"Paks Amerikana" se okončava sa drugim Trampovim mandatom: Svet 20. januara 2025. ulazi u eru neizvesnosti

Drugi mandat Donalda Trampa u Beloj kući i definitivno će označiti kraj "Paks Amerikana" (Američkog mira), koji u doslovnom prevodu označava period relativnog mira u svetu izazvanog globalnom dominacijom SAD.

"Paks Amerikana" uglavnom označava period 20. i početak 21. veka, a zasniva se na principu Rimskog carstva (Senatus Populusque Romanus "SPQR" - Senat i narod Rima), prema kome su Rimljani verovali da su teritorije pod njihovom upravom povlašćene jer uživaju mir i blagostanje, koje garantuju snaga i uticaj Rimskog carstva.

Preporučujemo

Da povratak Trampa u Belu kuću označava kraj perioda dominacije SAD na svetskoj globalnoj sceni smatra Ivo Dalder, bivši američki ambasador pri NATO, koji je ujedno i prvi čovek Saveta za globalna pitanja iz Čikaga, kao i domaćin podkasta "Svetski pregled sa Ivom Dalerom".

On je avoju analizu, koja je privukla veliku pažnju javnosti, svega nekoliko dana posle predsedničkih izbora u SAD, objavio na portalu "Politico".

Donald Tramp je prvi američki predsednik još od Grovera Klivlenda 1893. koji je osvojio drugi mandat i to nakon što je poražen na izborima posle prve četiri godine provedene u Beloj kući.

Trampova pobeda je ubedljiva, pomogao je republikancima da preuzmu kontrolu nad Senatom i najverovatnije će uspeti da zadrže kontrolu nad Predstavničkim domom. To će dovesti do toga da će jedna stranka kontrolisati sve tri grane vlasti. Tramp će zbog toga imati odrešene ruke da sprovodi politiku koju je najavio u kampanji.

"Vladaću koristeći jednostava moto. Obećanja data, obećanja ispunjena", rekao je Tramp.

A on je dao brojna obećanja

Najavio je da će biti diktator od prvog dana. Da će deportovati 15 miliona ilegalnih imigranata, da će na svoje kritičare poslati vojsku, da će se obrušiti na novinare i ministarstvo pravde, kao i da će uvesti test lojalnosti za civilne službenike i okončati postupke koje protiv njega vode federalna tužilaštva.

Za sve to vreme on će imati zaštitu Vrhovnog suda, koji je ranije ove godine već doneo odluku da predsednik ne može biti krivično gonjen za dela koja je počinio dok je bio na funkciji.

Više je nego upitno da li je većina amerikanaca u utorak glasala za ova Trampova obećanja. Umesto toga, većina je glasala za čoveka koji je lagao o krađi na prošlim izborima, podstakao pobunu i bio osuđen po 34 tačke optužnice...

Bilo je to isto raspoloženje protiv aktuelnog predsednika, koje je ove godine srušilo mnoge vlade širom sveta. Od Velike Britanije do Južne Afrike, Indije do Francuske, birači su kažnjavali svoje lidere na biralištima.

A sada je ovaj talas protiv vladajuće garniture zahvatio SAD, hranjen pre svega inflacijom i nekontrolisanom imigracijom. Više od polovine današnjeg američkog stanovništva rođeno je nakon poslednje velike inflacije kasnih 1970-ih i ranih 1980-ih.

Do sada, nikada nisu iskusili skokove u cenama stanova, namirnica i još mnogo toga. Dodajte tome opšti osećaj da je imigracija izmakla kontroli i da su mnogi od njih upravo glasali za izbacivanje klošara. Svi oni nužno ne vole Trampa niti se čak slažu sa njegovom politikom, ali žele promene.

Međutim, njihov izbor će imati posledice. A Trampov povratak na vlast imaće velike posledice po SAD i svet u celini. Trampov povratak bi mogao da ima pogubna uticaj po američku demokratiju. On bi mogao da ispuni sva svoja obećnja.

Šta će to značiti za ostatak sveta?

U prvom mandatu Tramp je jasno stavio do znanja da ne mari za uglogu Vašingtona kao globalnog lidera na svetskoj sceni, kao što su to radili njegovi prethodnici. On ne veruje u liderstvo, on veruje u pobede.

Ipak, svet je kakav poznajemo posle 1945. godine izgrađen na ideji američkog vođstva - Paks Amerikana je trebalo da odvrati neprijatelje i ohrabri saveznike, izgradi prosperitet otvaranjem tržišta i ohrabri protok robe, kapitala, ljudi i ideja, kao i da obezbedi slobodu, demokratiju i vladavinu prava.

Bilo je to globalno liderstvo koje je proizvelo NATO i druge saveze, pomoglo u sposleratnoj izgradnji Evrope i Azije i otvoril put stvaranju svetske trgovinske organizacije.

Američki neprijatelji dugo su se opirali ovoj jedinstvenoj globalnoj ulozi SAD. Sovjetski Savez je podlegao svojim unutrašnjim protivrečnostima, a Kina je na kraju shvatila da mora da se integriše u globalnu ekonomiju kako bi svoje građane izvukla iz siromaštva.

Čak i tako, Moskva i Peking su se dugo ljutili na rukovodstvo Vašingtona, a proteklu deceniju su pokušavali da mu se suprotstave i potkopaju. Sada će im se možda ispuniti želja.

Tramp nije zainteresovan da održi "Paks Amerikana" na način na koji je to bilo 14 njegovih prethodnika. On dugo gleda na saveze kao na reket za zaštitu, gde je vrednost partnerstva za SAD koliko se plaća, a ne mir i sigurnost koje pruža.

On ne veruje u trgovinu ili otvorena tržišta, već se zalaže za nametanje užasavajućih carina na američki uvoz do nivoa koji je poslednji put viđen 1930-ih, čak i ako svi ekonomisti veruju da će to doneti ekonomsku katastrofu.

I daleko od toga da pokazuje interesovanje za odbranu demokratije i vladavine prava, on se duboko divi i traži zajednički cilj sa moćnicima koji se protive i jednom i drugom. Kraj "Paks Americana" imaće duboke posledice.

Kao prvo, transformacija evropskog bezbednosnog okruženja će sada biti potpuna. Ruska invazija na Ukrajinu već je pokazala ludost oslanjanja na jeftini ruski gas za napajanje ekonomija. Okretanje Kine ka većoj ekonomskoj samodovoljnosti pokrenulo je ozbiljna pitanja o oslanjanju na izvoz na svoje rastuće tržište za rast.

A sada, kada se SAD okreću od saveza, kontinent će biti primoran da postane ozbiljan po pitanju sopstvene odbrane. Da li će to učiniti, zavisiće, naravno, od njih, ali malo je verovatno da će Vašington biti od velike pomoći.

U međuvremenu, u Aziji, zemlje koje žive u senci ambicioznije Kine moraće da odluče da li će pronaći nove načine da uravnoteže rastuću moć Pekinga ili će se bliže uskladiti sa njom. I mnoge nacije na globalnom jugu će kratkoročno uživati u većoj slobodi manevara - iako će možda doći i do naglog povećanja zahteva Kine i Rusije prema njima.

"Paks America" će se zvanično završiti 20. januara 2025, kada Donald Tramp bude inaugurisan za 47. predsednika SAD. Amerika i svet će biti veoma različiti nakon toga.

(Telegraf.rs)