Šta pobeda Donalda Trampa znači za Kinu: Hoće li Si Đinping patiti ili slaviti?

Kina se sprema za nešto što bi moglo biti nestabilan i veoma nepredvidiv put u svom rastućem rivalstvu velikih sila sa Sjedinjenim Državama, a nakon što je Donald Tramp pobedio na izborima u Americi i napravio istorijski politički povratak.

Njegov povratak mogao bi da donese carine do čak 60 odsto na kinesku robu, što bi moglo da uništi ekonomski rast u drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji i poremeti globalne lance snabdevanja, ali donosi i više kontrole tehnologije i vatrenu retoriku o Pekingu, povećavajući napetost u ionako teškim odnosima između supersila.

Preporučujemo

Ali Trampov protekcionistički trgovinski stav i transakcijski pristup spoljnoj politici takođe mogu oslabiti saveze SAD i globalno liderstvo, predstavljajući mogućnosti Pekingu da popuni prazninu u povlačenju Amerike i oblikuje alternativni svetski poredak.

"Trampov povratak na vlast će sigurno doneti veće mogućnosti ali i veće rizike za Kinu. Da li će biti jedno ili drugo, zavisi od toga kako će dve strane sarađivati", kaže za CNN Šen Dingli, politički analitičar iz Šangaja.

Zvanično, Kina je pokušala da pokaže neutralan stav o Trampovoj pobedi. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u sredu da "poštuje odluku Amerike".

Kineski lider Si Đinping je juče čestitao Trampu na pobedi. Poznato po naklonosti prema autokratama, Tramp je redovno podilazio Siju i nazivao kineskog lidera "veoma dobrim prijateljem", čak i kada su američko-kineski odnosi kopnili pod njim.

Si je novoizabranom predsedniku rekao da Kina i Amerika "mogu naći pravi put" i "slagati se u novoj eri", prema saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Kine.

Međutim, ispod mirne spoljašnosti, Peking se vrlo verovatno priprema za udar i nesigurnost.

"Tramp je veoma nestalna osoba. Ostaje da se vidi da li će i u kojoj meri sprovoditi politiku koju je obećao tokom predizborne kampanje i da li će se pridržavati svoje agende iz prvog mandata", rekao je Liu Dongšu, docent za međunarodne poslove na Gradskom univerzitetu u Hong Kongu.

Tokom Trampovog prvog mandata, populista koji je obećavao da će "Ameriku ponovo učiniti velikom" pokrenuo je težak trgovinski rat sa Kinom, nagazio je telekomunikacionog giganta Huavej iz razloga nacionalne bezbednosti i okrivio Peking za pandemiju kovida-19. Do kraja njegovog prvog mandata, bilateralni odnosi su pali na najnižu tačku u decenijama.

Ovoga puta, Tramp je u toku kampanje zapretio da će uvesti carine od 60% na svu robu proizvedenu u Kini i ukinuti njen status "trajnih normalnih trgovinskih odnosa", što je Kini dalo najpovoljnije trgovinske uslove sa SAD više od dve decenije.

Ova kaznena mera, ako se sprovede, mogla bi zadati udarac ekonomiji koja je već opterećena imovinskom krizom, smanjenom potražnjom potrošača, padom cena i rastućim dugovima lokalne samouprave.

Investiciona banka Macquarie procenjuje da će carine na visokih 60 odsto verovatno smanjiti rast zemlje za puna dva procentna poena, što bi bilo nešto manje od polovine očekivane stope ekonomske ekspanzije Kine tokom cele godine od 5%.

"Trgovinski rat 2.0 mogao bi da prekine kineski model rasta, u kojem su izvoz i proizvodnja bili glavni pokretač rasta“, smatra Lari Hu, glavni kineski ekonomista u Macquarie.

Činilo se da su investitori predvideli ovaj ishod pošto se Trampova prednost nad potpredsednicom Kamalom Haris povećala u sredu, što je izazvalo nagli pad kineskih akcija i juana.

Carine deluju kao porez na uvoz, i nanosi štetu potrošačima u zemlji koja ih nameće, kao i preduzećima koja se oslanjaju na uvezene sirovine i repromaterijale za proizvodnju gotovih proizvoda. Značajna eskalacija globalnih trgovinskih tenzija verovatno će naneti bol ne samo Kini i SAD, već i drugim zemljama uključenim u globalne lance snabdevanja.

Za razliku od svojih republikanskih prethodnika koji su poticali iz establišmenta, Tramp ima nestalan i nekonvencionalan pristup kreiranju politike, što doprinosi osećaju neizvesnosti u Pekingu.

"Tramp je svoj prvi mandat započeo kao entuzijastičan obožavalac Si Đinpinga, pre nego što je uveo carine, a zatim ocrnio Peking tokom pandemije“, rekao je Danijel Rasel, potpredsednik za međunarodnu bezbednost i diplomatiju na Institutu za politiku društva Azije.

Zato će, smatra, Peking novoizabranom predsedniku prići sa oprezom.

