Da li se rađa novi vojni savez kojeg se plaši Kina: Šta piše u pismu koje je Đinping poslao Kim Džong Unu

Čak i pre nego što je Kim Džong Un poslao trupe da podrže Rusiju u borbi protiv Ukrajine, bilo je znakova da je Kina nezadovoljna produbljivanjem veza njegovog režima s Moskvom.

U pismu prošle nedelje, koje se smatra signalom sve većeg nezadovoljstva Pekinga, kineski predsednik Si Đinping zahvalio je Kimu na čestitki povodom 75. godišnjice osnivanja komunističke Kine – ali je izostavio tradicionalno pominjanje Severne Koreje kao "prijateljske susedne zemlje", piše Financial Times.

Preporučujemo

Izgleda da Kimu nije bilo neprijatno zbog toga. Zapadni saveznici su nedavno otkrili da je Severna Koreja poslala više od 12.000 vojnika, prerušenih u etničke manjine iz Sibira, da se bore na prvim linijama bojišta, što je potez za koji analitičari veruju da će samo povećati zabrinutost Pekinga zbog sve bližih vojnih veza njegovih suseda.

"Raspoređivanje severnokorejskih trupa je dramatičan korak i Kini se to sigurno neće svideti," rekao je Andrei Lankov, stručnjak za Severnu Koreju na Kokmin univerzitetu u Seulu, prenosi  Jutarnji.

Za Kinu, raspoređivanje vojnika, koje predstavlja oštru eskalaciju u partnerstvu koje se produbilo od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, ali je prethodno bilo uglavnom ograničeno na streljivo, preti destabilizaciji osetljive ravnoteže snaga na Korejskom poluostrvu.

Zbližavanje Rusije i Severne Koreje takođe bi moglo podstaći SAD, Japan i Južnu Koreju da ojačaju svoj vojni savez u istočnoj Aziji, za koji Peking već smatra da ima za cilj obuzdavanje njegove rastuće moći.

Peking želi po svaku cenu da izbegne reprizu prvih godina Hladnog rata, kada su Sovjetski Savez, Severna Koreja i Kina formirali "severni trougao" koji se suprotstavljao "južnom trouglu" Južne Koreje, Japana i SAD-a, rekli su kineski naučnici.

"Situacija u Kini je sada stvarno teška. S jedne strane, ne želimo da vidimo povratak Hladnog rata u Istočnoj Aziji. S druge strane, SAD pokušava da ojača solidarnost s Južnom Korejom i Japanom," rekao je Zhu Feng, izvršni dekan Škole za međunarodne studije na Univerzitetu Nanjing.

Japanski kabinet sekretar Jošimasa Hajaši rekao je u petak da je eskalacija rusko-severnokorejske saradnje "duboko zabrinjavajuća" i da će "pogoršati situaciju u Ukrajini i uticati na bezbednost regiona oko Japana."

Kineska opreznost vidljiva je od aprila, kada je u Pjongjang poslao jednog od svojih najviših zvaničnika, Zhao Lejia. Iako dve strane nisu otkrile detalje razgovora, analitičari smatraju da je Peking nezadovoljan mogućnošću gubitka uticaja na Severnu Koreju, koju vidi kao ključnu tampon državu protiv Južne Koreje koju podržava SAD.

U junu je Kim otišao dalje kada je dogovorio strateško partnerstvo s Putinom koje je sadržalo klauzulu o uzajamnoj pomoći u slučajevima agresije na jednu od potpisnica. Taj potez je zabrinuo Kinu.

Sledećeg meseca kineski ambasador u Severnoj Koreji nije prisustvovao obeležavanju jula u Pjongjangu kojim se obeležava kraj Korejskog rata, uprkos tome što dve zemlje ove godine obeležavaju 75 godina diplomatskih odnosa.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je u četvrtak saopštilo da Peking "nije upoznat s relevantnom situacijom" kada su ga pitali o odluci Pjongjanga da pošalje trupe.

Zabrinutost Kine uključuje potencijalno umešavanje u sam sukob ako bi uključivanje severnokorejskih trupa u borbu protiv Ukrajine učinilo tu azijsku zemlju – jedinog vojnog partnera Pekinga – legitimnom metom za Kijev, rekao je Shen Dingli, profesor međunarodnih odnosa sa sedištem u Šangaju.

"Kina ima ugovorom vezanu obavezu da brani Severnu Koreju. Ako Severna Koreja bude napadnuta, Kina je zakonski obavezna da pošalje svoje trupe i (ako je potrebno) koristi sva sredstva da zaštiti Severnu Koreju," rekao je Shen.

Neki analitičari za odbranu izrazili su zabrinutost da bi doprinos Severne Koreje ruskim ratnim naporima mogao značiti da je Pjongjang osigurao recipročnu obavezu Moskve da interveniše u sukobu na Korejskom poluostrvu – mogućnost koja bi digla alarm u Pekingu.

Međutim, Lankov je rekao da je takva mogućnost i dalje "daleko od stvarnosti".

"Severnokorejci to rade zbog novca, vojne tehnologije i iskustva s bojnih polja, a ne iz nekakvog osećaja solidarnosti s Rusijom. Rusija se neće uvaliti u probleme samo iz zahvalnosti prema Kim Džong Unu" poručio je.

Kina je takođe zabrinuta zbog pomoći Rusije Severnoj Koreji da poboljša svoje nuklearne sposobnosti, što bi moglo ubrzati trku u naoružanju u regionu, rekao je Chen Qi s Instituta za međunarodne odnose Univerziteta Tsinghua u Pekingu.

Kim Džong Un je prošle godine posetio ruski kozmodrom Vostočni, najnaprednije mesto za lansiranje svemirskih raketa u zemlji.

Ipak, Čen je skeptičan da bi Rusija mogla dati prednost svojim odnosima sa Severnom Korejom u odnosu na one s Kinom, na koju se Moskva oslanjala za ekonomsku i geopolitičku podršku od početka invazije na Ukrajinu.

Neki analitičari smatraju da Peking možda toleriše severnokorejske isporuke oružja Rusiji kako bi ublažio pritisak da sam pruži direktnu vojnu pomoć.

Voditelj Kineskog centra pri Korejskom istraživačkom institutu za nacionalnu sigurnost u Seulu, ustvrdio je da je "Peking možda potajno zadovoljan što Rusija pruža ekonomsku pomoć Severnoj Koreji umesto Kini" u vreme kada usporava ekonomski rast u Kini.

"Kina je i dalje glavna jer u konačnici ima kontrolu nad obe zemlje. Ako je Kina htela da stane na kraj ovoj besmislici, onda je to mogla učiniti," rekao je Lankov, misleći na oslanjanje Pjongjanga na pomoć iz Pekinga.

(Telegraf.rs)