Kamala ili Tramp: Evo šta će odlučiti pobednika predsedničkih izbora u Americi

A. P.
Vreme čitanja: oko 4 min.
Foto-kolaž:Tanjug/AP

Nikada u novijoj političkoj istoriji SAD ishod predsedničkih izbora nije bio toliko neizvestan - ovo nije takmičenje za one slabog srca.

Iako su prethodni izbori bili tesno odlučeni - pobeda Džordža Buša nad Alom Gorom 2000. godine zasnivala se na nekoliko stotina glasova na Floridi - uvek je postojao neki osećaj u kom pravcu se trka naginje u poslednjim danima kampanje.

Ponekad, kao 2016. godine, taj osećaj bude pogrešan. Te godine ankete su precenile snagu Hilari Klinton i nisu uočile pokret u korist Donalda Trampa u poslednjem trenutku, navodi BBC.

Ovog puta, međutim, svi pokazatelji idu u različitim pravcima. Niko ne može ozbiljno da napravi prognozu u bilo kom pravcu.

Pitanje sreće

Većina završnih anketa nalazi se unutar margine greške, kako na nacionalnom nivou tako i u sedam ključnih "bojišta" država koje će odlučiti izbore. Na osnovu statistike i veličine uzoraka, to znači da bilo koji kandidat može biti u prednosti.

Ova neizvesnost podjednako zbunjuje političke analitičare i strategiste kampanja.

Bilo je nekoliko iznenađenja - od kojih je najistaknutije nedavno priznato istraživanje u Ajovi, sklonoj republikancima, a koje je pokazalo iznenadnu prednost za Kamalu Haris. Ali prosek u anketama i modeli prognoza, koji ih tumače pokazuju da je ovo takmičenje pitanje sreće.

Još je moguć jasan pobednik

Samo zato što je ishod ovih izbora neizvestan, to ne znači da sam rezultat neće biti jasan. Promena od nekoliko procenata u bilo kom pravcu mogla bi omogućiti kandidatu da osvoji sve ključne države.

Ako modeli izlaznosti nisu tačni i na birališta izađe više žena, ruralnih birača ili razočaranih mladih birača, to bi moglo dramatično promeniti konačne rezultate. Takođe bi moglo biti iznenađenja među ključnim demografskim grupama.

Da li će Tramp zaista ostvariti prodor među mladim crnim i latino muškarcima, kao što je predviđala njegova kampanja?

Da li Kamala Haris pridobija veći deo tradicionalno republikanskih žena iz predgrađa, kao što se njen tim nada?

Da li stariji glasači, koji redovno izlaze na izbore i uglavnom su naklonjeni desnici, prelaze u redove demokrata?

Nakon što ovi izbori budu prošlost, možda ćemo moći jasno da utvrdimo zašto je pobednički kandidat izašao kao pobednik.

Možda će, iz ove perspektive, odgovor biti očigledan. Ali svako ko kaže da zna kako će se stvari odvijati sada samo zavarava sebe i druge.

Plavi i crveni zidovi

U većini američkih saveznih država ishod predsedničkih izbora je gotovo unapred poznat. Ali postoji sedam ključnih država koje će odlučiti ove izbore.

Međutim, nisu sve ključne države iste. Svaki kandidat ima svoj "zid" od tri države, koje mu pružaju najdirektniji put do Bele kuće.

Kamalin takozvani "plavi" zid, nazvan po boji Demokratske partije, proteže se kroz Pensilvaniju, Mičigen i Viskonsin u regionu Velikih jezera. Ove države su bile predmet mnogih političkih razgovora od 2016. godine, kada je Tramp tesno pobedio u sve tri tradicionalno demokratske države na svom putu do pobede.

Džozef Bajden ih je povratio 2020. godine. Ako Kamala Haris uspe da ih zadrži, neće joj trebati nijedna druga ključna država, sve dok pobedi i u jednom kongresnom okrugu u Nebraski (koja ima nešto drugačiji način dodele glasova u elektorskom kolegijumu).

To objašnjava zašto je Kamala Haris provela većinu vremena u ovim državama plavog zida tokom poslednjih dana kampanje, provodeći pune dane na terenu u svakoj od njih.

U ponedeljak uveče održala je svoj završni skup u Filadelfiji, Pensilvanija, na vrhu 72 stepenika koji vode do Gradskog muzeja umetnosti, koje je fiktivni bokser Roki, kojeg tumači Silvester Stalone, prešao u istoimenom filmu – pre nego što je tesno izgubio od svog protivnika Apola Krida.

Trampov "crveni zid" nalazi se duž istočne obale SAD. Iako se manje pominje, podjednako je važan za njegove izborne šanse. Počinje u Pensilvaniji, ali se proteže južno do Severne Karoline i Džordžije. Ako pobedi u ovim državama, dobiće dva glasa više u elektorskom kolegijumu, bez obzira na rezultate u ostalim ključnim državama.

To objašnjava zašto je u Severnoj Karolini održao pet događaja samo u poslednjoj nedelji.

Tačka preklapanja svakog od ovih zidova, naravno, jeste Pensilvanija – najveća izborna nagrada na ovim izborima. Njeno nadimak, država ključnog kamena, nikada nije bio prikladniji.

Budućnost Amerike na tasu

Ponekad se u svim ovim analizama izbornih mapa i strategijama gubi istorijski značaj ovih predsedničkih izbora. Kamala Haris i Tramp predstavljaju dva veoma različita pogleda na SAD - u vezi s pitanjima imigracije, trgovine, kulture i spoljne politike.

Predsednik naredne četiri godine moći će da oblikuje američku vladu - uključujući i savezne sudove - na način koji bi mogao imati uticaj generacijama. Politička scena SAD se dramatično promenila u protekle četiri godine, odražavajući promene u demografskom sastavu obe partije.

Republikanska partija pre deceniju izgledala je veoma drugačije u odnosu na populističku stranku koju sada predvodi Tramp. Ima daleko veću privlačnost među radničkom klasom i biračima s niskim primanjima.

Baza Demokratske partije i dalje počiva na mladim biračima i ljudima drugih rasa, ali sada sve više zavisi od imućnih i obrazovanih birača.

Rezultati izbora mogu pružiti dodatne dokaze o tome kako ove tektonske promene u američkoj politici, koje su delimično uočene u poslednjih osam godina, preoblikuju političku kartu SAD. A te promene mogle bi jednoj strani ili drugoj doneti prednost u budućim trkama.

Nije tako davno, 1970-ih i 1980-ih godina, republikanci su imali gotovo neosvojivu prednost na izborima jer su dosledno osvajali većinu u dovoljno saveznih država da pobede u elektorskom kolegijumu.

Ovi izbori mogu biti trka 50-50, ali to ne znači da je to nova realnost u američkoj predsedničkoj politici.

Sve najnovije informacije o današnji predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama pratite na našem blogu.

(Telegraf.rs)