Šta nakon kraha vladajuće koalicije u Nemačkoj? Svi čekaju izbore, a ovaj političar može najviše da profitira

Usred svih komešanja oko američkih predsedničkih izbora prošle nedelje, mnogi su propustili detalje u vezi sa još jednom značajnom vesti- raskidom vladajuće koalicije u Nemačkoj.

Samo nekoliko sati nakon što je postalo jasno da je Donald Tramp pobedio na izborima u SAD, nemački kancelar Olaf Šolc se pojavio pred kamerama kako bi na dramatičan način objavio raskid trostrane koalicije.

Preporučujemo

Njegova najava pokrenula je niz događaja koji će dovesti do vanrednih izbora u Nemačkoj u narednih nekoliko meseci, iako tačan datum još uvek nije jasan.

Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), Zeleni i Slobodna demokratska stranka (FDP) predložili su 23. februar kao datum za održavanje prevremenih parlamentarnih izbora, a malo je verovatno da će se predsednik Frank-Valter Štajnmajer, koji konačno odlučuje o datumu izbora, usprotiviti tom predlogu.

Zašto je pala vladajuća koalicija?

Nemačka trostranačka vladajuća koalicija, koju čine Socijaldemokratska partija (SPD) i Zeleni na levoj strani političkog spektra i fiskalno konzervativna Slobodna demokratska partija (FDP) na desnom centru, nikada nije bila savršeni spoj. I SPD i Zeleni favorizuju snažnu mrežu socijalne sigurnosti i velike investicije za ubrzavanje ekonomskog rasta i tranzicije zelene energije, dok sa druge strane FDP veruje u manje vlade i manju potrošnju.

Možete da se zapitate zašto se ova trijada uopšte spojila. Dobro pitanje! Jednostavno rečeno, nije bilo mnogo opcija, posebno kada uzmemo u obzir sve više rascepkani politički pejzaž Nemačke, pošto je uspon partija početnika otežao formiranje velikih partija, SPD i konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) dvopartijske koalicione vlade.

Fragmentacija se pogoršala usponom stranke krajnje desnice Alternativa za Nemačku (AfD), koja se sada nalazi na drugom mestu na nacionalnom nivou, a nastaviće se sa dolaskom nove populističke levice Alijanse Sare Vagenkneht (BSV).

Posleratna Nemačka nije imala mnogo iskustva sa većim koalicijama (Šolcova pala trijada bila je prva trosmerna alijansa u više od šest decenija), ali tekuća podela može takve koalicije, koje imaju tendenciju da budu nestabilnije, da učini novom normom.

Ključni trenutak u ranom raspadu Šolcove koalicije dogodio se pre godinu dana, kada je nemački Vrhovni sud doneo presudu kojom je okončano rešenje koje je vlada koristila da troši novac bez kršenja ustavne "kočnice duga" zemlje. Da bi zaobišla te samonametnute fiskalne strikture, Šolcova koalicija se oslanjala na mrežu "posebnih fondova" van glavnog budžeta. Sud je ovu praksu smatrao nezakonitom. Time je stvorena rupa od 60 milijardi evra u saveznom budžetu u tom procesu.

Nakon toga, Šolcova koalicija, koja se u velikoj meri oslanjala na slobodan protok novca nije dugo potrajala. Lider FDP Kristijan Lindner i njegove partijske kolege su više puta pretili da će povući koaliciju i nametnuti nove izbore. Prošle srede uveče, Šolc je pobedio Lindnera tako što ga je otpustio, što je navelo FDP da napusti koaliciju.

Kada će se održati izbori?

To je pitanje od 64.000 dolara.

Nemačka, koja je oprezna da se ne ponovi nestabilnost Vajmarske republike s početka 20. veka, ne olakšava održavanje vanrednih izbora. Pre nego što se to dogodi, Šolc mora da raspiše (i izgubi) glasanje o poverenju u Parlamentu, što je ishod koji je gotovo siguran. Nemačkom predsedniku bi tada bilo dozvoljeno da raspusti Parlament u roku od 21 dan. Vanredni izbori će uslediti u narednih 60 dana.

Najveće pitanje u nemačkoj politici danas je kada će Šolc pozvati na glasanje o poverenju. Nakon što je otpustio Lindnera na nacionalnoj televiziji, kancelar je rekao da namerava da nastavi da vlada sa manjinskom vladom do 15. januara, kada će održati glasanje o poverenju koji će dovesti do novih izbora do kraja marta.

Međutim, nakon što je predložio ovaj vremenski okvir, njegovi politički protivnici su tražili da drastično ubrza raspored.

Fridrih Merc, lider CDU i verovatno sledeći nemački kancelar, na osnovu trenutnih anketa, pozvao je Šolca da obezbedi izbore pre nego što Tramp preuzme dužnost u SAD 20. januara, tvrdeći da trenutna situacija zahteva da se požuri.

"Jednostavno ne možemo sebi da priuštimo da imamo vladu bez većine u Nemačkoj nekoliko meseci", rekao je on.

Za oba lidera postoji jasna politička kalkulacija. CDU bi raniji izbori omogućili da iskoristi svoju relativno snažnu trenutnu podršku i dalo bi svojim protivnicima manje vremena za obnovu.

Šolc, u međuvremenu, želi još vremena kako bi poboljšao šanse svoje stranke. Njemu je plan da donese neke popularne zakone za očuvanje i jačanje socijalnih beneficija.

U nedeljnom televizijskom intervjuu, Šolc je izgleda pokleknuo pred pritiscima i rekao da je spreman da održi glasanje o poverenju pre Božića. Međutim, to je još prekasno za Merca.

Ko će pobediti na izborima?

Mercova CDU i njihova konzervativna bavarska sestrinska partija, Hrišćansko-socijalna unija (CSU), trenutno vode u anketama sa velikom razlikom, sa podrškom od 32 odsto, i verovatno će predvoditi bilo koju buduću koalicionu vladu. Šolcov SPD je, s druge strane, treći sa 16 odsto, odmah iza krajnje desničarske AfD.

Pošto je CDU obećao da neće formirati saveznu koaliciju sa AfD-om, gotovo je izvesno da će formirati koaliciju sa Šolcovim SPD-om (koji bi do tada mogao da ima novog lidera). Na osnovu trenutnih anketa i političke fragmentacije zemlje, konzervativcima i SPD-u će možda biti potrebna treća stranka sa kojom bi mogli da oforme koaliciju.

Dva glavna kandidata su Zeleni i FDP. Zeleni, koji trenutno imaju oko deset odsto glasova, postali su omiljena meta konzervativaca zbog njihove politike o imigraciji i klimi. FDP bi bila bolja opcija za konzervativce, ali ne toliko za SPD, iz očiglednih razloga. Osim toga, FDP sada ima 4 odsto podrške i nalaze se ispod cenzusa.

Ukoliko ne prođu cenzus, svakako neće moći da uđu u vladajuću koaliciju.

Kako god da se situacija podesi, sledeća koalicija bi mogla da bude isto lomljiva kao i prethodna.

(Telegraf.rs)