Kako se broje glasovi na predsedničkim izborima u Americi: Ključna je verifikacija koja može da potraje

A. P.
Vreme čitanja: oko 3 min.
Foto: Tanjug/AP

Danas će desetine miliona birača širom Sjedinjenih Američkih Država izaći na glasačka mesta i izabrati novog predsednika Amerike. Međutim, rezultati izbora, bez obzira na to ko osvoji više glasova Kamala Haris, kandidat Demokratske partije ili Donald Tramp, kandidat Republikanske partije, neće biti zvanični sve dok se svi glasovi ne prebroje i verifikuju, a to bi moglo da potraje danima!

U ključnim državama koje će verovatno odlučiti pobednika današnjih izbora, proces će biti strogo nadziran, prenosi BBC.

Tramp je već počeo da dovodi u pitanje pouzdanost mnogih izbornih procedura, a 2020. godine je osporavao rezultate izbora u sving državama na sudu.

Kada počinje prebrojavanje glasova i koliko će trajati?

Prva birališta će početi da se zatvaraju u 18 sati po istočnom vremenu (ponoć po našem vremenu) u utorak, ali prebrojavanje glasova će se nastaviti dugo posle zatvaranja.

U većini slučajeva može biti potrebno nekoliko nedelja da se postigne zvaničan zbir, delimično zbog strogih pravila u pojedinim državama.

Na primer, u dve ključne države Pensilvaniji i Viskonsinu, izborni radnici ne smeju da počnu sa obradom glasova pristiglih poštom pre dana izbora. Očekuje se da će to znatno usporiti prebrojavanje.

Važno je napomenuti da medijske kuće koriste nezvanične rezultate i projekcije kada objavljuju pobednike na izbornoj noći ili u prvim danima posle izbora, umesto da čekaju konačno i zvanično prebrojavanje.

Ko prebrojava glasove?

I prebrojavanje glasova varira od države do države i zavisi od opreme koja se koristi. Neki okruzi koriste optičke skenere za "čitanje" glasačkih listića, dok drugi mogu koristiti sisteme sa ekranima na dodir ili uređaje za označavanje listića.

Skeneri su najčešći. Oni sabiraju rezultate, koji se zatim ručno proveravaju i dva puta prebrojavaju. Rezultati se potom dele sa izbornim zvaničnicima, strankama i konačno sa javnošću.

Šta može usporiti proces?

Proces prebrojavanja može biti usporen prekidima, pravnim izazovima ili komplikacijama oko privremenih glasačkih listića. Brojni pravni izazovi već su podneti.

Do prvog novembra, u 40 saveznih država bilo je otvoreno 203 slučaja vezana za glasanje i izbore, prema Marku Eliasu, demokratskom izbornom advokatu koji je podneo mnoge odgovore na Trampove tužbe iz 2020. godine.

Oni su koncentrisani u ključnim državama poput Džordžije, koja ima 25 pravnih izazova, zatim Pensilvaniji, Severnoj Karolini, Viskonsinu i Arizoni, prema njegovom pregledu.

Privremeni listići se dodeljuju glasačima kada nije jasno da li su kvalifikovani za glasanje. To bi moglo da se desi, na primer, ako osoba ne može da se pronađe u spisku registrovanih glasača.

Listići takođe mogu biti osporeni od strane izbornih radnika ili u nekim državama - posmatrača. Kada su osporeni, listići moraju biti pregledani od strane izbornih nadzornika i učinjeni dostupnim državnim odborima za prebrojavanje pre nego što budu uključeni ili isključeni iz zvaničnog konačnog zbira.

Kada se obavlja ponovno prebrojavanje?

Svaka država ima sopstvenu proceduru za ponovno prebrojavanje i kriterijume koji ga mogu pokrenuti. U ključnim državama poput Pensilvanije i Mičigena, automatsko ponovno prebrojavanje se sprovodi kada su rezultati kandidata veoma blizu.

Na primer, u Pensilvaniji je automatsko ponovno prebrojavanje potrebno ako je razlika u pobedi manja ili jednaka pola procenta. Ponovno prebrojavanje takođe mogu zatražiti kandidati, sudovi ili grupe glasača, mada se pravila znatno razlikuju među državama.

Obično se zahtev mora podneti u roku od tri do sedam dana. U vitalnoj "swing" državi Arizoni, na primer, ponovno prebrojavanje mora biti zatraženo u roku od dva dana od proglašenja nezvaničnih rezultata.

Šta znači sertifikacija?

Ponovo, rezultati koje javnost čuje na izbornoj noći nisu zvanični - oni su kombinacija preliminarnih podataka koje su objavili zvaničnici i projekcija agencija kao što su "Associated Press" ili "Reuters".

Sve države moraju sertifikovati svoje zvanične rezultate do 11. decembra.

Ali mnoge ključne države imaju ranije rokove. Na primer, Džordžija mora sertifikovati svoje konačne rezultate do 22. novembra, dok Mičigen i Pensilvanija imaju rok do 25. novembra.

Sledeći korak se dešava šest dana kasnije, 17. decembra, kada se predsednički "elektori" sastaju i šalju rezultate svojih država Kongresu.

Elektorski glasovi moraju biti primljeni od strane predsednika Senata potpredsednika, u ovom slučaju Kamale Haris do 25. decembra.

Elektori država su bili pod pažnjom javnosti 2020. godine, kada su Tramp i zvaničnici u sedam država pokušali da upotrebe alternativne, ili "lažne", elektore kako bi poništili njegov izborni poraz.

Ove godine, neki očekuju da će proces sertifikacije biti produžen zbog pravnih sporova, uključujući potencijalno brojne izazove od strane Trampa i njegovih političkih saveznika u Pensilvaniji.

Sve najnovije informacije o izborima pratite u našem blogu.

(Telegraf.rs)