Isporuka dronova u Rusiju ide preko Kine? EU istražuje, nemačka ministarka kaže da će biti "posledica"
Savezna vlada u Nemačkoj pretpostavlja da je Kina ta koja pruža pomoć dronovima u ratu Rusije protiv Ukrajine što će, kako je istakla ministarka inostranih poslova Analena Berbok, imati posledice.
"Agresorski rat Rusije protiv Ukrajine je takođe napad na slobodu u Evropi i utiče na suštinske interese svih evropskih država", ističe ministarka.
Preporučujemo
Evo šta su maskirani lopovi ukrali iz Vindzora: Vilijam, Kejt i deca spavali dok se na imanju odvijala drama
Majka ubila sina (4): Strava u Beču
Služba iz EU je ranije potvrdila da trenutno ispituje da li se u Kini proizvode bespilotne letelice za rat Rusije, piše Bild.
"Primili smo izveštaje od obaveštajnih izvora o postojanju fabrike u Kini koja proizvodi bespilotne letelice koje se isporučuju Rusiji i koriste u ratu protiv Ukrajine", rekao je zvaničnik EU.
Trenutno rade na utvrđivanju toga da li postoji direktna saradnja Kine i Rusije u oblasti vojne opreme. Ako se to potvrdi, mogle bi biti uvedene sankcije.
Prema diplomatama, proizvodnja dronova u Kini je zajednički projekat Rusije, Kine i Irana. Kina je do sada odbacila te optužbe.
EU je već uvela sankcije Iranu zbog isporuke dronova i balističkih raketa Rusiji. Među pogođenima je i iranska državna avio-kompanija Iran Air. Na sastanku ministara spoljnih poslova u ponedeljak trebalo bi da bude odlučeno o daljem paketu kaznenih mera protiv Irana.
Podsetimo, milioni Ukrajinaca nedeljno jutro dočekali su uz zvuke ruskih dronova i raketa. Bio je to najveći ruski napad od kraja avgusta i prvi velikih razmera od završetka američkih predsedničkih izbora. Nakon ovih napada, američki predsednik Džo Bajden dozvolio je Ukrajini da s američkim raketama ATACMS gađa ciljeve daleko unutar Rusije.
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp je jednom obećao da će rat u Ukrajini rešiti za 24 sata, ali 120 raketa i 90 dronova kojima su Rusi napali ukrajinsku komunalnu infrastrukturu pokazuju da napori Rusije da potčine Ukrajinu ostaju nepromenjene. Vojska možda koristi vodu, struju i gas, ali je realnost da će u slučaju nestanka komunalnih usluga, najpogođeniji biti civili širom zemlje.
(Telegraf.rs)