzeli su jedinstven stav.

Opoziciona Liberalna stranka predložila je starosnu granicu za društvene mreže u junu, što je podržao premijer, a potom i svi lideri saveznih država i teritorija.

"Želim da se obratim australijskim roditeljima", rekao je premijer Entoni Albaneze u video snimku objavljenom na Instagramu, jednoj od mreža koje bi bile obuhvaćene zabranom.

"Prečesto društvene mreže uopšte nisu društvene, i svi to znamo. Istina je da nanose štetu našoj deci, i ja kažem da je dosta", rekao je Albaneze.

Dani Elači odlučio je da kaže "dosta" u svom domaćinstvu pre nekoliko godina, kada su on i njegova supruga popustili zahtevima svoje ćerke da koristi njihov stari pametni telefon. Imala je 10 godina.

"U roku od nekoliko nedelja, videli smo da ju je to preplavilo", rekao je za CNN.

"Kap koja je prelila čašu za njenu majku i mene bila je kada smo je uhvatili kako šalje poruke prijateljima ispod pokrivača u ponoć. Spojili smo sve te tačke i pomislili: ne možemo ovo raditi još deset godina."

Osnovali su Heads Up Alliance kako bi ohrabrili druge roditelje da odlože davanje pametnih telefona deci, a od tada je njihova mreža porasla.

Elači kaže da nema sumnje da društvene mreže nanose štetu australijskoj deci.

"Roditelji to vide svojim očima. Postoje oproštajna pisma. Deca koja su se ubila ostavljaju poruke u kojima navode da su društvene mreže odigrale ulogu u njihovoj smrti, a mi i dalje ozbiljno raspravljamo o tome da li društvene mreže štete mentalnom zdravlju naše dece?"

"To je zapravo sramotno."

Zakonodavstvo "motivisano političkim interesima"

Za mnoge stručnjake, debata se ne odnosi toliko na negativne efekte društvenih mreža – već na pitanje da li je potpuna zabrana pravo rešenje.

Prošlog meseca, više od 140 stručnjaka poslalo je zajedničko pismo vladi, u kojem navode da je zabrana "grub" odgovor na problem, koji uklanja podsticaj za tehnološke kompanije da ulažu u dodatne načine za zaštitu dece na internetu.

Ove nedelje, zajednički odbor za istraživanje društvenih mreža u Australiji izgleda da se složio. Njegov završni izveštaj, nakon meseci javnih saslušanja i stotina predloga, nije preporučio zabranu.

Umesto toga, preporučeno je da se zakoni promene kako bi se "digitalne platforme efektivno stavile pod australijsku jurisdikciju" i da sve promene koje se odnose na mlade budu "zajednički osmišljene sa mladima".

Amanda Terd, kodirektorka Centra za istraživanje mladih i otpornosti na Univerzitetu Zapadni Sidnej, kaže da je za mnogu decu trenutna starosna granica od 13 godina "potpuno odgovarajuća".

"Ideja o zabrani je neverovatno privlačna za roditelje, jer deluje kao da će to skinuti jednu brigu s njihovog spiska", rekla je. "Ali u stvarnosti, zabrana neće doneti olakšanje koje roditelji traže. Društvene mreže će i dalje biti ključni deo roditeljstva u budućnosti."

Ona veruje da su pozivi za zabranu "motivisani političkim i ekonomskim interesima". Dve velike stranke koje podržavaju zabranu suočiće se na saveznim izborima sledeće godine. Istovremeno, medijski gigant News Corporation, koji se zalaže za zabranu, ima zaseban spor s Metom, vlasnikom Fejsbuka i Instagrama.

Meta je u martu objavila da će prestati da plaća australijskim medijima za vesti, što je izazvalo burnu reakciju News Corp-a, dominantnog igrača u australijskoj visoko koncentrisanoj medijskoj industriji.

Predsedavajući News Corp Australije, Majkl Miler, održao je u junu govor uživo na nacionalnoj televiziji pozivajući vladu da natera Metu da plati, rekavši: "Ne možemo dozvoliti da nas maltretiraju."

