Ukrajinu muči ogroman problem, gubitak teritorija nije jedino: I Pentagon je ovoga postao svestan, šta dalje?

Ukrajina, koja se suočava sa gubitkom teritorija, ima i mnogo veći problem, koji će teško da reši. Kada je američki ministar odbrane Lojd Ostin posetio Kijev 21. oktobra, rekao je da nakon 970 dana rata ruski predsednik Vladimir Putin "nije ispunio niti jedan strateški cilj" i dodao da misli da "Moskva nikad neće prevladati u Ukrajini".

Privatno, međutim, njegove kolege u Pentagonu, zapadni zvaničnici i mnogi ukrajinski komandanti, sve su više zabrinuti zbog smera u kojem rat u Ukrajini ide i sposobnosti te zemlje da zadrži rusko napredovanje u idućih šest meseci.

Preporučujemo

Ukrajinske snage zasad su uspele da zadrže Pokrovsk, ključno logističko i saobraćajno središte ukrajinskih snaga u istočnoj regiji Donbas - koju čine Donjeck i Lugansk - što je svakako neugodno za Putina, ali duž linije fronta ruske snage probijaju put kroz ukrajinsku odbranu.

U Kupjansku na severu zemlje, njihove snage presekle su ukrajinske formacije na dva dela kod reke Oskil. U Časiv Jaru na istoku prešli su glavni kanal Siverski Donjec, nakon šest meseci nastojanja. Dalje prema jugu, ruske snage su zauzele uzvišenje u i oko Vuhledara i kreću se prema Kurahovu iz dva smera. U ruskoj regiji Kursk, Ukrajinci su izgubili oko pola teritorija koji su zauzeli u iznenadnoj ofanzivi u avgustu.

Međutim, pravi problem nije toliko gubitak teritorija, koji je ograničen i koji je Rusiju koštao ogromnih ljudskih gubitaka - 600.000 mrtvih i ranjenih od početka rata prema procenama SAD i 57.000 mrtvih samo ove godine do oktobra, prema ukrajinskim obaveštajnim podacima. Pravi problem je, kako ističe u svojoj analizi The Economist, stalna erozija u veličini i kvalitetu ukrajinskih snaga.

Ukrajinske trupe imaju premalo snage, prenapregnute su i rastegnute i iscrpljene teškim gubicima.

Uprkos novom zakonu o mobilizaciji koji je stupio na snagu u maju, vojska se - osim nekolicine brigada - borila s regrutovanjem dovoljnog broja zamena, a mladi ljudi oklevaju da se prijave za dužnost koja je u najboljem slučaju nejasne dužine trajanja, a u najgorem slučaju misija "u jednom pravcu".

Zapadni partneri privatno nagovaraju ukrajinske zvaničnike da snize starosnu granicu za mobilizaciju s 25 godina kako bi povećali potencijalnu bazu regruta. Međutim, politička osetljivost tog pitanja i strahovi zbog već alarmantne demografske krize stoje na putu bilo kakvih promena.

Kako je došlo do ovog?

U svom nedavnom osvrtu Džek Vetling, iz londonskog sigurnosnog i odbrambenog think tanka Royal United Services Institut (RUSI), identifikovao je nekoliko razloga za opadanje vojne snage i gubitaka Ukrajine.

Jedan je manjak resursa protivvazdušne odbrane, što ruskim izviđačkim bespilotnim letelicama omogućava uspostavljanje onoga što on naziva "kontinuiranim i zgusnutim nadzorom". Zahvaljujući tome Rusi mogu da usmeravaju udare balističkim projektilima i bespilotnim letelicama na ukrajinsku artiljeriju u pozadini i izbacivati navođene bombe na isturene ukrajinske snage, omogućujući Rusiji da sporo, ali postojano napreduje s malim jedinicama, često koristeći motocikle jer je tenkove prelako uočiti.

Ukrajinske ograničene zalihe granata - Rusija trenutno ima prednost dva naprema jedan u granatiranju, prema Ivanu Havriljuku, zameniku ukrajinskog ministra odbrane - kao i zalihe tenkova i oklopnih vozila, takođe su značajan deo problema. Što je manje vatrene moći i oklopa na raspolaganju, veće je oslanjanje na pešadiju, a time su veći i gubici, piše Jutarnji.

