Evo zašto su Latinoamerikanci glasali za Trampa: Zaista je jednostavno, koalicija radničke klase

Donald Tramp je ostvario odlučujuću pobedu na izborima nad Kamalom Haris, podržan od strane birača na koje su se demokrate ranije oslanjale.

Novi republikanski predsednik pokazao je snagu među belom radničkom klasom, koja ga je prvi put dovela u Belu kuću 2016. godine, a sada je dobio ogromnu podršku latinoameričkih birača i ostvario bolji rezultat među mlađim Amerikancima, naročito muškarcima.

Preporučujemo

Među latinoameričkim biračima, koji su decenijama bili ključni deo demokratske baze, Tramp je zabeležio ogroman skok od 14 procentnih poena u odnosu na izbore 2020. godine, prema izlaznim anketama.

Nigde Trampovo preoblikovanje biračkog tela nije bilo očiglednije nego u državama Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin - dragocenoj "plavoj zoni" koja je pomogla da Džozef Bajden pobedi 2020.

Ovoga puta, Tramp je pobedio u sve tri države, uništivši nade demokrata da Kamala Haris može da nađe put do pobede, uprkos ranim porazima te večeri u južnim državama Severnoj Karolini i Džordžiji.

U svom pobedničkom govoru na Floridi, Tramp je pripisao pobedu "najvećoj, najširoj, najjedinstvenijoj koaliciji" u istoriji Amerike.

"Došli su sa svih strana. Sindikalni, nesindikalni, Afroamerikanci, Latinoamerikanci. Imali smo sve, i bilo je prelepo", rekao je on.

U Pensilvaniji, najvažnijoj državi u borbi za predsedništvo, Tramp je imao veliku podršku od rastuće latinoameričke populacije.

Izlazne ankete su pokazale da su Latinoamerikanci u Pensilvaniji činili oko pet odsto ukupnog glasačkog tela. Tramp je dobio 42 odsto njihovih glasova, u poređenju sa 27 odsto kada mu je protivnik bio Bajden 2020.

Ankete će se menjati dok se glasovi broje, ali su generalno reprezentativne za izborne trendove.

U "latino pojasu" ove države industrijskom koridoru na istoku, koji se pomerio udesno u poslednja dva izborna ciklusa, neki birači su izjavili da nisu iznenađeni rezultatom.

"Jednostavno je, stvarno. Sviđa nam se kako su stvari bile pre četiri godine", rekao je Semjuel Negron, državni policajac u Pensilvaniji i član velike portorikanske zajednice u gradu Alentaunu.

Gospodin Negron i druge Trampove pristalice u sada već većinski latinoameričkom gradu, naveli su i druge razloge zbog kojih se njihova zajednica priklanja Trampu, uključujući društvena pitanja i percepciju da njihove porodične vrednosti sada više odgovaraju Republikanskoj partiji.

Najčešći faktor, međutim, bila je ekonomija - posebno inflacija.

"Ovde plaćate pet dolara za tuce jaja. Nekad je bilo jedan dolar, čak i 99 centi", dodao je Negron i nastavio:

"Mnogi od nas su, po mom mišljenju, progledali i shvatili da su laži demokrata da su stvari bile bolje. Shvatili smo da su stvari zaista bile bolje tada".

Pred izbore, ankete su takođe sugerisale da su mnogi Latinoamerikanci širom SAD i posebno u Pensilvaniji bili privučeni Trampovim predlozima da blokira migrante na američko-meksičkoj granici i uvede mnogo strože imigracione zakone.

Daniel Kampo, venecuelansko-američki građanin, rekao je da su ga Trampove tvrdnje o sveprisutnom "socijalizmu" podsetile na situaciju koju je ostavio u svojoj domovini.

"Razumem šta migranti napuštaju. Ali morate to učiniti na pravi način. Ja sam došao na pravi način", rekao je i nastavio:

"Stvari moraju biti urađene legalno. Mnogi od nas su bili zabrinuti da su granice jednostavno bile otvorene pod Bajden-Haris administracijom".

Kolektivno, pomak Latino birača ka Trampu, njegova podrška među belim radničkim slojem i rast podrške među glasačima bez završenog fakulteta generalno, stvorili su nepremostivu prepreku za kampanju Kamale Haris.

Ali Tramp je takođe poboljšao svoju poziciju u nekim iznenađujućim segmentima.

Bajden je 2020. imao prednost od 24 poena među biračima mlađim od 30 godina. Ovog puta, ta prednost je smanjena na samo 11 poena. I dok su crni glasači na nacionalnom nivou i dalje u velikoj meri podržavali Harisovu (85 odsto), Trampova podrška među tom demografskom grupom u Viskonsinu više je nego udvostručena, sa 8 odsto u 2020. na 22 odsto na ovim izborima.

Neka od najvažnijih bojišta u Viskonsinu bili su tri okruga koja okružuju Milvoki, poznata kao "Wow "okruzi – Vokeša, Ozak i Vašington. Harisova nije uspela značajno da poboljša Bajdenov udeo glasova iz 2020. u ovim predgrađima, dok je u ruralnim, belim delovima države, gde dominira Tramp, takođe zabeležila pad.

Preliminarni rezultati takođe pokazuju da Harisova nije dobila toliko glasova kao Bajden u najvećem i najraznovrsnijem gradu Viskonsina - Milvokiju.

Majkl Vagner, profesor na Univerzitetu Viskonsin-Medison, rekao je da njeni direktni apeli biračima radničke klase možda nisu imali mnogo uticaja s obzirom na nacionalnu političku klimu. 

Ted Diklier glasao je u vatrogasnoj stanici na periferiji malog grada Vokeša.

"Glasam za Trampa zbog granice, ekonomije i da više ne bude ratova", rekao je noseći kačket "Grin Bej Pejkersa".

"Videli smo ogromnu razliku kad je Tramp bio predsednik", rekao je on dodajući da ga je privukla Trampova podrška bivšim demokratama poput Roberta F. Kenedija Mlađeg i Talsi Gebard, za koje izgleda da će imati uloge u Trampovoj administraciji.

"Inflacija je veliki problem, i mislim da Kamala Haris to ne razume", rekao je.

Trampova ekonomska poruka na nacionalnom nivou pogodila je radničku klasu u saveznoj državi Mičigen.

Sa skoro svim prebrojanim glasovima, Tramp vodi u ovoj državi, koju je izgubio 2020, za oko 85.000 glasova. Povećao je svoj udeo glasova u ruralnim područjima, kao i u okrugu Makomb, gde žive mnogi radnici u predgrađima Detroita.

Jedan od njih, Nahim Udin, vozač za dostavu i bivši radnik u fabrici Forda, glasao je za Trampa jer veruje da će bivši predsednik oboriti cene.

"Otišao sam da kupim automobil  kamatne stope su vrtoglavo skočile. To je glavni razlog zašto sam glasao za njega".

(Telegraf.rs)