News Corp je mesec dana ranije pokrenuo kampanju Let Them Be Kids (Neka budu deca), deleći priče o deci povređenoj društvenim mrežama i zalažući se za zabranu za mlađe od 16 godina.

News Corp-ov list The Courier Mail nedavno je pripisao kampanji zasluge za pokretanje diskusije o "šteti koju tehnološke platforme nanose mladima ... s izveštavanjem koje sada vodi do tektonskih promena u zakonima o internetu."

Dug put do primene zakona

Postoji dug put pre nego što zabrana bude primenjena. Čak i ako zakon bude usvojen, vlada kaže da će tehnološkim kompanijama dati 12 meseci da se usklade s njim, a datum stupanja na snagu odrediće ministar za komunikacije.

DIGI, industrijsko telo koje predstavlja društvene mreže uključujući Metu, Snepčet, TikTok i X, suočilo se s neprijateljskim dočekom u ponedeljak tokom hitno zakazanog saslušanja senatskog odbora o zakonu.

Tokom ispitivanja o tome kako bi provajderi uništili podatke kako bi ispunili zahteve za privatnošću, senatori su se smejali kada je generalna direktorka DIGI-ja, Sunita Bose, izjavila: "Naši članovi veruju u princip minimizacije podataka."

Nezavisni senator Dejvid Pokok odgovorio je: "Nadam se da vas dobro plaćaju, jer mora biti teško pokušavati da neke od vaših članova prikažete kao aktere u dobroj veri."

Odbor treba da iznese izveštaj u utorak pre nego što senat razmotri zakon u sredu.

U objavi prošle nedelje, vlasnik platforme X, Ilon Mask, predložio je da je zakon preterano mešanje vlade. Samoproglašeni "apsolutista slobode govora" i bliski saveznik novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, napisao je da zabrana "izgleda kao prikriven način kontrole pristupa internetu svim Australijancima."

Društvene mreže reagovale na problem

Druge platforme su pokušale da se angažuju na ovom pitanju.

Snap Inc., čiji je servis za razmenu poruka Snepčet navodno korišćen za maltretiranje Šarlot O'Brajen i Ele Katli-Kraford, saopštio je da "maltretiranju nije mesto" na aplikaciji i pozvao decu koja imaju probleme da blokiraju i prijave prestupnike.

Instagram, u vlasništvu Mete, nedavno je udružio snage s dečjom telefonskom linijom Kids Helpline u kampanji protiv maltretiranja pod nazivom "Kako to misliš?", koja pita kreatore sadržaja kako da se nose s maltretiranjem na mreži. Na pitanje zašto jednostavno ne izađu sa mreže, neki su rekli da bi bilo "nepravedno i nerealno" napustiti platforme, jer su njihova zajednica, prijatelji i porodica na mreži.

Poruka kampanje bila je da se "svi suočavaju s neprijatnim ponašanjem", ali postoje načini da se to prevaziđe – pritiskom na dugme za prijavu i blokiranje, pre nego što se potraži pomoć odraslih.

Neki roditelji smatraju da već ima dovoljno neprijatnog ponašanja u stvarnom životu, bez dodavanja društvenih mreža u mešavinu – posebno u višim razredima osnovne škole, kada, prema rečima psihologa Ajnštajn, deca formiraju prijateljske grupe i ponekad izopštavaju vršnjake koji se iz bilo kojeg razloga ne uklapaju.

Kira Pendergast, edukatorka za sajber bezbednost, kaže da je videla dovoljno neprijateljskog ponašanja tokom svojih poseta školama širom zemlje da zna da je promena neophodna.

"Ako jedno jednostavno pravilo zaštiti samo jedno dete i pomogne mu da izraste u snažnu, otpornu mladu osobu s očuvanom privatnošću, zar to nije vredno?", napisala je u objavi na Fejsbuku.

"Zašto bismo detetu uskratili tu zaštitu? Zašto se bezbednost dece na mreži tretira kao politička igra? I zašto se debata o 'zabrani ili ne' pretvorila u takmičenje, kada su jedini koji gube dok se raspravljamo – deca?", zaključila je ona.

(Telegraf.rs)