Ipak, ni Rusija nije bez svojih ozbiljnih problema. Iduće godine Kremlj će potrošiti trećinu državnog budžeta na odbranu, gušeći pritom civilnu ekonomiju.

Inflacija je možda čak i dvostruko veća od zvanične godišnje stope od više od 8 posto. Iduće godine obične ruske porodice po prvi put će početi da osećaju ekonomske posledice rata, rekao je jedan zvaničnik evropske obaveštajne službe, dodajući da postoje rani znaci umora od rata među onima koji su usko vezani uz sukob, poput majki boraca i drugih članova njihovih porodica.

Na frontu se Rusija i dalje oslanja na grubu, krvavu taktiku koja rezultira ogromnim gubicima. Odluka o angažovanju hiljada severnokorejskih vojnika, za koje se pretpostavlja da će biti raspoređeni u Kursku, ukazuje na to da su i ruske jedinice opterećene.

Ruski generalštab i Ministarstvo odbrane izvršili su jak pritisak na Kremlj da mobilizuje više ljudi, tvrdi evropski obaveštajni zvaničnik.

"Rusija sada nema dovoljno snaga za masovno okupljanje snaga. Ako su i postigli napredak, nisu ga mogli da ga iskoriste", rekao je visoki zvaničnik NATO-a, prenosi The Economist.

Šta sad?

Trenutno je kratkoročno mali rizik da ruske snage krenu zapadno prema Dnjepru ili Odesi. Međutim, kriza u ruskoj ratnoj ekonomiji verovatno će se odvijati duži vremenski period.

Ruska odbrambena industrija delom zavisi od obnove zaliha iz sovjetske ere, koje su sve manje u ključnim područjima kao što su oklopna vozila, ali bez obzira na to, ona još uvek daleko nadmašuje zapadne proizvodne linije.

Evropska unija tvrdi da proizvodi više od milion granata godišnje, ali Rusija ih proizvodi triput više, a dodatno je pojačana snabdevanjem iz Severne Koreje i Irana.

"Jednostavno ne znam možemo li dovoljno proizvesti, poslati dovoljno", kaže izvor upoznat s protokom američke pomoći, iako je nedavno obećanje o izdvajanju 800 miliiona dolara za jačanje ukrajinske proizvodnje dronova itekako dobrodošlo.

"Nemamo im više šta dati bez ozbiljnog rizika na drugim mestima", dodaje izvor.

Što se tiče ljudstva, Rusija takođe stoji solidno. Ruska vojska regrutuje oko 30.000 ljudi mesečno, kaže zvaničnik NATO-a. To je manje od vladinih ciljeva, ali je još dovoljno da pokrije čak i ogromne gubitke poslednjih meseci.

Ipak, ni Rusija se ne može da se bori zauvek, ali američki, evropski i ukrajinski zvaničnici zabrinuti su da će se Ukrajina slomiti prva.

"Čini se da se Moskva kladi na to da može postići svoje ciljeve u Donbasu iduće godine i nametnuti dovoljno visoku stopu žrtava i materijalne degradacije ukrajinskoj vojsci da ona više neće biti u stanju da spreči dalje napredovanje", navodi Vatling. To bi, upozorava on, Moskvi dalo prednost u svim pregovorima koji slede.

Sumorno raspoloženje vidljivo je i u promeni američkog narativa. Visoki zvaničnici poput Lojda Ostina i dalje su samouvereni, tvrdeći da će Ukrajina pobediti. Ipak, oni koji su uključeni u planiranja u Pentagonu kažu da su, u praksi, ambicije s početka 2023. godine - ukrajinska sila koja bi mogla vratiti svoj teritorije ili šokirati Rusiju tokom pregovora putem dobro osmišljenog udara oklopnim snagama - ustupile mesto užem fokusu na sprečavanje poraza.

"U ovom trenutku sve više razmišljamo o tome kako Ukrajina može da preživi", zaključio je za Economist jedan od planera u Pentagonu.

(Telegraf.rs)