Šta nakon napada Izraela na Iran: Da li sledi novi haos ili je ovo kraj?

Nakon što je Izrael u noći između petka i subote izveo napade na Iran, američki zvaničnici su brzo upozorili obe strane da ne nastavljaju ciklus nasilja. Ipak, analitičari kažu da trajna deeskalacija nije sigurna.

Vazdušni napadi "trebalo bi da budu kraj ove direktne razmene vatre između Izraela i Irana", rekao je visoki zvaničnik američke administracije nakon napada.

Preporučujemo

Nakon što su se pojavili izveštaji o eksplozijama koje su se čule u Teheranu, Izrael je saopštio da je pokrenuo ono što je opisao kao "precizne udare na vojne ciljeve u Iranu" rano u subotu. Udari su bili odgovor na iransku salvu projektila ispaljenih na Izrael 1. oktobra, kao čin osvete za ubistvo lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha i drugih.

Iran je rekao da je Izrael "napao delove vojnih centara" u provincijama Teheran, Khuzestan i Ilam, nanevši "ograničenu štetu" u nekim oblastima.

Čini se da je Iran umanjio značaj izraelskog udara, rekli su iranski stručnjaci. Naime, državni mediji emituju slike koje pokazuju mirnoću na ulicama Teherana, saobraćaj koji neometano funkcioniše i ljude koji obavljaju svakodnevne poslove.

Iransko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je napad, nazvavši ga "očiglednim kršenjem" međunarodnog prava. Ministarstvo je dodalo da Iran "smatra da ima pravo i obavezu da se brani" nakon izraelskih udara.

Šta će Iran sledeće uraditi?

Trita Parsi, izvršna potpredsednica Kvinsijevog instituta u Vašingtonu, rekla je da bi umanjeni odgovor Irana mogao "više odražavati njihovu želju za deeskalacijom nego istinsku procenu štete koju je Izrael naneo Iranu", poput pokušaja Izraela da sakrije štetu koju je naneo iranski napad 1. oktobra.

Behnam Ben Taleblu, viši saradnik u Fondaciji za odbranu demokratije, takođe sa sedištem u Vašingtonu, rekao je da bi umanjeni odgovor Irana mogao biti "strateški potez da se sačuva obraz i zadrži ograničenje SAD prema Izraelu".

Nakon višesatnih udara u subotu, izraelska vojska je rekla da je gađala proizvodne pogone gde se prave rakete koje je Iran ispaljivao na Izrael u proteklih godinu dana. Izrael je rekao i da je gađao PVO sisteme Irana, kako bi njihovi avioni mogli da gađaju druge mete.

Odluka Izraela da u rano jutro u subotu izvede napada, došla je nakon višenedeljnih razmatranja u okviru njegovog bezbednosnog kabineta o prirodi i obimu takvog napada, rekli su izraelski zvaničnici.

Američki zvaničnici su hteli da pokažu u kojoj meri je izraelski napad bio obučen i precizan, posebno pošto su SAD gurale Izrael da ne napada iransku energetsku infrastrukturu, iz straha od rasplamsavanja šireg sukoba, a čini se da je Izrael poslušao, prema preliminarnim izveštajima.

Nakon što su izraelski napadi u Iranu bili gotovi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Šon Savet rekao je da Bela kuća traži da "Iran obustavi svoje napade na Izrael, kako bi se ciklus borbi završio bez dalje eskalacije".

Međutim, Izrael nije uvek ispunjavao zahteve svog američkog saveznika  i nije svaki put poslušao poziv SAD na uzdržanost, pogotovo oko kopnene operacije u južnom Libanu.

Nesuglasice između dve vlade kulminirale su pismom Sjedinjenih Država Izraelu od 13. oktobra, u kojem se zahteva da jevrejski državni akt poboljša humanitarnu situaciju u Gazi u narednih 30 dana ili rizikuje kršenje američkih zakona koji regulišu stranu vojnu pomoć, sugerišući da bi američka vojna pomoć mogla biti u opasnosti.

Nikad napetije nije bilo

Deni Citrinovic, istraživač sa Iranskog programa na Institutu za nacionalnu bezbednost u Tel Avivu i penzionisani oficir izraelske odbrambene obaveštajne službe koji se specijalizovao za Iran, rekao je da je prerano za predviđanje kako će se odvijati naredni sati i dani.

"Ali, jedno je jasno, Izrael i Iran su sinoć bili bliže nego ikada ivici direktnog rata", rekao je on.

Citrinovic je rekao da je "lopta sada u polju iranskog rukovodstva“, dodajući da se iranski režim verovatno suočava sa poznatom dilemom - da uzvrati udarac da bi sačuvao obraz ili da napad Izraela shvati kao kraj direktnog sukoba.

Parsi sa Instituta Kvinsi rekao je da "ako Iran odluči da bude uzdržan... onda bi ovo poglavlje moglo biti zatvoreno, ali će sukob ostati veoma živ".

Kada je Iran izabrao uzdržanost nakon izraelske odmazde u aprilu, to je ohrabrilo jevrejsku državu da ukloni ključne lidere Hezbolaha u Bejrutu. Stručnjaci kažu da dok Izrael nastavlja sa operacijama u Gazi i Libanu, svaka pauza u direktnim borbama između Irana i Izraela verovatno će biti kratkog veka.

Sve dok ti regionalni ratovi traju, ukupna putanja izraelsko-iranskog sukoba će eskalirati, kažu stručnjaci za CNN.

"Iako možemo da vidimo neku taktičku deeskalaciju, putanja ostaje eskalirajuća“, rekao je Parsi, dodajući da će nova razmena vatre između Izraela i Irana biti samo pitanje vremena, a sledeća runda će verovatno biti "žešća".

Izrael je dugo pokušavao da gurne Iran i druge iranske zastupnike nazad u odvraćanje. Ali stručnjaci kažu da izraelska strategija možda nije u potpunosti efikasna.

"Iran neće biti odvraćan od eskalacije u budućnosti, kao ni Izrael“, rekao je H.A. Helijer, naučnik Karnegi zadužbine za međunarodni mir i Kraljevskog instituta ujedinjenih službi za odbrambene i bezbednosne studije u Londonu, dodajući da se odvraćanje često koristi kao izgovor od strane države koja napada, ali samo vodi ka još većoj regionalnoj nestabilnosti .

"Ne deeskalira se kroz eskalaciju, to je nešto najneverovatnije što sam čuo", rekao je.

(Telegraf.rs)