Izbori u Rumuniji: Da li će se još jedna evropska zemlja okrenuti krajnjoj desnici?

Rumuni izlaze na birališta naredna tri vikenda zaredom, dok su sve oči uprte u krajnje desničarsku stranku AUR. Hoće li se Rumunija pridružiti globalnom pomaku ka krajnjoj desnici?

To je ključno pitanje dok birači glasaju tri puta u narednim nedeljama za izbor novog predsednika i parlament, nakon polarizujuće kampanje koju su glavne stranke predstavile kao izbor između stabilnosti i ekstremizma, piše Politico u detaljnoj analizi.

Preporučujemo

Više od desetak kandidata nadmeće se za mesto predsednika ove evropske zemlje — a u centru pažnje je krajnje desničarski kandidat George Simion, lider stranke AUR, koji trenutno u anketama zauzima drugo mesto, neposredno pre prvog kruga glasanja u nedelju.

Ko god pobedi, predstavljaće Rumuniju u Briselu i NATO.

Zašto je ovo važno?

I pored burne istorije skandala povezanih s korupcijom, Rumunija se dugo smatrala pouzdanim saveznikom NATO u istočnoj Evropi i zemljom koja se uglavnom pridržavala pravila EU. To je razlikuje od drugih zemalja regiona, poput Mađarske, Slovačke i Bugarske, koje često izazivaju zabrinutost zbog vladavine prava i zbližavanja s Rusijom.

Međutim, ovo bi se sada moglo promeniti.

Simion je obećao da će zauzeti odlučniji stav u Briselu i braniti nacionalne interese Rumunije — čak i ako to znači odstupanje od pravila EU.

Ako bude izabran, pridružiće se sve većem broju krajnje desničarskih lidera unutar EU, dodatno pomerajući ravnotežu dalje od glavnih političkih stranaka i centrističkog donošenja politika na najvišem nivou unije.

Lider AUR-a izjavio je da kao uzore vidi Donalda Trampa, italijansku premijerku Đorđu Meloni i poljskog desničarskog lidera Jaroslava Kačinjskog.

Istovremeno, odnosi Rumunije s Ukrajinom i Moldavijom mogli bi se pogoršati, budući da je Simionu već zabranjen ulazak u obe zemlje.

Ukrajinske vlasti su objavile da su blokirale Simiona zbog njegovih "sistematskih antiukrajinskih aktivnosti" koje su suprotne nacionalnim interesima Ukrajine i "narušavaju njen državni suverenitet i teritorijalni integritet", prema dokumentu koji je rumunska vlada objavila sredinom novembra.

Simion tvrdi da je zabrana rezultat njegove pro-rumunske politike. Zalagao se, između ostalog, za povratak teritorija koje pripadaju Ukrajini, a nekada su bile deo Rumunije.

Istovremeno, rast podrške njegovoj stranci dodatno bi učvrstio trend pomaka ka desnici u Evropi i na Zapadu.

Pobeda bilo kog drugog predsedničkog kandidata verovatno će značiti kontinuitet spoljne politike zemlje.

Koji izbori se održavaju?

Rumuni će glasati ove nedelje u prvom krugu predsedničkih izbora, gde će birati između 13 kandidata.

Dva kandidata s najviše glasova preći će u drugi krug, zakazan za 8. decembar.

Parlamentarni izbori održaće se 1. decembra i odlučiće koja stranka ili koalicija će voditi vladu Rumunije naredne četiri godine.

Rumunski politički sistem sličan je francuskom: predsednik je šef države, vrhovni komandant i predstavlja zemlju u inostranstvu. Predsednik imenuje premijera na osnovu rezultata parlamentarnih izbora, dok premijer vodi vladu i upravlja budžetom zemlje.

Ko se kandiduje?

Trinaest kandidata nada se da će zameniti odlazećeg predsednika, centristiški-desnog Klausa Johanisa, kome ističe drugi mandat nakon deset godina na vlasti.

Ovo je pet favorita prema poslednjim anketama:

• Marsel Čolaku, trenutni premijer Rumunije i lider socijaldemokratske stranke (PSD) levog centra
• George Simion, lider krajnje desničarske stranke AUR i poslanik u svom prvom mandatu
• Elena Laskoni, liderka centrističke liberalne stranke Savez za spas Rumunije, bivša TV novinarka i aktuelna gradonačelnica jednog malog grada
• Mirča Džoa, bivši zamenik generalnog sekretara NATO i bivši lider PSD, koji se kandiduje kao nezavisni
• Nikolae Čuka, penzionisani general i bivši premijer orijentacije desnog centra, trenutno predsednik rumunskog Senata

Šta je u igri?

Kampanja je bila siromašna stvarnim raspravama o politikama, uprkos usporenom ekonomskom rastu i rastućem javnom deficitu u zemlji.

Umesto toga, predsednički kandidati fokusirali su se na lične napade, skandale i političko prepucavanje. Na primer, Simion se suočio s optužbama za sastajanje s ruskim špijunima — što je negirao — dok je Čolaku kritikovan zbog luksuznih avionskih putovanja.

Na papiru, svi predsednički kandidati su pro-EU, pro-NATO i podržavaju Ukrajinu u sukobu s Rusijom.

Ipak, Simion je obećao da će obustaviti vojnu pomoć Ukrajini ako bude izabran i podržati mirovni sporazum kojim bi posredovao novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp, čak i ako to znači teritorijalne ustupke Kijeva.

Ostali predsednički kandidati takođe su priznali da Ukrajina možda neće postići mir bez teritorijalnih ustupaka Rusiji.

Bez obzira na to da li Simion uđe u drugi krug, njegova stranka AUR je na putu da ostvari značajan uspeh na parlamentarnim izborima 1. decembra — što će otežati formiranje koalicije koja bi je isključila iz kombinacije.

Iako je lider krajnje desnice nagovestio spremnost za saradnju s drugim strankama, Čolakova socijaldemokratska stranka teško će ući u koaliciju s AUR-om, kojeg su više puta nazvali ekstremističkim, a da pritom ne izgubi kredibilitet.

Ko ima šanse za pobedu?

Prema anketama, Čolaku vodi pre prvog kruga predsedničkih izbora u nedelju, uprkos niskim rejtingima, s nešto više od četvrtine birača koji ga podržavaju. Simion je na drugom mestu s 19%, dok Laskoni nije daleko iza.

Parlamentarna trka otprilike odražava ove dinamike, s PSD-om na 30%, AUR-om na 21%, Laskoninom USR-om na 17% i liberalima desnog centra na 14%.

Krajnje desničarska stranka SOS Rumunija, čija kontroverzna liderka Diana Šošoake sedi u Evropskom parlamentu, trenutno ima 7%.

Stranke kandidata koji uđu u drugi krug verovatno će dobiti dodatnu podršku na parlamentarnim izborima.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da ankete u Rumuniji nisu uvek pouzdane — pa se neočekivani rezultati ne mogu isključiti.

Kada će biti poznati prvi rezultati?

Prvi preliminarni rezultati, zasnovani na izlaznim anketama, biće objavljeni po zatvaranju biračkih mesta u Rumuniji u 21 čas po lokalnom vremenu (20 časova po srednjoevropskom vremenu).

(Telegraf.rs)