"Majka svih bitaka": Šta dalje nakon što je Kijev upotrebio dugometne projektile, a Moskva Kimove snage
U roku od 72 sata, Ukrajina je dobila odobrenje — formalno ili neformalno, iako ta razlika malo znači na bojnom polju —od SAD i Velike Britanije za korišćenje naprednih sistema naoružanja na teritoriji Rusije. Nakon ovih "odobrenja", Kijev je pokrenuo napade koristeći američke ATACMS rakete i britanske Storm Shadow projektile na ruske ciljeve, posebno u Kurskoj oblasti.
Postupci Kijeva naglašavaju ono što analitičari i politički lideri jasno ističu: Ukrajina mora da pređe u ofanzivu. Volodimir Zelenski nema izbora osim da napada ruske vojne položaje i linije snabdevanja svim raspoloživim sredstvima pre nego što ugroze ključne teritorije i snage.
Preporučujemo
Kijev: Rusija lansirala interkontinentalnu balističku raketu
Kruže prvi snimci ruskog udara interkontinentalnom balističkom raketom
Kursk i 1.200 kvadratnih kilometara pod ukrajinskom kontrolom od avgusta predstavljaju jedini značajan adut Ukrajine, posebno ako Donald Tramp odluči da obe strane dovede za pregovarački sto. Već dva meseca Kijev je pauzirao ofanzivne poteze u jugozapadnoj oblasti Rusije, dok je Kremlj u region poslao severnokorejsko pojačanje s eksplicitnim ciljem da po svaku cenu protera ukrajinske snage. Ovo partnerstvo sa Severnom Korejom naglašava hitnost za Moskvu, piše Protothema.
Vladimir Putin je odlučan da pitanje Kurska ne ostane u fokusu. Njegov cilj je da spreči formiranje narativa koji bi mogao ugroziti velike delove ukrajinske teritorije trenutno pod ruskom kontrolom. Za Rusiju, dolina Donbasa i strateška luka Marijupolj su neupitni i moraju ostati takvi kakvi jesu, bez obzira na intervencije SAD ili Evrope.
S druge strane, ukrajinska upotreba britanskog, američkog, i uskoro francuskog naoružanja za napade na ruske ciljeve pokazuje odlučnost Kijeva da brani okupirane teritorije unutar Rusije po svaku cenu.
Ukrajina i Zelenski su se već suočili s ovakvom situacijom, kao što se svi branioci suočavaju protiv superiorne sile. Katastrofalni ishod odbrane Bahmuta — gde je insistiranje Zelenskog na držanju grada dovelo do katastrofalnih gubitaka usled nemilosrdnih napada Vagnerovih trupa — još se oseća. To je iscrpelo najiskusniji ukrajinski kadar, izazvalo razdor između Zelenskog i njegovog vojnog komandanta i na kraju dovelo do smene ovog poslednjeg.
Izuzetno popularni general Valerij Zalužni, koji je predvodio ukrajinsku odbranu u Kijevu, a kasnije u Hersonu, zamenjen je iskusnim generalom Oleksandrom Sirskim, ali je Kijev ostao s manje iskustva na bojnom polju. Dolina Donbasa i dalje je uglavnom pod ruskom kontrolom, a uprkos mobilizaciji i naporima za obuku, preokretanje situacije na ovim područjima je teško. U poslednjih šest meseci, ruske snage napreduju brzinom od nešto manje od dva kilometra dnevno—mnogo brže nego u prethodne dve godine.
Izgleda da je Kijev naučio na greškama iz prošlosti. Trenutni strateški izbor nije samo neophodan, već i presudan. Ako Ukrajina uspe da zadrži položaje u Kursku u naredna dva meseca i održi svoju odbranu na istoku, diplomatsko "nadmetanje" koje bi moglo uslediti s potencijalnim Trampovim predsedništvom moglo bi ponuditi poluge za obe strane.
Predstoji kritičan period koji zahteva odlučne vojne ishode. Rusija će neizostavno uzvratiti na ukrajinske napade, dodatno eskalirajući sukob. Sirene za vazdušne napade širom šest ukrajinskih oblasti naglašavaju ovu obnovljenu intenzivnost.
Mogućnost trećeg svetskog rata ponovo se pojavila kao tema rasprave, posebno u Evropi. Iako podaci i analize sugerišu da je takav ishod malo verovatan, nestabilnost situacije ne ostavlja prostora za sigurnost da se sukob neće oteti kontroli.
(Telegraf.rs)