Poraz Amerike u Vijetnamu mogao bi da bude ključan deo strategije za pobedu Ukrajine protiv Rusije
Ukrajina može poraziti Rusiju ako ona i njeni zapadni saveznici nauče iz neuspeha Amerike u Vijetnamskom ratu, tvrdi ukrajinski stručnjak za bezbednost.
Taj rat ima sličnosti sa današnjom borbom Ukrajine, prenosi "Business insider". Vojinici Severnog Vijetnama su osujetili superiornu američku vatrenu moć strategijama podržanim masivnom vojnom pomoći SSSR i Kine.
Preporučujemo
Papa Franja odlučio da bude sahranjen u jednostavnom drvenom kovčegu: Odabrao i mesto gde će počivati
Kladionice počele da primaju opklade da li će doći do nuklearnog udara: Malo njih zaokružuje najgoru opciju
Ovo predstavlja osnovu kako bi Ukrajina mogla prisiliti Rusiju na mir u roku od dve godine, tvrdi Oleksandar V. Daniljuk, bivši visoki ukrajinski bezbednosni zvaničnik, sada analitičar britanskog instituta "Royal United Services Institute" (RUSI).
"Primer Vijetnamskog rata je važan prvenstveno zato što je pobeda Ukrajine moguća samo ako se ruske trupe povuku sa njene teritorije", napisao je Daniljuk u eseju za RUSI.
"Stvaranje uslova pod kojima Rusija ne može i ne želi da nastavi rat, a samim tim je prisiljena da napusti Ukrajinu, treba da bude strateški cilj pro-ukrajinske koalicije".
Daniljuk pripisuje neuspeh Amerike u Vijetnamu "dugotrajnoj višedimenzionalnoj strategiji Sovjetskog Saveza, od čije je pomoći bila potpuno zavisna".
Sovjeti i Kinezi su Hanoju obezbedili obilje oružja i druge pomoći, uključujući protivvazdušno naoružanje za neutralisanje američke nadmoći u vazduhu. Sovjeti su poslali 15.000 vojnih stručnjaka, dok je Kina poslala 320.000 ljudi koji su obavljali uglavnom logističke i druge prateće zadatke, oslobađajući Severnovijetnamske snage za borbene operacije.
Istovremeno, teret rata postao je neizdrživ za američku ekonomiju. Administracija Lindona Džonsona odbila je da poveća poreze ili smanji socijalne programe, što je dovelo do deficita i inflacije. Antiratni protesti - delom podstaknuti i finansirani od strane komunističkog bloka - i zamor javnosti od rata naterali su administraciju Ričarda Niksona da povuče američke trupe.
Daniljuk priznaje da se situacija Ukrajine u mnogim aspektima razlikuje od Severnog Vijetnama. Ukrajini nisu potrebne savezničke trupe da odbije agresiju, nije tehnološki zaostala zemlja, i dokazala je da ne samo da može koristiti već i proizvoditi najsavremenije vrste oružja".
Međutim, Daniljuk veruje da ključ za poraz ruske invazije leži u višeslojnoj strategiji koju je Sovjetski Savez primenio u Vijetnamu.
Prvi korak te strategije bio bi "stabilizacija fronta i onemogućavanje uspešnih ofanzivnih akcija ruskih trupa". To zahteva zaustavljanje napada ruskih "klizećih bombi" koje nanose ogromne gubitke ukrajinskim položajima.
Daniljuk predlaže da Zapad obezbedi više lovaca naoružanih raketama dugog dometa, poput švedskih "Gripen" aviona s Meteor raketama, kako bi se oborili ruski avioni pre nego što ispuste bombe.
Ekonomski, Daniljuk sugeriše da Zapad treba da obori cene nafte kako bi iscrpeo ruski ratni napor, pozivajući se na kolaps Sovjetskog Saveza, delimično uzrokovan padom cena nafte 1980-ih. Takođe, ukazuje na važnost podrške antiratnom sentimentu u Rusiji, uprkos represiji Putinove vlasti.
Zaključujući, Daniljuk upozorava da bi bez strategije koja bi primorala Rusiju da okonča rat, ishod mogao biti iscrpljivanje Ukrajine i Zapada, dok bi Moskva ostvarila svoje ciljeve.
(Telegraf.rs)