Zašto je pala vlada u Nemačkoj i šta sad sledi?

Vlada Nemačke doživela je krah, a "semafor koalicija" koju čine socijaldemokrate (SDP), zeleni i liberali (FDP) pukla je posle tri godine, a nakon dugih rasprava o tome kako da se zakrpi rupa od više miliona evra u budžetu za narednu godinu. Najveća ekonomija Evrope sada je ušla u vreme značajne nezivesnosti.

Da je koaliciji kraj znalo se kada je sinoć stigla vest da je nemački kancelar Olaf Šolc (SDP), najurio svog ministra finansija Kristijana Lindnera, lidera FDP-a. Svemu su prethodila višemesečna neslaganja oko budžeta.

Preporučujemo

Šolc želi da poveća potrošnju zaduživanjem, navodeći uticaj ruske invazije na Ukrajinu. Lindner se tome usprotivio i umesto toga insistirao na nizu smanjenja poreza i potrošnje za koje su SPD i Zeleni rekli da je nemoguće prihvatiti jer bi minirali veći deo vladinog programa. U pitanju su socijalne isplate, vanredne klimatske mere i podrška Ukrajini (Nemačka je njen drugi najveći sponzor posle SAD), podseća Guardian.

O tome da li je Šolc pročitao Lindnerov blef i otpustio ga pre nego što je ovaj predao ostavku, tek treba da se raspravlja. Obojica su iskalila svoj bes jedan prema drugom, a Šolc je optužio Lindnera da je "malouman" i "egoističan" i da ne vidi širu sliku – pogotovo ogromne geopolitičke izazove. Lindner optužuje Šolca da "trivijalizuje" brige običnih Nemaca.

Šta sada?

Federalni izbori, koji su bili zakazani za sledeću jesen, najverovatnije će biti održani nekih šest meseci ranije - u martu ili aprilu.

Šolc je tražio glasanje o poverenju za 15. januar, ali Fridrih Merc, lider opozicione konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i favorit da preuzme kancelariju, poziva da se glasanje održi već sledeće nedelje.

Kad god da se glasanje održi, očekuje se da će vlada izgubiti. Ovo će otvoriti put predsedniku Frenk Valteru Štajnmajeru da raspusti Bundestag za 21 dan. Novi izbori bi morali da budu održani najkasnije za dva meseca. Da je po Šolcovom, to bi bila sredina aprila, ali ako bude po Mercovom, to će biti mnogo ranije.

Kancelar i njegov kabinet će ostati onda do formiranja nove koalicije.

Šolc je signalizirao da želi da ispuni svoje najvažnije projekte, kao što je stabilizacija penzionog sistema. Međutim, kao šef manjinske vlade on bi se oslanjao na podršku konzervativne opozicije koja bi mogla odlučiti da mu zagorča život.

Budžet za 2025. ostaje u vazduhu, zahtevajući mogući hitan budžet od januara koji bi bio ograničen u svom obimu.

Da li bi Olaf Šolc mogao da vodi manjinsku vladu?

Ukoliko se neko pita da li bi Šolc mogao da vodi manjinsku vladu, odgovor je potvrdan. To je u suštini ono što on sada radi, pošto je nakon otkaza Lindneru FDP povukao i druge ministre. Jedino je ministar saobraćaja, Volker Vising, napustio FDP da bi ostao u vladi. Pitanje je koliko dugo takav aranžman između SPD-a i Zelenih može da fercera.

U teoriji, moglo bi do sledećeg septembra, ali niko, pa čak ni sam Šolc, ne pominje to kao mogućnost.

Takva vlada bi takođe bila neefikasna, status koji ne bi bio dobar za Nemačku na međunarodnoj sceni, jer Evropa nastoji da stvori novi transatlantski savez, i usred drugih izazova, ne samo da se nosi sa pretnjom od Rusije.

Šta je pošlo po zlu?

Kada je trostranačka koalicija formirana 2021. godine, mnogi su verovali da će koalicija biti teško održiva, čak i u zemlji koja je uglavnom želela da okrene stranicu o eri Angele Merkel. Tada je Rusija pokrenula punu invaziju na Ukrajinu, jeftino snabdevanje Nemačke ruskim gasom je prošlost, cene energenata i troškovi života su porasli, a Berlin je morao da značajno poveća troškove odbrane.

Od nedavno, izgledi za Trampovo vraćanje u Belu kuću dodali su osećaj da je hitno potrebna jaka i jedinstvena vlada da bi se dao novi podsticaj bolesnoj ekonomiji i da bi se ujedinila sve podeljenija nacija u vreme kada populizam – u obliku desničarske Alternative za Nemačku (AfD) i levičarske antiimigracione alijanse Sahra Vagenknecht (BSV) – ostvaruje dobitke.

Šta kažu ankete o sledećim izborima?

Opoziciona CDU i Hrišćansko-socijalna unija (CS) konzervativna alijansa vodi po anketama, koje su sprovedene nešto pre nego što je došlo do pada vlade, sa 30 do 34 odsto. Iza njih je AfD (16 do 19%)

Svi rejtinzi vladajućih partija su opali u odnosu na nivoe iz 2021. Šolcov SPD je na 14-18%, dok su Zeleni na 9-12%, a FDP samo 3-5%. Da bi stranka ušla u parlament potrebno je najmanje 5% glasova i to se smatra jednim od razloga zašto je Lindner odlučio da "razbuca" koaliciju. Očekuje se da svoju stranku predstavi kao budućeg potencijalnog partnera CDU/CSU.

BSW, koji je nedavno imao značajan uticaj na tri državna izbora, ima 6-9% i sve vodeće stranke ga vide, iako sa sumnjom, kao potencijalnog koalicionog partnera. Svi su isključili mogućnost saradnje sa AfD-om.

Anketari kažu da bi kolaps vlade mogao imati značajan uticaj na ove brojke. Međutim, u ovom trenutku ne postoji očigledna konstelacija za novu vladu, pošto je malo verovatno da će konzervativna alijansa postići dovoljno veliku većinu da sama vlada, a njen najočigledniji partner, FDP, možda neće ni ući u vladu.

(Telegraf.rs)