I Rusija i Ukrajina šalju signale o pregovorima, Erdogan ima plan od tri važne tačke!

Situacija se u ratu u Ukrajini intenzivira, obe strane žele ga, kako kažu, tokom 2025. godine završiti - Ukrajina se sve teže brani, a Rusijuu sledećoj godini, prema svim ekonomskim predviđanjima, očekuje kriza, pa moguće i recesija. I ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u intervjuu ukrajinskom radiju Suspilne rekao da "sve treba učiniti da se rat završi diplomatskim putem u 2025. godini".

Iako su im stajališta još dijametralno suprotna i jedni i drugi šalju signale o spremnosti na pregovore, pogotovo jer su evidentno i jedni i drugi u "strahu" od najavljenog "mirovnog predloga" nepredvidivog novog američkog predsednika Donalda Trampa.

Preporučujemo

No, eskalacija sukoba je na delu - u rat se na stranu Rusije uključila Severna Koreja koja je osim oružja poslala i vojsku, pa čak nije bitna njihova učinkovitost, ali je sama ta činjenica donela preokret i rat učinila međunarodnim sukobom.

Zbog toga je odlazeći predsednik SAD-a Džo Bajden, nakon dugo razmišljanja, odobrio Ukrajini da njihovim dugometražnim projektilima ATACMS mogu da gađaju ruske vojne ciljeve u dubini ruske teritorije (neki tvrde da se to odnosi samo na Kursku oblast). Putin je na to rekao da to znači "mešanje NATO u rat" (o Severnokoreancima ne govori) te je, kako se i očekivalo, potpisao i potvrdio novu rusku nuklearnu doktrinu koja predviđa preventivne nuklearne udare, ali i napade na zemlju koja ne poseduje nuklearno oružje, a koja bi imala "podršku nuklearnih sila".

I u svetlu svih tih događanja, koji sada nakon tačno hiljadu dana rata pokazuju da rat protiv Ukrajine ulazi u fazu kulminacije, dolazi i mirovni predlog (prilično na tragu plana Donalda Trampa) od turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji bi trebao da ga predstavi na samitu G20 koji se održava u Brazilu.

Naime, Erdogan je uspeo sve ovo vreme da ostane "prijatelj" i Kijevu i Moskvi, a da mu nijedna strana to ne uzima za zlo. Verovatno je upravo zato Erdogan smatrao da ima "pravo" na svoj predlog. On sadrži, prenosi agencija Blumberg, tri važne tačke - zamrzavanje sukoba po liniji fronta koja je duga gotovo 1.300 kilometara, uvođenje "mirovnih snaga", a Kijev bi kao ustupak "zamrznuo" svoje zahteve za članstvom u NATO na 10 godina (Tramp, podsetimo, predlaže 20 godina), ali bi zato Ukrajina dobila garancije da će i dalje dobijati vojnu pomoć. Turske vlasti ovaj pristup smatraju najrealnijim, iako priznaju da će Ukrajina teško prihvatiti ovaj predlog, a i Moskva već šalje jasnu poruku da je za nju to neprihvatljivo.

Ruski list RBK piše da bi turski zvaničnici hteli da odgode raspravu o dugoročnoj sudbini teritorije i da se fokusiraju na osiguranje stabilnog prekida vatre, iako je i sam Erdogan često govorio da Turska podržava "teritorijalni integritet Ukrajine", a naročito se to odnosi na Krim.

Naime, ne treba zaboraviti da u Turskoj živi velika, te politički i ekonomski uticajna zajednica krimskih Tatara koji su do 1946. godine, kada ih je tadašnji ruski vođa Josif Staljin "izmestio" i raselio u Sibir i Kazahstan (na njihova je mesta naselio etničke Ruse) bili većinsko stanovništvo Krima. Erdogan se nada, navodi Blumberg, da će uveriti Zelenskog da učestvuje u mirovnim pregovorima koji bi se održali u Istanbulu jer je "video obaveštajne podatke koji pokazuju da bi Ukrajina mogla da izgubi mnogo više teritorije tokom sledećih nekoliko meseci ako borbe ne prestanu".

Ipak, ruski mediji navode da bi njegov predlog mogle da podrže i neke članice EU i NATO, koje se pribojavaju dalje eskalacije i opasnosti od mogućeg sukoba između Rusije i NATO. Podsećanja radi, iz Kremlja su Trampov plan nazvali "apstraktnim", a za Erdoganov portparol Kremlja Dmitrij Peskov, kako ga prenosi moskovski Komersant, poručuje da je "nesprovodiv i a priori neprihvatljiv za rusku stranu" te ističe da Rusija nije promenila svoje uslove "mirovnog sporazuma" koje je letos izneo Vladimir Putin.

On je, podsetimo zatražio da se Ukrajina potpuno povuče iz Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporiške oblasti i da prizna pripajanje tih područja Rusiji (ta područja su u septembru 2023. godine aneksirana). Osim toga, Ukrajina se u potpunosti mora odreći svojih ambicija da pristupi NATOi da ima neutralni i beznuklearni status, a i Zapad mora "da povuče" sankcije koje je uveo Rusiji.

Dakle, to je Putinov predlog. Osim toga, ne jednom je rekao da Rusija neće pristati ni na kakve međunarodne snage u Ukrajini. Naime, to bi se u Rusiji, bolje reći u Kremlju, shvatilo kao poraz.

Ukrajina, podsetimo, insistira na povlačenju ruskih trupa i povratku na granice iz 1991. godine, odnosno onda kada je ostvarila, raspadom SSSR-a, svoju nezavisnost i kada je i Rusija priznala te granice kao neupite granice Ukrajine.

Iako se množe mirovni predlozi, zasad je teško verovati da će, u prvom redu Moskva prihvatiti nešto što u potpunosti ne ide njoj u prilog, a više je puta iz Moskve poručeno da se mirovni pregovori mogu održati "samo pod ruskim uslovima". Drugim rečima, to znači pod uslovima kapitulacije Ukrajine.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)