Nakon Gruzije i Moldavije, oni su sledeća tačka na radaru Vladimira Putina: "Hoće li Evropa reagovati?"

Gruzija, jedna od postsovjetskih država na liniji raseda između Zapada i Rusije, je na brzom putu ka diktaturi i potčinjavanju Moskve. Ovako je Semjuel Ramani, saradnik poznatog londonskog trusta mozgova (RUSI), počeo komentar u konzervativnom britanskom britanskom Telegrafu o situaciji u toj zemlji posle izbora na kojima je pobedila partija Gruzijski san, dok pljušte optužbe za izbornu prevaru. Ramani se bavi temama obrane i sigurnosti.

Partija Gruzijski san, koja je simpatična ruskom lideru Vladimiru Putinu, ovog vikenda je "trijumfovala" na parlamentarnim izborima sa 53,93 odsto glasova, podseća Ramani, ali napominje da je reč o izborima koji su praćeni verodostojnim optužbama za prevaru birača, odnosno nepravilnosti koje su toliko obimne da ih je gruzijska predsednica Salome Zurabišvili nazvala "ruskom specijalnom operacijom".

Preporučujemo

Globalna organizacija za borbu protiv korupcije pronašla je dokaze o široko rasprostranjenoj prevari u ruralnim oblastima zemlje - u nekim okruzima grupe muškaraca su viđene kako glasaju na nekoliko biračkih mesta, a glasanje za Gruzijski san je skočilo sa 50 na 60 odsto na 80 do 90 odsto. Transparenci International Georgia ima više od 360 fotografija i video snimaka koji dokumentuju izborne prekršaje.

Zapad je opet posmatrač

Postizborna agenda vladajuće stranke je zloćudna koliko i taktika kojom je navodno obezbedila vlast, navodi autor. Osnivač stranke, milijarder Bidzina Ivanišvili, obećao je da će zabraniti opozicione stranke zbog nejasnih "ratnih zločina" nad gruzijskim narodom. Navodno mešanje Rusije u izbore kroz Gruzijski san će produbiti njegovu ionako prokremljovsku orijentaciju. Ivanišvili je jednom otišao toliko daleko da je rekao da bi Gruzija trebalo da se izvini što je isprovocirala Rusiju da izvrši invaziju na Gruziju 2008. godine i da treba da podrži "konzervativne vrednosti" koje odražavaju one u Rusiji.

I dok Ivanišvili i njegova partija transformišu Gruziju u autoritarnu klijentsku državu Rusije, Zapad je, još jednom, kako autor ističe, izgledao kao bespomoćni posmatrač. Američki državni sekretar Entoni Blinken samo je nejasno i ležerno osudio "kršenje međunarodnih normi" na dan glasanja i nije najavio nikakve kaznene mere protiv Gruzijskog sna. Evropska unija je pozvala na istragu izbornih "neregularnosti" u Gruziji, dok je njen rotirajući predsednik, mađarski premijer Viktor Orban, iako na sopstvenu inicijativu, otputovao u Tbilisi da čestita proruskoj stranci na pobedi.

"Ova pasivnost je tragičan kontinuitet u politici Zapada prema Gruziji", ocenjuje Ramani.

Kada su ruske snage izvršile invaziju na nju u avgustu 2008. i priznale gruzijske okupirane i otcepljene regione Abhaziju i Južnu Osetiju kao nezavisne države, SAD i EU nisu sankcionisale ruske zvaničnike. Umesto toga, Evropa je bukvalno nagradila agresiju novim energetskim ugovorima, piše autor, a onda je američki predsednik Barak Obama započeo kampanju za resetovanje američko-ruskih odnosa.

Od preuzimanja vlasti u oktobru 2012. godine, očigledni su razorni efekti Ivanišvilijeve proruske orijentacije na Gruzijski san, tvrdi. Samo dva meseca posle pobede te stranke na parlamentarnim izborima, ruski i gruzijski predstavnici okupili su se u Pragu. Ivanišvili se potom zalagao za bliže rusko-gruzijske ekonomske veze, što je dovelo do toga da je Rusija ukinula svoj embargo na gruzijska vina u junu 2013. Kako je Tbilisi postajao sve više zavisan od Moskve, Rusija je odgovorila tajnim proširenjem granica gruzijskih okupiranih teritorija. Kada je Kremlj u julu 2017. zauzeo 10 hektara teritorije u blizini sela Beršueti, jedini odgovor Zapada bile su nejasne izjave o zabrinutosti.

Posle Gruzije dolaze Moldavija, Jermenija...

Tendencija partije Gruzijski san ka autoritarizmu je takođe bila evidentna u roku od godinu dana od preuzimanja vlasti. Iako je zvanično podneo ostavku na mesto premijera Gruzije u novembru 2013. godine, Ivanišvili je zadržao vlast u senci, dok je desetine njegovih bivših poslovnih saveznika radilo u ključnim gruzijskim ministarstvima. Ipak, Zapad je ignorisao ovu eroziju gruzijske demokratije čak i dok je pozdravljao svrgavanje ukrajinskog autokratskog proruskog predsednika Viktora Janukoviča u novembru 2013, navodi autor.

U suštini, dok je Gruzijski san glumio interesovanje za evropske integracije, Zapad je odlučio da veruje u to, iako nije bio siguran da li zaista jeste. Nakon što je stranka u maju usvojila represivni zakon o registraciji stranih agenata, EU je čekala skoro dva meseca pre nego što je zamrznula put ka članstvu i suspendovala 30 miliona evra finansiranja za zemlju.

Brisel je 4. oktobra upozorio da će odnosi između Gruzije i EU biti ugroženi i da će zvaničnici Gruzijskog sna biti sankcionisani ako pokušaju da stvore jednopartijsku državu. Ivanišvili je to nazvao blefom i nekažnjeno je eskalirao svoje pretnje gruzijskoj opoziciji. I sada smo, navodi autor, tu gde jesmo.

Ako Zapad ne zauzme jedinstven stav protiv kršenja ljudskih prava Gruzijskog sna, Tbilisi je u opasnosti da još dublje sklizne u ruke Moskve. Sa Belorusijom i Gruzijom u svojoj orbiti, ohrabrena Moskva bi dodatno ojačala antidemokratske aktere u Moldaviji i upotrebila prinudu da maltretira Jermeniju. Zapad, zaključuje Samjuel Ramani, mora da povuče crvenu liniju protiv zloupotrebe moći od strane Gruzijskog sna i ruskih subverzivnih akcija koje imaju za cilj gušenje gruzijske demokratije - ne samo zbog Gruzije već i zato što je to u interesu evropske bezbednosti.

(Telegraf.rs/Jutarnji.hr)