Putin je s razlogom u panici, ovako izgleda kada zastrašujuće američko oružje krene u akciju: "Ovo je masakr!"

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena ukinula je ograničenja koja su dosad sprečavala Ukrajinu u korišćenju američkog oružja za napade duboko u ruskoj teritoriji, što predstavlja značajnu promenu američke politike u ukrajinsko-ruskom sukobu.

Ukrajina planira da izvede svoje prve dalekometne napade u nadolazećim danima, rekli su izvori, ne otkrivajući detalje iz sigurnosnih razloga. Prvi duboki udari verojatno će biti izvedeni pomoću raketa ATACMS, koje imaju domet i do 300 kilometara, prema izvorima.

Preporučujemo

A vojni analitičari su pre nekoliko meseci podelili snimke snimljene dronom na kojima se vidi kako u praksi izgleda kada se američkim taktičkim raketnim sistemima dugog dometa (ATACMS) gađaju ruske trupe. Isečak je na Iksu podelio volonter s GeoConfirmed, OSINT računom koji geolocira vizualni sadržaj iz rusko-ukrajinskog rata.

"Ukrajinski napad ATACMS-a, s četiri ATACMS-a, uključujući jedan neispravan, pogodio je rusko područje za obuku u Možnjakivki, Luhanska Oblast. Na temelju snimka gubici će biti značajni. 80 kilometara iza crte ratne linije", rekao je, deleći fotografije koje pokazuju učinak prvog udara.

Pretpostavlja se da je u tom napadu ubijeno više od 100 ruskih vojnika.

Video je tada podelio i ruski vojni analitičar Ian Matvev, koji je procenio da se potencijalni gubici kreću u desetinama.

"Ruski zvaničnici opet su izveli vojnike na obuku, da stoje u gomili pored kamiona. Ali su zaboravili da osim klastera HIMARS, ukrajinske oružane snage sada imaju i klaster ATACMS, koji lete još dalje", napisao je Matveev i komentarisao da se dogodio masakr ruskih vojnika.

Prvo su stizali tajno

Sjedinjene Američke Države su u aprilu počele tajno da snabdevaju Ukrajinu projektilima dugog dometa ATACMS. Podsećanja radi, već je 17. aprila tim raketama gađana vojna baza Džankoj na anektiranom Krimu, koji je oko 165 kilometara udaljen od ukrajinske ratne linije.

Projektili su, navodi BBC, bili uključeni u paket vojne pomoći Ukrajini vredan 300 miliona dolara koji je odobren 12. marta, prema izvoru Rojtersa koji je želio da ostane anoniman. Nije precizirao koliko je tačno projektila poslato. I, konačno, 24. aprila Stejt Department potvrdio je isporuku projektila dugog dometa Ukrajini.

"SAD je poslao u Ukrajinu rakete dugog dometa ATACMSkoje će koristiti samo na ukrajinskoj teritoriji, odnosno neće njima smeti da se gađa ruska teritorija", saopštio je tada Stejt Department.

Doduše, tu su Amerikanci mislili na međunarodno priznate granice Ukrajine, a ne na ono što Rusija smatra svojom teritorijom, poput Krima i Donbasa, koje je proglasila svojim područjem.

Putinove pretnje

Rusija je ranije upozorila da će korak prema popuštanju ograničenja ukrajinske upotrebe američkog oružja smatrati velikom eskalacijom.

Putin je pre nešto manje od mesec dana rekao da Moskva smišlja različite načine odgovora ako Sjedinjene Američke Države i njene saveznice u NATO-u dozvole Ukrajini da upotrebi zapadno oružje dugog dometa za udare duboko u Rusiji.

- (Rusko ministarstvo obrane) razmišlja o tome kako odgovoriti na moguće udare dugog dometa na rusku teritoriju, ponudiće niz odgovora - rekao je Putin novinaru državne televizije Pavelu Zarubinu.

Na pitanje Putinu jesu li zemlje NATO-a čule njegove prethodne izjave da bi takav potez države, koje opskrbljuju Kijev raketama dugog dometa, uvukao u rat, Putin je rekao: "Nisu mi ništa rekli o tome, ali se nadam da su čuli. Jer, naravno, i mi ćemo morati da donesemo neke odluke za sebe".

Putin je rekao i da je malo rano govoriti o tome kako tačno, kada i gde će Rusija odgovoriti, ali da će Moskva, ako budu odobreni udari dugog dometa, morati da odgovori primereno.

Šta je ATACMS?

ATACMS je dalekodometni, visokoprecizno vođeni balistički raketni sistem, dometa od 300 kilometara, koji se može lansirati s mobilnih platformi kao što su lanseri raketa HIMARS.

Ove rakete su dizajnirane za napade na strateške ciljeve kao što su aerodromi, položaji raketa zemlja-vazduh, artiljerijske snage, komandne grupe ili komunikacijske tačke.

Što se tiče raketa, dosežu visinu leta između 50 i 65 kilometara. Ova visina omogućava raketama da izbegnu većinu odbrambenih sistema zemlja-vazduh, zadržavajući pritom preciznost neophodnu za izvođenje napada.

Brzina rakete dostiže 3.700 kilometara na sat, dok je njena dužina četiri metra. Težina bojeve glave procenjuje se na 160 do 560 kilograma.

Usmeravanje rakete se vrši putem navigacije i uz pomoć GPS sistema.

Raketa koristi čvrsto gorivo, što je čini pogodnom u različitim okruženjima, dok se oslanja na bojevu glavu koja generiše eksploziju čiji je intenzitet ekvivalentan eksplozivnoj sili od 228 kilograma TNT-a.

Kopnene snage Sjedinjenih Američkih Država poseduju ovu raketu od 1990. godine, a sistem je lansirao 450 raketa tokom invazije na Irak 2003. godine, dok je 560 raketa lansirano u nekoliko ratova tokom 2015. godine.

U SAD-u je dostupan ograničen broj ATACMS-a, jer je Lokhed Martin, kompanija koja ga je razvila, proizvela samo oko 4.000 ATACMS-a od početka proizvodnje, piše Al Džazira.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)