"Istraživaće kako bi utvrdili kakvog Trampa da očekuje i gde bi moglo biti mogućnosti za eksploataciju", dodao je Rasel, koji je ranije bio glavni savetnik za Aziju bivšeg predsednika Baraka Obame.

Izazovi i prilike

Ali Trampova agenda "Amerika na prvom mestu" i transakcioni pogled na svet mogu da idu i na ruku Pekingu, smatraju stručnjaci.

"Iako je Peking duboko zabrinut zbog nepredvidivosti Trampove politike prema Kini, podseća sebe da izazovi donose i prilike", kaže za CNN Tong Zao, viši saradnik u Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir.

"Uprkos strahovima od ponovnog trgovinskog rata, Peking veruje da bi Trampova oštra tarifna politika bila duboko nepopularna u Evropi, što bi Kini dalo šansu za jačanje ekonomskih veza sa Evropom i suprotstavljanje naporima SAD da intenziviraju tehnologiju i razdvajanje lanca snabdevanja između Kine i zapadnih zemalja", rekao je on.

Trampova dugogodišnja odbojnost prema NATO-u (ranije je rekao da neće braniti saveznike NATO-a koji ne potroše dovoljno na odbranu od budućeg napada Rusije), kao i šire međunarodne saveze i institucije, takođe preti da oslabi američke saveze koje je odlazeći predsednik Džo Bajden pažljivo negovao da bi se  suprotstavio pretnjama Kine u usponu.

To bi na neko vreme donelo olakšanje Pekingu, koji je sve više iritiran onim što vidi kao strategiju Vašingtona da okruži i obuzda Kinu "azijskim NATO-om".

Potencijalni zaokret Amerike ka unutra pod Trampom takođe će biti dobrodošla vest za Si Đinpinga, koji je pojačao napore da preuzme vođstvo na globalnom jugu i izgradi novi svetski poredak kojim više ne dominira Zapad.

Šta je sa Tajvanom i Rusijom?

Peking će možda tražiti načine da iskoristi Trampovu sklonost sklapanju poslova, uključujući i pitanje Tajvana. Kineska vladajuća Komunistička partija ostrvo vidi kao svoje, iako ga nikada nije kontrolisala.

Za vreme prethodne Trampove administracije, u kojoj su bili kineski jastrebovi, SAD su pojačale podršku Tajvanu kroz povećanu prodaju oružja i diplomatske posete. Ali nedavni komentari bivšeg lidera podstakli su zabrinutost oko američke posvećenosti demokratskom ostrvu.

Tokom kampanje, Tramp je optuživao Tajvan da je "ukrao" industriju čipova od SAD i rekao da samoupravna demokratija treba da plati SAD za zaštitu.

Stručnjaci kažu da je Tajvan organski razvio sopstvenu industriju poluprovodnika kombinacijom predviđanja, napornog rada i ulaganja. A ostrvo je kupilo ogromnu većinu svog naoružanja od američkih proizvođača tokom poslednjih decenija. Ali Trampova retorika u kampanji je ipak nagovestila transakcijskiji pristup Tajvanu.

U intervjuu za Wall Street Jouranl, Tramp je na pitanje da li bi upotrebio vojnu silu protiv blokade Tajvana od strane Kine, rekao da do toga neće doći jer ga je Si poštovao i zna da je "lud". Umesto toga, rekao je da će uvesti carine od 150 do 200 odsto Pekingu.

"Sa Trampovim relativno manjim interesima da brani Tajvan, Peking bi mogao da traži veće koncesije od Vašingtona kada je u pitanju Tajvan, koristeći i pozitivne podsticaje i prinudu da nateraju Sjedinjene Države da smanje svoju vojnu i političku podršku Tajvanu“, rekao je Žao.

Tramp, koji se hvalio da ima odlične odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dao je komentare koji sugerišu da bi SAD mogle da izvrše pritisak na Ukrajinu da sklopi primirje sa Rusijom.

Iako bi okončanje žestokog rata u Ukrajini moglo da otkloni ključnu bolnu tačku u odnosima Kine i Evrope, moglo bi i da zakomplikuje usklađivanje Moskve sa Pekingom, koje se produbilo od invazije Rusije, rekao je Liu sa Gradskog univerziteta u Hong Kongu.

"Ako se SAD i Rusija zbliže, to bi moglo da stvori jaz između Rusije i Kine i zabije klin između njih", rekao je Liu.

"Iz svega što je rekao, jasno je da Tramp smatra Kinu, a ne Rusiju, kao glavnog protivnika", dodao je Liu.

Putin je sino' čestitao Trampu na pobedi na izborima, rekavši da je spreman za saradnju sa SAD. Obraćajući se na političkom forumu u Sočiju u Rusiji, Putin je rekao da Trampovi komentari u kampanji o okončanju ukrajinskog rata i obnavljanju odnosa sa Rusijom "u najmanju ruku zaslužuju pažnju".

Na pitanje da li je voljan da razgovara sa Trampom, Putin je odgovorio: "Da, jesmo. Spremni smo".

Nedugo potom stigla je i poruka od Trampa: Mislim da ćemo razgovarati"...

(Telegraf.rs)